Интервјуи

Епископ бачки др Иринеј: Питање број један данас - Косово и Метохија

Епископ бачки Иринеј, портпарол Српске Правславне Цркве

Питање број један данас: Косово и Метохија
Не ради се само о територији већ о бићу и идентитету српског народа

Епископ бачки и портпарол Српске Православне Цркве Иринеј Буловић изјавио је, поводом најављеног унутрашњег дијалога о Косову и Метохији, да термин „унутрашњи” није најсрећнији израз.

„Пре бих рекао да се ради о свесрпском дијалогу, па је он, у том смислу, и унутрашњи и спољашњи и због тога је веома важан”, изјавио је у емисији „Седмица” Радио-Београда 1 епископ бачки и потрпарол Српске Православне Цркве Иринеј Буловић. Он је истакао да је питање Косова и Метохије Гордијев чвор и да захтева суштински и свенародни одговор. „Због тога је позив на дијалог сасвим уместан и користан, јер никада једна група људи, било која, – политичка, научна, уметничка, – не може увек са сигурношћу тврдити да изражава став већине. То не можемо чинити чак ни ми, епископи, то не можемо тврдити чак ни за вернике, а камоли за народ у целини. Значи, добро је ослушнути разне гласове и мишљења“, рекао је Буловић.

Интервју са Епископом тимочким Иларионом објављен у Православном мисионару

Темељ мисије Цркве је проповед Благе Вести Јеванђеља Христовог!
Епископ тимочки Иларион

Ваше Преосвештенство, помаже Бог и благословите!

Бог Вам помогао и нека би Господ Бог благословио вас као мисионаре речи Божије и све читаоце Православног мисионара.

Преосвећени Владико, да ли бисте могли на почетку нашег разговора да поделите са нашим верним читалаштвом како је текао Ваш животни пут од родног Вам Зајечара, до Вашег одласка у манастир и монашења у свештеној Светониколајевској обитељи манастира Буково?

Епископ Иринеј: Уверен сам да ће дијалог о Степинцу бити настављен

Интервју епископа бачког Иринеја за Политику: Уверен сам да ће дијалог о Степинцу бити настављен

Заједничко саопштење мешовите Комисије која је разматрала лик и дело Алојзија Степинца изазвало је различите коментаре. Овај документ, објављен након последњег, шестог заседања у Ватикану, у делу јавности протумачен је као попустљивост представника СПЦ, јер су изостале формулације из којих би се видело због чега је за српску страну неприхватљиво проглашење Алојзија Степинца за свеца. Најконтроверзнији детаљ је што се заједничко саопштење појавило у две верзије.

Епископ бачки Иринеј: Васкршњи интервју (други део)

Пр­ви број Пра­во­сла­вља све нас је огре­јао као сун­це!

Разговор са ар­хи­ман­дритом Јо­ваном Ра­до­са­вље­вићем поводом 50-годишњице „Православља”

Ар­хи­ман­дрит Јо­ван Ра­до­са­вље­вић, је­дан од нај­ста­ри­јих мо­на­ха у Срп­ској Пра­во­слав­ној Цр­кви, је­дан од не­ко­ли­ци­не жи­вих уче­ни­ка Све­тог вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја Ве­ли­ми­ро­ви­ћа, ду­го­го­ди­шњи про­фе­сор При­зрен­ске бо­го­сло­ви­је, но­си­лац ор­де­на Све­тог Са­ве дру­гог ре­да, у ма­на­стир Жи­чу оти­шао је уо­чи Дру­гог свет­ског ра­та и био све­док 9. ок­то­бра 1941. го­ди­не бом­бар­до­ва­ња јед­не од нај­ве­ћих срп­ских све­ти­ња. Из спа­ље­ног ма­на­сти­ра по­нео је мо­ли­тве­ник ко­ји има код се­бе и да­нас. Мо­на­шком чи­ну га је 1950. го­ди­не у ма­на­сти­ру Ра­ча при­вео је­ро­ђа­кон Па­вле Стој­че­вић. По­зна­вао је оца Ју­сти­на По­по­ви­ћа ко­ји је на ње­га из­вр­шио сна­жан ду­хов­ни ути­цај. Ка­да је мо­нах Па­вле иза­бран за ра­шко-при­зрен­ског Епи­ско­па 1957. го­ди­не, у При­зрен је по­шао за­јед­но са њим и отац Јо­ван.

Сведочанство доајена црквеног новинарства и издаваштва

Разговор са протођаконом Радомиром Ракићем поводом 50-годишњице „Православља”: Лист је читао и јавни тужилац

Ове го­ди­не, 15. апри­ла Пра­во­сла­вље, но­ви­не Срп­ске Па­три­јар­ши­је, обе­ле­жи­ће зна­ча­јан ју­би­леј – 50 го­ди­на из­ла­же­ња. Тач­ни­је ре­че­но, це­ла ова го­ди­на је ју­би­лар­на за Пра­во­сла­вље. Про­то­ђа­кон Ра­до­мир Ра­кић, лек­тор ен­гле­ског је­зи­ка на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду и пре­да­вач Све­то­га Пи­сма Но­во­га За­ве­та на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту Све­тог Ва­си­ли­ја Остро­шког у Фо­чи, ду­го­го­ди­шњи се­кре­тар Ко­ми­си­је Све­тог Ар­хи­је­реј­ског Си­но­да за пре­вод Но­вог За­ве­та, члан Би­блиј­ског дру­штва Ср­би­је, члан Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је, а од ок­то­бра 2006. и Удру­же­ња књи­жев­ни­ка Ср­би­је, у два ду­га и дру­штве­ним окол­но­сти­ма, вр­ло зна­чај­но обо­је­на пе­ри­о­да за срп­ски на­род, је био уред­ник ових цр­кве­них но­ви­на. И то у пе­ри­о­ду од 1975. до 1983, да би овај лист у свој­ству глав­ног и од­го­вор­ног уред­ни­ка по­но­во во­дио од 1998. до 2002. го­ди­не.

Епископ бачки Иринеј: Васкршњи интервју (први део)