Актуелно

Патријарх Иринеј богослужио у Бирмингамској Лазарици

 Патријарх Иринеј богослужио у Бирмингамској Лазарици
 Патријарх Иринеј богослужио у Бирмингамској Лазарици
 Патријарх Иринеј богослужио у Бирмингамској Лазарици
 Патријарх Иринеј богослужио у Бирмингамској Лазарици

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 7. октобра 2018. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог великомученика кнеза Лазара - Лазарици у Бирмингаму.

Повезане вести:

Два јубилеја, 70 година од оснивања Црквене општине Бирмингам и 50 година од освећења цркве Лазарице у Бирмингаму, сабрала су на светој Литургији и Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, Преосвећену господу Епископе: британско-скандинавског Доситеја, аустријско-швајцарског Андреја и нишког Арсенија из Српске Православне Цркве, као и више архијереја из сестринских Православних Цркава и велики број гостију.

Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)

Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)
Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)
Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)
Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)

На дан спомена светог свештеномученика Корнилија, у среду, 26. септембра 2018. године, у свечаној дворани Ректората Универзитета у Београду, одржана је свечана промоција новог почасног доктора Универзитета у Београду, Његовог Високопреосвештенства Митрополита волоколамског господина др Илариона (Алфејева).

Повезана вест:

Ову особито значајну промоцију извршио је  ректор Универзитета у Београду, професор др Владимир Бумбаширевић, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, чланова Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Митрополита загребачко-љубљанског г. др Порфирија и господе Епископâ бачког др Иринеја, шумадијског Јована и ваљевског Милутина, као и господе Епископâ врањског Пахомија, моравичког др Антонија, ремезијанског Стефана и мохачког Исихија, госпође др Иванке Поповић, проректора за међународну и међууниверзитетску сарадњу, новоизабраног ректора Универзитета у Београду, госпође др  Наде Ковачевић, проректора за студије и управљање квалитетом наставе Универзитета у Београду, др Живослава Тешића, проректора за науку, иновације и трансфер технологије Универзитета у Београду, протопрезвитера-ставрофора др Предрага Пузовића, декана Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитера-ставрофора др Саве Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, др Милете Радојевића, директора Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, изасланика папског нунција у београду монсињора Филипа Колнага, амбасадора Грчке г. Илије Илијадиса и других угледних представника дипломатског кора, угледних представника традиционалних Цркава и верских заједница, представникâ САНУ, професорâ, наставникâ и научних делатника Универзитета у Београду, као и многобројне публике, коју су, између осталих, чинили и свештенослужитељи Архиепископије београдско-карловачке и других епархија наше помесне Цркве.

Епископ бачки Иринеј: Интервју за „Политику“

Интервју за „Политику”, дат г-ђи Јелени Чалији

1. Да ли је цео православни свет у опасности, како упозорава Свети Синод Руске Православне Цркве, после одлуке Светог Синода Васељенске Патријаршије о постављењу двојице „егзарха” за Кијев? Да ли та опасност, уствари, већ постаје стварност јер се у истом саопштењу Светог Синода Руске Православне цркве констатује и да је „процес према изјавама Васељенског Патријарха неповратан и биће настављен”?

У вашем питању је делимично дат и одговор. Заиста, први пут у историји Православне Цркве над њом се надвија реална опасност од новог великог раскола, овог пута не између хришћанског Истока и Запада него унутар самог Истока. Ако би дошло до тога, – а ја се надам да, упркос свему, неће доћи, – то би био већи и тежи раскол од свих претходних у историји Цркве, квантитативно већи и од раскола из 1054. године, с обзиром на данашњу бројност помесних Православних Цркава и њихову раширеност у свету. Морам, узгред и укратко, да разјасним појаву двојице цариградских „егзараха” у Кијеву. Они, наиме, нису тамо постављени него послани на неко време, у конкретној мисији спровођења плана о додељивању аутокефалије украјинским расколницима више боја и врста, а против воље законите, канонске Цркве у Украјини, једине која у тој земљи јесте Православна Црква, призната од свих Цркава, почев од Цариградске Патријаршије. Реч егзарх има разна значења у разним контекстима, али овде значи просто изасланик, легат, представник.

Хиротонија и устоличење Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија

Хиротонија и устоличење Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија
Хиротонија и устоличење Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија
Хиротонија и устоличење Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија
Хиротонија и устоличење Епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Димитрија

Благодаримо Теби, Господе, што си нам дао ову земљу гдје можемо слободно да Ти служимо и славимо Свето Преображење у овом храму у Требињу, Вазнесење у Чапљини, Педесетницу у Мостару и Гацку, Благовијести у Дубровнику и Житомислићу, Мајку Божју у  Тврдошу, Завали, Добрићеву и на Корчули, Свете Апостоле у Петропавлову, Светог Василија, заштитника Херцеговине, у Мркоњићима, Светог Саву у Билећи, Светог Димитрија у Невесињу, Божић у Љубињу, а Васкрс у мученичким Пребиловцима.

Овим речима благодарења нови Епископ захумско-херцеговачки и приморски г. Димитрије, из трона Светог Саве, Светог Данила, Василија Светог и Светог Петра, заблагодарио је Господу и свој пуноћи Цркве Његове сабране на једном месту која га је претходно хиротонисала и устоличила.

Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије

Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије
Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије
Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије
Устоличен Епископ франкфуртски и све Немачке Григорије

Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке г. Григорије устоличен је 16. септембра 2018. године у храму Светог Саве у Диселдорфу.

У трон Епископа франкфуртских и све Немачке владику Григорија је увео Преосвећени Епископ шабачки г. Лаврентије, уз кога је свету архијерејску Литургију служило петнаестак владика и стотињак свештеника. Владика Григорије је поручио да је свестан изазова пред којим стоји, али је указао на дужност да се домаћинима приближи богата српска култура и традиција.

Устоличен први српски Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић)

Устоличен први српски Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић)
Устоличен први српски Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић)
Устоличен први српски Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић)
Устоличен први српски Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило (Бојовић)

Први српски Епископ за Јужну и Централну Америку г. Кирило (Бојовић) устоличен је 2. септембра 2018. године у храму Рождества Пресвете Богородице у Буенос Ајресу.

Свету архијерејску Литургију са чином устоличења служио је досадашњи администратор Епархије буеносајреске и јужно-централноамеричке Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са архијерејима из више православних јурисдикција у Јужној Америци.

Хиротонисан Епископ диоклијски г. Методије

  Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 22. јула 2018. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици светом архијерејском Литургијом и свечаном  хиротонијом нареченог високодостојног архимандрита Методија (Остојића) у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.

Саслуживали су Митрополити црногорско-приморски г. Амфилохије и загребачко-љубљански г. Порфирије и господа Епископи будимски Лукијан, британско-скандинавски Доситеј, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, славонски Јован, бихаћко-петровачки Сергије, нишки Арсеније, далматински Никодим, осечко-пољски Херувим, моравички Антоније, ремезијански Стефан, мохачки Исихије, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, изабрани захумско-херцеговачи архимандрит Димитрије, многобројно свештенство и свештеномонаштво.