Литургија

Евхаристија у Источној Цркви

Још на самом почетку овог нашег излагања треба да истакнемо на реч о Светој Евхаристији на Истоку означава пре свега Литургију Цркве, јер је у Источној Цркви Евхаристија одувек доживљавана и схватана као "Божанствена Литургија", као заједничко јавно дело црквеног народа Божјег у Христу. Другим речима, Евхаристија је на Истоку била незамислива, а и данас је то исто, ван и без евхаристијског синаксиса, или сабрања, ван Цркве као заједнице , као Тела Христовог. Отуда Евхаристија на Истоку није схватана као једна од тајни у Цркви, него као тајна и откривење саме Цркве, тајна сабрања (sinodos, сабор), тајна општења или заједнице и тајна јединства Христа и Његове Цркве, Христа и верујућег као удова (чланова) Његовог богочовечанског Тела.

Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић: Литургијски живот у Цркви

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, у четвртак 1. новембра 2012. године, у Народној библиотеци у Бачкој Тополи одржана је осма духовна трибина у организацији Црквене општине бачкотополске. Предавање на тему Литургијски живот у Цркви одржао је протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и духовник у цркви Ружици на Калмегдану. Проф. др Владимир Вукашиновић, уз многобројне примере из свакодневног живота, верном народу је приближио литругијски живот у Цркви, а на основу његовог вишегодишњег свештеничког службовања и рада на факултету.

Богослужења на Велики Четвртак


ПутирВелики Четвртак је дан посвећен спомену установљења Тајне вечере односно Свете Евхаристије (ломљење хлебова), односно на „умовеније" (прање) ногу, на опроштајну беседу Исуса Христа с ученицима - у Сионској горници и на путу за Гетсимански врт, на првосвештеничке молитве Господове пред страдања, и на предају Богочовека на страдање. На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог, и тога дана је Господ установио Свету Тајну Причешћа. На тај дан увече, чита се дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.


Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године)

Годишње Богу дужно благодарење, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља.

Следећи пророчки изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за Јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се „обнављају острва Богу" (Ис. 41,1), подразумевајући (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (= мноштво) православних, који су у њима, и песме и славословља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да „ходимо у обновљењу живота", и „ако je ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм. 6,4; 2 Кор. 5,17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (= остварење), веле: „Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн. 10,22). Било да je то (зима) духовна, у којој Јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да je то она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожав а телесна чула.

Литургија Пређеосвећених Дарова

Божанствена Литургија је празнично и радосно богослужење, то је служба радости и весеља. Управо због ове радосне и торжествене особине овог богослужења, она се служи само суботом и недељом током Васкршњег поста, али не и осталим седмичним данима због великопосног покајног расположења.

Протојереј Александар Шмеман: Литургијска свијест данас

Како схватати и проживљавати богослужење

Када би неко био кадар да сагледа Цркву Христову, то како она бива сједињена са Христом и како учествује у Тијелу Његовоме, не би је видио другачије него као Само Тијело Господње", изрекао је Никола Кавасила. У наше вријеме у неправославном свијету свугдје, и у римокатолика и у протестаната, оживљава интересовање за богослужење и тежња за повратком литургијској љепоти и пуноћи древне Цркве. Та тежња нашла је свој пуни израз у такозваном „литургијском покрету" на Западу. Предводници и сљедбеници овог „литургијског препорода" нарочито пажљиво изучавају богослужење Православне Цркве, која је, како каже један од њих, „сачувала литургијски дух ране Цркве и наставља да живи и да се напаја њиме као најчистијом источником... Православној Цркви, пак, није потребан ‘литургијски покрет', јер се она никада у своме благочашћу није удаљавала од сопственог богослужења."