Интервјуи

За опстанак српског народа у Метохији

Прихватају и помажу повратнике и опстају упркос честим нападима Албанаца који каменују аутобусе, владичино возило и ударају на манастирске зидове

Деветогодишње анатемисање православља с једне стране и непрестана молитва с друге стране спустиле су на двери и на братство манастира Високи Дечани сјај који утврђује ову средњовековну светињу у нади да ће се православна паства поново окупити око моштију Светог краља.

Млада братија, предвођена владиком Теодосијем, томе се нада.

- Готово да нема мировњака било у цивилу или у униформи који опрост души није потражио поклањајући се моштима Светог Стефана Дечанског. Много смо ангажовани и на прихвату и давању помоћи повратницима. Јесте да је наша улога превасходно духовно уздизање људи, али ми такође морамо да се нађемо људима у невољи. Тешко је остати сам, слободе кретања нема и ми смо непрестано изложени ризику, али манастир ипак у последње време постаје све живљи - прича отац Сава Јањић и наводи да је возило манастира у коме се налазио игуман владика Теодосије каменовано пре неколико дана. Пре неколико недеља аутобус са ознаком Унмика такође је каменован у центру Дечана само зато што су нападачи сазнали да су путници кренули у манастир.

Ћилими за Хиландар

Из Пирота ће пут манастира Хиландара 4. јуна кренути 21 пиротски ћилим, које су четири године вредно ткале пиротске ткаље. Тиме ће се обновити скупоцена колекција пиротских ћилима која је изгорела у пожару

Ћилими су дар Пирота манастиру Хиландару, српском манастиру у Грчкој, који се обнавља после великог пожара. Израда ћилима започета је 2004. године, одмах након вести о катастрофалном пожару. Тим поводом, у галерији „Чедомир Крстић" у Пироту прексиноћ је отворена изложба ових ћилима.

Према речима Марије Симоновић, директорке „Пиротекс трикоа", у чијем погону су ћилими изаткани, до сада је урађен 21 ћилим површине 70 квадратних метара, а до септембра треба да почне израда још 130 квадрата ћилима, који ће бити поклоњени Светој српској царској лаври у Светој гори.

Нови факултет нишког Универзитета

Сенат Универзитета у Нишу одлучио је да се у Нишу оснује Православни богословски факултет. Ова високошколска установа ће бити петнаести факултет у саставу Универзитета у Нишу. На прву годину ће моћи да се упише 80 бруцоша, а проф. др Драгиша Бојовић именован је за првог декана Богословског факултета.

- Нови факултет ће употпунити мозаик високошколских установа у саставу нашег Универзитета. Чекамо само одлуку Владе и одмах ће почети све припреме за пријем бруцоша. Седиште ће бити у здању Српске Православне Цркве Свети Ћирило и Методије на Делијском вису. Ту већ постоји Средња богословска школа - каже ректор Универзитета у Нишу проф. др Радислав Бубањ.

РУКА СПАСА

Катарина Вучетић, која је прекјуче спасла живот потенци јалном самоубици Мирку Петровићу, открива за Курир да је пресудан био позив на кафу

„Зашто то радиш? Видиш како је живот леп? Данас је киша, сутра ће бити сунце, јун је!" Овим речима српска манекенка Катарина Вучетић спасла је живот Мирку Петровћу (44), који је прексиноћ око 18 сати покушао да се убије скоком са Бранковог моста! Катарина се на мосту нашла случајно, а кад је видела човека који стоји с друге стране ограде, спонтано му се обратила.

- Погледао ме је, и видела сам у његовим очима да није болестан, већ само емотивно запостављен. Имао је топлину у очима и она ме је навела да останем ту где јесам - прича Катарина за Курир.

Манастирски мир за одвикавање од зависности

У живописном селу Ковиљ налази се црква посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Мудри и стпљиви монаси, осим духовног вођства, младима помажу да пронађу прави пут

У манастир Ковиљ, где је по предању Свети Сава измирио свог брата Стефана Првовенчаног са угарским краљем Андријом Другим, осим из жеђи за духовношћу, младе душе долазе и да се избаве из света наркоманије. Осим духовног вођства и савета, мудро и стрпљиво Светоархангелско братство помаже залуталима да поново пронађу прави пут и победе осећај усамљености и празнине, који је, како кажу монаси, код наркомана уочљивији него код других људи.