Еколошка енциклика: Laudato Si’= Хваљен буди/Слава Тебје

Друга* енциклика (гр. εγκύκλιος = циркуларно писмо, папска или царска посланица) за понтификата папе Фрање, насловљена - Laudato Si‘ = ”Хваљен буди”/”Слава Тебје” - упућена је не само целокупној Цркви,него, као и енциклика папе Јoвана XXIII „Pacem in Terris“ (1963), ”свим људима добре воље”, односно целокупном човечанству.

Динамика текста

Оригинал опсежног текста енциклике писан је на шпанском језику у шест поглавља.  Енциклика је састављена као тријадична методолошка структура: опажање-промишљање (суђење)-деловање. Први корак је опажање стварности, њему следи корак анализе из хришћанске перспективе и питање у чему лежи узрок томе да човечанство прети да разори планету и само себе, да би се на крају, као трећи корак, развио план/концепт деловања и њему саображено формулисала адекватна педагогија.

Све је са свиме скопчано

Основна идеја је видљива у тексту: поједине области – природа, сиромаштво, миграција, разарање, биолошка разноликост правда – не могу се изловано једно од других разматрати, јер је такав редукционизам на крају и довео целокупно човечанство у драматичну вишестрану кризу. Питање екологије као питање правде јесте једна од кључних теза ове енциклике.

Дијалог

Папа жели дијалог за изналажење пута за решење проблема. Дијалог значи отворене очи и спремност да сами себе променимо.

Извори

Папа је за текст енциклике био инспирисан многим изворима које он наводи као изворе. Овај поступак му је био значајан да би се видело да кроз енциклику говори свеукупна Црква. Богословско и духовно предање долази до речи: Тома Аквински, Бонавентура, Романо Гвардини и, наравно, Фрања Асишки. Васељенски Патријарх Вартоломеј I представља екумену, а исламски мистичари представљају међурелигијски дијалог. Папа Павле VI, Јован Павле II и Бенедикт XVI веома често су цитирани и  парафразирани.

Енциклика се тиче  целокупне планете, односно бриге за ”заједнички дом”. Грчки појам οἶκος (кућна и привредна заједница) у корену је речи екологија и економија. Но еколошка-енциклика Laudato Si’ не почиње само сликом заједничког дома, већ доксологијом, односно химном сунцу св. Фрање Асишког, светитеља заштитника папе Фрање: ”«Laudato si', mi' Signore.. – ”Слава Тебје, мој Господе...”

После таквог химнично-лирског почетка превладава трезвена проза са педантним регистровањем, дијагнозом и наглашеном анализом проблема, али лирски тон не ишчезава дефинитивно из 245 одсека ове опсежене енциклике. Лирски регистар се местимично преображава у тужбалицу – ”наша сестра, мајка-земља“ ”уздише” и ”тужи” и ”налази се међу обесправљаним и злостављаним сиромасима”. Иритирајућу двоструку улогу земље у фамилијарно-политичком и морално-теолошком смислу као ”сестре” и ”мајке” ваља са благонаклоношћу видети као израз песничке слободе (licentia poetica). Но, интенција води ка ”универзалном братству”, које прекорачује планетарне међе и оквире, и екс-орбитантно избија у космичке димензије – као што је сходно агиографским записима свети Фрања Асишки ”проповедао” животињама и у својим химнама прослављао Сунце и Месец у њиховој лепоти као ”Божја створења”. Енциклика осцилира између радикализма и прагматичног реализма и у свом тоналитету и ритму се мења од ”прозног” у ”лирски” тоналитет.

У средини своје енциклике папа Фрања наговештава хитно потребну ”одважну културну револуцију”, након што је у ранијим одељцима оштро критиковао ”стрктурално перверзни систем комерцијалних и имовинских односа” који је довео до економске кризе, као и ”технолошку парадигму” којом се човек огордио у својој незаситости да земљу-планету израбљује. Но ”културна револуција” у папиној дикцији није позив на преврат и устанак, већ је позив на дијалог свих са свима! Он охрабрује своје читаоце да у смислу ”глобалне екологије” промене свој живот од индивидуализма и егоистичког усмерења ка заједничком животу, узајамном респекту  и благодарности, односно ”братству и сестринству” које сву Божју творевину спаја и сједињује. Као гест ”социо-еколошког” заједничарења папа у фуснотама цитира једног суфистичког (исламског) учитеља, што је novum у папској енциклици.

Ево основних теза енциклике у резимираном виду:

Какав свет желимо оставити онима који ће доћи после нас? Ово питање се налази у средишту енциклике као брига за заједнички дом. Оно нас наводи на питање о смислу постојања и његових вредности, односно задире у темеље друштвеног живота и не може се одвојено разматрати.

Папа позива све појединачно и заједно – појединице, породице, локалне заједнице, народи, међународну заједница – на еколошко обраћење, што значи - променити смер и са одговорношћу преузети одговорност за наш заједнички οἶκος (дом/кућу). За папу је човечанство још увек способно за заједничку сарадњу на изградњи заједничког дома. Људско биће је увек спремно на позитивну сарадњу и није све неповратно изгубљено, јер су људска бића способна да себе надиђу и врате се и одаберу добро и себе саме обнове. Дух антрополошког оптимизма провејава кроз целокупну енциклику.

Папа Фрања већ од самог почетка подсећа да су и друге Цркве и хришћанске заједнице – као, уосталом, и друге религије – дубоко забринуте и размишљају над темом екологије. У више наврата папа благодари протагонистима оваквих настојања.

Енциклика предлаже екологију целовитости (глобалну екологију) која јасно разликује људске и друштвене димензије нераскидиво повезане са питањем човекове средине. Имајући тај циљ у виду, папа предлаже частан и отврен дијалог са свим актерима са свих нивоа друштва како би се створио јасан начин доношења одлука. Папа подсећа у овом контексту да ни један подухват не може бити плодан ако није прожет одговорном свешћу и савешћу.

Текст енциклике се завршава двема молитвама: једном понуђеном свима који верују у Бога који је Свемогући Створитељ, као и другом понуђеном онима који исповедају веру у Исуса Христа са рефреном којим енциклика и отпочиње: Laudato Si’= Хваљен буди/Слава Тебје”.

Кохерентност енциклике чине њене кључне теме:

  • Уска и интимна повезаност сиромашних и фрагилност (крхкост) планете земље.
  • Уверење да је на свету све повезано
  • Критика технокртских парадигми и технологије
  • Позив на изналажења другог начина разумевања привреде и напретка; хумано значење екологије
  • Потреба за отвореним дијалозима и дебатама
  • Велика одговорност међународне и локалне политике.

 

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

* Прва енциклика ”Evangelii Gaudium” је објављена у новембру 2013.г. Види наш приказ на овоме месту.