Хришћански свет

80 година од упокољења др Арчибалда Рајса

У недељу, 9. августа 2009. године, биће обележенo 80 година од упокољења истакнутог хуманисте и криминолога др Рудолфа Арчибалда Рајса.

Један од најзначајнијих криминолога свога времена, др Рудолф Арчибалд Рајс рођен је 8. јула 1875. године у немачкој покрајини Баден. После стицања основног и средњег образовања отишао је у Швајцарску на студије где је у својој 22. години, 1898, стекао звање доктора хемије. Након стицања доктората радио је као асистент на Универзитету у Лозани да би 1906. године добио звање ванредног професора криминалистике. Др Рудолф Арчибалд Рајс 1909. године основао је институте за техничку полицију и криминалистику на којима су се школовали студенти различитих националности, укључујући ту и оне из Србије. На позив српске Владе др Рајс долази у Србију у септембру 1914. године и ту упознаје холандског лекара Аријуса ван Тинховена који је раније отпочео истраживање ратних злочина над цивилним становништвом. Др Рајс је своју анкету саслушања аустријских заробљеника спроводио одлазећи на лице места, отварајући гробове, прегледајући лешеве и рањенике, улазећи у куће и вршећи техничка испитивања. Резултати ове анкете имали су огроман ефекат у свету, приморавајући јавност да се суочи са злочинима војске Аустроугарске монархије.

Србија поздравља шампионе

Велики број грађана Србије дочекао је српску ватерполо репрезентацију, пливаче Нађу Хигл и Милорада Чавића и младе кошаркаше испред Градске Скупштине. "Отишли смо. Видели. Победили", поручио је капитен српских ватерполиста. Тадић примио спортисте.

Десет медаља из математике и физике

Десет медаља освојили су талентовани ученици, који су представљали Србију на олимпијадама из математике и физике одржаних током јула. Пет младих физичара допутоваће данас из Мексика, док ће петоро математичара препричавати утиске из Немачке дан касније.

Са престижних међународних такмичења, обе екипе доносе по једну златну и сребрну и по три бронзане медаље. На 40. међународној олимпијади из физике, одржаној од 12. до 19. јула у мексичком граду Мерида, наши физичари су постигли до сада највећи успех. У конкуренцији 100 земаља из целог света, медаљама су се окитили Никола Шибалић, Александар Васиљковић, Огњен Ивковић и Александра Димић, ученици Математичке гимназије и Угљеша Стојановић ђак Рачунарске гимназије.

Најдуже помрачење Сунца

Помрачење Сунца, најдуже у 21. веку, сутра ће видети у Кини и Индији. Сунце ће бити потпуно заклоњено Месецом, шест минута и 39 секунди, што је рекорд који ће бити оборен тек 2.132.године. Најдуже помрачење Сунца у 21. веку, сутра ће видети у Кини и Индији, најмногољуднијим земљама на планети.

На данашњи дан 1858.године рођен војвода Петар Бојовић

На данашњи дан 1858. године рођен је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринео победама над Турцима у Кумановској и Битољској бици. У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915, са неупоредиво слабијим снагама спречио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање српске армије преко Албаније.

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи

За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић

Питање опстанка села биће готово немогуће решити ако се буде чекало пет до десет година, каже за „Политику" др Владимир Никитовић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука. По његовим процени, тада ћемо имати демографски готово опустеле сеоске пределе, својеврсну мрежу „домова пензионера" који ће очекивати да их издржавају малобројне генерације њихових потомака, концентрисане у свега неколико урбаних центара.