Патријарх Порфирије примио у званичну посету надбискупа Пола Галагера

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије састао се 23. новембра 2021. године у Светоархангелском манастиру у Ковиљу са надбискупом Полом Галагером, секретаром Свете Столице за односе са државама. 

Састанку су присуствовали Преосвећена господа епископи топлички Јеротеј и марчански Сава, шеф Кабинета Патријарха српског, амбасадор Републике Србије при Светој Столици проф. др Сима Аврамовић и др Богдан Лубардић, професор Православног богословског факултета у Београду.

Торжествена прослава имендана архиепископа Јована

Сабрање у љубави којом је живео и коју је проповедао Свети Јован Златоуст

Свечаним евхаристијским сабрањем у Битољу прослављен је празник Светог Јована Златоуста - имендан Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована. У наставку свеноћног бденија у част Светог Јована Златоуста, у параклису посвећеном том Светом оцу Цркве и учитељу који припада плејади знаменитих кападокијских отаца, служена је саборна архијерејска Литургија којом је предстојао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован, уз саслужење Митрополита бориспољског и броварског г. Антонија из Украјинске Православне Цркве, Преосвећене господе епископа брегалничког и мјестобљуститеља битољског Марка, стобијског и мјестобљуститеља струмичког Давида и марчанског Саве, викара Патријарха српског, и свеколиког клира у молитвено учешће верног народа Божјег.

Свеноћним бденијем почело прослављање празника Светог Јована Златоуста у Битољу

Свеноћним бденијем по светогорском богослужбеном правилу у вечерњим часовима 25. новембра 2021. године отпочело је прослављање празника Светог Јована Златоуста - духовног патрона Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована.

Молитвени опроштај од протођакона др Прибислава Симића

Дугогодишњи професор Богословије „Свети Сава“ и Православног богословског факултета у Београду, као и у више мандата декан те високообразовне установе, протођакон др Прибислав Симић испраћен је на вечни починак у родном селу Врелу (Уб) на празник Светог Нектарија Егинског.

У храму Светог оца Николаја опелом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Архиепископије београдско-карловачке и Епархије ваљевске. Да се опросте од угледног научног радника, предавача и неимарског прегаоца, који је дао драгоцен допринос градњи нове зграде Православног богословског факултета дошли су некадашњи ректор Богословије Светог Саве и професор Факултета протојереј-ставрофор др Драган Протић;  презвитер др Сава Милин; протојереј-ставрофор др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи; презвитер др Дарко Ђого, продекан Факултета у Фочи; др Јоргос Нектариос, професор Грчког отвореног универзитета у Патри; сатрудници и ученици који су са блаженоупокојеним протођаконом Прибиславом Симићем стварали у славу Божју и крај њега стицали разна знања из области богословских наука и црквене уметности.

Епископ Јеротеј: Веронаука није ствар нечије добре воље

Са занимањем смо у медијима прочитали изјаву неименованог лица из Mинистарства просвете да je покренуто низ састанака на захтев Патријарха да веронаука добије статус редовног изборног предмета, као и да се морају сагледати и последице такве одлуке за друге изборне предмете и правни оквир.

У исто време наведено је да се тако важне ствари не могу мењати преко ноћи, као и да се формира шира комисија која би се искључиво бавила овим питањем, итд. итд. итд. Да немамо поверење у добре намере Министарства просвете закључили бисмо да је на делу стара бирократска смицалица: када нећеш нешто да обавиш формираш комисију... Мада смо уверени да то сада ипак није случај, морамо констатовати да такав сериозан приступ није постојао када је исти орган одлучио да Верску наставу са изборног предмета сведе на наставни програм. То јесте учињено преко ноћи, без икаквог озбиљног расматрања, без икаквих консултација, чак ни формалног, писменог обавештавања Цркава и верских заједница. Још мање се мислило, или можда јесте, о последицама. А последице су: да је веронаука најчешће избачена из редовног распореда часова и изводи се као претчас или као седми или осми час, а не би нас чудило да је тада намера била да Верска настава не постоји у школском распореду.