Архијерејска Литургија у Гринзбороу

Архијерејска Литургија у Гринзбороу
Архијерејска Литургија у Гринзбороу
Архијерејска Литургија у Гринзбороу
Архијерејска Литургија у Гринзбороу

У недељу, 10. јуна 2018. године, у парохији Светог Василија Острошког у Гринзбороу, Северна Каролина, извршено је свечано именовање новоподигнуте парохијске сале која је прошле године освештана и отворена.

Свету Архијерејску Литургију у лепом храму Светитеља Василија Острошког чудотворца служио је Његово Преосвештенство, Епископ источноамерички Господин Иринеј, а саслуживали су  протојереј-ставрофор Теодорос Киритсис, грчки свештеник из Шарлота, из Митрополије атлантске (Васељенске Патријаршије),  велики и осведочени пријатељ српског рода, протојереји Милан Катанић, месни парох, и Немања Тешић из Шарлота, протонамесник Миладин Благојевић из Атланте и протођакон Милош Ждралић, финансијски секретар Епархије источноамеричке.

Црква је била испуњена верним народом и мноштвом деце, којима се надахнутом омилијом обратио Владика Иринеј, тумачећи јеванђелски догађај позива првозваних апостола. Свети Дух је тај који просте рибаре чини мудацима који ће уловити свет, он даје дарове апостолима. Међутим, за дарове одозго, свако приноси жртву, а апостоли су оставили породице, посао, све и пошли за Христом. Епископ је истакао и да је верни народ у Гринзбороу такође оставио све своје у отаџбини кад је дошао у ову далеку земљу.

Господ је у Духу Светом преобразио руке апостола: руке које су вукле мреже постале су руке рукоположења, апостолског прејемства које траје до данас. Ово је могуће само кроз апостолску братску љубав (грч. Φιλία), и баш зато није случајно да је Господ најпре на службу позвао два пута по два брата.

Када се реже славски колач, каже се: Христос посреди нас, дакле међу собом призивамо Христа Господа, који је врхунска љубав (грч. Αγάπη), којом љубимо једни друге. Такву љубав, у којој се живот полаже за друге, тражио је Господ од својих ученика и није затражио ништа што сам није показао - свој живот је дао за спасење свих људи.

Апостол Петар је стога био разапет, и то наглавачке. Андреј је разапет на крсту који и данас носи његово име. Обојица су оснивачи великих Цркава у Антиохији, Риму и Цариграду. Јаков је био првомученик међу апостолима. Једини од апостола који није страдао мученичком смрћу је апостол љувави - Јован, који је потпуно проникао у тајну божанске љубави према нама.

Верни народ који борави у парохији у Гринзбороу, без обзира на сам повод њиховог доласка у САД, такође је део апостолског дела сведочења Христа свету и на све њих је Владика Иринеј призвао исте дарове Духа који су апостоли примали.

Светој Чаши Тела и Крви Господње приступили су многи, особито много деце. После заамвоне молитве, учињена је литијски ход до улаза у црквену салу, где је Епископ Иринеј открио, светом водом покропио и освештаним уљем помазао мермерну таблу - плочу, а на којој је уклесано да црквена сала у Гринзбороу, освештана руком Преосвећеног Владике Иринеја 2017. носи име блаженопочившег ДР ЂОРЂА ЦВИЈАНОВИЋА, знаменитог доктора физике са Универзитета у Берну, дугогодишњег предавача на Харварду, иницијатора, оснивача, ктитора и члана управе црквене општине и парохије у Гринзбороу. Љубав др Цвијановића према Цркви била је толика да је и свој дом отворио за прва богослужења на тадашњој мисионарској парохији. Архијерејску повељу о именовању сале прочитао је протођакон Милош Ждралић.

После отпуста и поделе нафоре, за све госте и верне, уприличен је у сали свечани ручак и програм који је водио председник ЦШО и Гринзбороу, господин Радован Бановић. Он се најпре захвалио Владики Иринеју, свештенству, ђаконима, ктиторима, приложницима, свима који су допринели изградњи. Парохијски свештеник, прота Милан Катанић, такође је пренео своју благодарност свима који су се трудили око цркве и сале. Потом је прочитана кратка биографија др Ђорђа.

У овој изузетној прилици, из далека су допутовале и три кћери покојног др Цвијановића и његове супруге: Наталија, Александра и Милена. У врло емотивном говору, подсетиле су све присутне на свог оца и захвалиле на части која је учињена њему и њиховој породици уопште и Цркви предале драгоцен дар - резбарену икону Светог Ђорђа, дар бугарске принцезе Марије Луизе, ћерке бугарског цара Симеона.

За поздрав и обраћање умољен је и отац Теодор Киритсис, који је у сликовитом говору подсетио на снагу људског духа да издржи, да тријумфује над злом и посебно подвукао дивоту коју поседују братски православни народи и сама њихова међусобна љубав. Без најаве, на опште изненађење свих присутних, отац Теодор је Његовом Преосвештенству, Епископу Иринеју уручио грамату часног Господина Била Хаслама (BillHaslam), гувернера савезне државе Тенеси, којом је Владика именован за Амбасадора ДОБРЕ ВОЉЕ испред поменуте државе. Ова велика част за нашег Епископа и читав наш род у САД, учињена је на предлог оца Теодора, који је побрао аплауз и клицања.

После наступа дечије фолклорне групе, Преосвећени Владика је председнику ЦШО - господину Радовану Бановићу свечано уручио Повељу о именовању сале, а затим је многобројним криторима, приложницима и оснивачима цркве и сале уручена архијерејска грамата благодарности, признајући њихову љубав и труд пред Богом и људима.

По завршетку програма и свечаног ручка, верни народ је још дуго остао у сали са својим Епископом, долично прослављајући крај свог великог дела.

Извор: Епархија источноамеричка

Архијерејска Литургија у Гринзбороу
Архијерејска Литургија у Гринзбороу
Архијерејска Литургија у Гринзбороу
Архијерејска Литургија у Гринзбороу