Епископ ремезијански служио у цркви Свете Петке

Епископ ремезијански служио у цркви Свете Петке
Епископ ремезијански служио у цркви Свете Петке
Епископ ремезијански служио у цркви Свете Петке
Епископ ремезијански служио у цркви Свете Петке

Његово Преосвештенство Епископ ремезијански Г. Андреј служио је у недељу, 20. маја 2012. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Свете Петке на Чукаричкој Падини. Епископу су саслуживали: старешина храма протојереј Никола Трајковић, протојереји-ставрофори Драгољуб Радовановић и Петар Стајић, јереји Саша Крстић и Јован Лучић, као и ђакон Небојша Милићевић. На Литургији певао је мешовити хор храма Свете Петке „Свети Јоаким и Ана“ и Београдски мушки хор.

Празник Светог Јована Богослова на Богословском факултету

Празник Светог Јована Богослова на Богословском факултету
Празник Светог Јована Богослова на Богословском факултету
Празник Светог Јована Богослова на Богословском факултету
Празник Светог Јована Богослова на Богословском факултету

Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је прославио празник Светог Апостола и Еванђелисте Јована. У праклису посвећеном овом светитељу служена је поноћна Литургија, а у подне је преломљен славски колач. Овом приликом додељене су дипломе студентима који су завршили студије у протеклој години.

Извор: Радио слово љубве

Др Жарко Видовић: Црква и политика

Др Жарко Видовић одржаће у недељу, 27. маја 2012. године, у манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда предавање на тему Црква и политика.

Предавање ће бити одржано после Свете Литургије која ће почети у 9 часова.

Спасовдан – слава српске престонице

Слава Града Београда и Вазнесењске цркве биће молитвено прослављена у четвртак, 24. маја 2012. године, Светом Архијерјеском Литургијом са почетком у 9 часова. Свечана славска литија, коју ће предводити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј и више архијереја Српске Православне Цркве, поћи ће испред Вазнесењског храма у 11.30 часова.

Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње - Спасовдан. Ова стара заветна Слава симболично указује на уздизање - вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Она представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу. Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности - пробу времена.