Хришћански свет

Православни теолог: Света Софија је наслеђe васцелог хришћанства

Оно што се догађа са Светом Софијом у Цариграду,  не погађа само Грчку Православну Цркву и сигурно није тек сукоб између Турске и Грчке, већ утиче на свеколико хришћанство. То је нагласио  православни богослов у Грацу, професор Григориос Ларенцакис у интервјуу за новинску агенцију Катпрес. Света Софија није била само седиште Васељенске патријаршије, већ заједнички хришћански симбол и наслеђе свег нераздељеног хришћанстава.

Египат: Велики муфтија против претварања Свете Софије у џамију

Велики муфтија, шеик Шавки Ибрахим Алам, критички је коментарисао претварање Свете Софије (Божанске Премудрости) у џамију коју су наложиле турске власти. Према информативном сервису "Про Ориенте", католичка новинска агенција "Фидес" извештава о ТВ интервјуу новинара Хамдија Ризка са муфтијом. Велики муфтија је рекао да је претварање цркве у џамију нелегално. У историји Египта ниједна хришћанска црква никада није претворена у муслиманско место молитве (напомена: изјава коју историчари доводе у питање).

46 свештеника у Мексику умрло од ковида-19

Према Католичком мултимедијалном центру, 46 католичких свештеника, шест ђакона и три сестре су већ подлегли болести ловид-19 у Мексику. Само у првој половини јула дванаест католичких свештеника, монахиња и ђакон умрло је од последица инфекције вирусом короне, известио је Центар на својој веб страници.

У Алепу је освећена католичка маронитска катедрала

Између 2012. и 2016. г. црква је тешко оштећена од најмање три ракетна удара и других ратних дејстава.

После неколико година обнове, маронитска католичка катедрала Светог Илије поново је отворена у понедељак, 20. јула 2020, у Алепу у Сирији. Црква, која је саграђена у 19. веку, била је тешко оштећена између 2012. и 2016. са најмање три ракетна удара и других ратних акција, како је саопштила међународна католичка агенција за помоћ "Црква у невољи". Највећа штета на згради догодила се 2013. године. У то време исламистички борци провалили су у градску четврт у којем се налази катедрала. Покушали су да униште све што је хришћанско, речено је.

Петер Зевалд: „Бенедикт XVI. Живот”

(Peter Seewald, Benedikt XVI. Ein Leben. Droemer/Knaur, München, 2020).

Нова биографија Бенедикта XVI, коју је написао Петер Зевалд, већ специјализовани познавалац живота и дела професора теологије, кардинала и префекта Конгрегације вере и „великог иквизитора”, како је за њега дуго словио, пре но што га је епископски колегијум изабрао на катедру папе Бенедикта XVI, објављена је у једној угледној минхенској издавачкој кући.

Овде је реч о делу у које је Зевалд уложио велики труд и дугогодишњу марљивост да сабере биографски материјал и осветли животно дело Јозефа Рацингера у свим различтитим фасетама и „официјима”: Јеванђељу, Цркви, теологији и људима и објективно их протумачи. Као одговорно лице за „Сабране списе Јозефа Рацингера” („Joseph Ratzinger, Gesammelten Schriften“), овај аутор портретише ”кардинала са оклопом”, како је дуго он у медијима апострофиран, који нам се, мимо очекивања, открива као вишестрани, отворени сабеседник, спреман на дијалог и дискусију, чија је једина интенција његовог целокупног дела: да се обради и стави у контекст савремености и појасни унутрашњи спој вере и ума. Зато је његов ангажман у предвечерје Концила као саветника у Риму, као и пратеће посредство у постконцилијарној интензивној рецепцији, био изузетно велики, како унутар теологије као науке, тако и у црквеној пракси. О свему томе се могло у 7. свесци сабраних дела сазнати и осведочити, уколико је читалац био у стању да прати научну ерудицију реацингеровске теологије.