Првенство и саборност у светлости православног вероучења

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј учествовао је 16. септембра 2021. године у раду конференције у организацији Синодске библијско-богословске комисије Руске Православне Цркве на тему „Светско Православље: првенство и саборност у светлости православног вероучењаˮ.

Конференцију је отворио Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, а пленарно излагање одржао је Високопреосвећени Митрополит волоколамски г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Србија и Република Српска 15. септембра обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. На централној манифестацији на Савском тргу у Београду, код споменика Стефану Немањи, говорили су Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, председник Републике Србије г. Александар Вучић и српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик.

-Молим се Богу да никада не будемо, покретани ситним и себичним страстима, насупрот једни другима, него да будемо једно у себи, једно међу собом, и да градимо јединство са свима, казао је Патријарх српски г. Порфирије чију беседу преносимо у целини:

Нека нам је срећан и благословен празник националног јединства, слободе и заставе!

Бог је створио сваког човека и сав људски род, по својој слици и прилици, а Бог је савршено јединство и савршена заједница у љубави три Личности: Оца и Сина и Светога Духа. То што је човека створио по својој слици и прилици, заправо значи да га је позвао да заживи, у мери којој му је то могуће, божански начин постојања, јединства и заједнице различитих личности, и да такав начин живота учини сопственом реалношћу у времену и вечности.

Патријарх Порфирије: Смисао постојања остварујмо у троуглу: Бог – ближњи – ја

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије благословио је 14. септембра 2021. године у Српској православној општој гимназији Кантакузина Катарина Бранковић у Загребу рад Седмог међународног симпосиона Новомученици: Полиперспектива VII, који заједнички организују Епархија славонска и Музеј жртава геноцида.

Отварајући симпосион, предстојатељ Српске Православне Цркве је говорио о обожењу као смислу људског постојања и нагласио: -Када смо тога свесни можемо да поштујемо капацитете које смо од Бога добили и да истовремено читавим својим бићем препознајемо другог човека, другу икону Божју, као свога брата и да смисао свог постојања остварујемо управо у том троуглу: Бог – други човек или ближњи – ја.

Хиротонија архимандрита Дамаскина за Епископа мохачког

На редовном пролећном заседању, одржаном у Београду од 24. до 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је архимандрита Дамаскина (Грабежа), настојатеља манастира Светог Романа у Ђунису, за викара Епископа бачког, са титулом Епископ мохачки.

Хиротонија изабраног Епископа мохачког биће обављена у недељу, 19. септембра 2021. године, у Саборном храму Светога Саве у Београду, са почетком у 9 часова, на светој архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије са архијерејима и свештенством. Претходног дана, у суботу, 18. септембра, биће служено свечано вечерње богослужење са чином наречења изабраног Епископа, са почетком у 18 часова, у старом Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.

Животопис новоизабраног Епископа мохачког архимандрита Дамаскина

Архимандрит Дамаскин (световно Драган Грабеж) рођен је 15. августа 1975. године, у Дрвару, од оца Влајка, свештеника, и мајке Драгице. Основну школу и гимназију је завршио у родном граду. После завршетка гимназије уписује се истовремено на Природно-математички факултет Универзитета у Београду и на Богословски факултет. Дипломирао је на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду 2001. године. Професор и васпитач у Богословији Свети Кирила и Методија у Нишу био је од 2002. до 2011. године, са прекидом због усавршавања.

Беседа патријарха Порфирија у манастиру Јасеновцу

Јасеновац - место молитве

У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, сабрали смо се данас да служимо Литургију на овоме светом месту тачно осамдесет година од кад је оно постало место најбесомучнијег страдања. Ово место је место на којем су извршени најстрашнији, уму неразумљиви и недоступни злочини које су извршили усташе над недужним људима из српског народа, из јеврејског народа, из ромског народа, али и из хрватског народа. Наравно да је највише било оних који су били православне вере. И све то што су вршили злотвори, вршено је на основу тадашњих закона. Међутим, логика Божја је другачија од логике људске. Управо тамо где је велико страдање, ту је и благодат велика. И управо тамо где недужни страдају то место Господ благодаћу својом претвара у свето место, у место молитве. И за нас Јасеновац заиста јесте пре свега место молитве. Из тог разлога никада се овде нисмо сабирали да бисмо се бавили бројкама, математиком, да бисмо се бавили доказивањем ко је коме више зла нанео, јер знамо да је на овом месту, али и на сваком другом сличном месту, изневерен Бог, а осрамоћен човек, осрамоћен људски род. И зато је за нас ово место пре свега место молитве.

Архијерејске Литургије у Пакрацу и Кућанцима

Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља и сто седма годишњица од рођења блажене успомене патријарха Павла молитвено су прослављени 11. септембра 2021. године у храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима.

Са верним народом, свештенством и монаштвом, уз саслужење Високопреосвештеног Митрополита смоленског и дорогобужског г. Исидора и Преосвештеног Епископа славонског г. Јована, свету архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ катарски г. Макарије.