Интервјуи

Радио „Српски Сион“: Интервју Епископа сремског Василија

Епископ сремски Василије: Нека се у миру и слози новорођени Богомладенац зацари у срцу и души српског народа

Драги пријатељи Радија Епархије сремске „Српски Сион“, част нам је да вам, у наставку, изложимо транскрипт разговора с Његовим Преосвештенством Епископом сремским г. Василијем, који је, поред бројних обавеза, издвојио време да вам се обрати уочи празника Рођења Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Ваше Преосвештенство, Христос се роди, добро дошли и благословите.

Ваистину се роди. Нека је сретна и Богом благословена година која је за нама. Она је била и бурна и радна и парадна, али ево, слава Богу, дођосмо до краја 2017. лета Господњег, желећи свим верницима Српске Православне Цркве, а поготово нашим епархиотима срећно и Богом благословено наступајуће лето Господње, с поздравом: „Мир Божји - Христос се роди“! У жељи да нам 2018. година буде благословена, мирна и спокојна, а надасве, у духовној радости и на спасење наших душа. То је главни циљ којем тежимо, а свакако долазак Господа Исуса Христа на овај свет је управо био и јесте ради спасења рода људскога.

ТВ Храм: Интервју Патријарха српског г. Иринеја

Епископ бачки Иринеј: Предуго лутамо кроз лавиринте идола, опсена и самообмана

Интервју за божићни број „Печата”, дат г. Милораду Вучелићу

Потребан нам је свесрпски дијалог, рекли сте недавно, уз напомену да у новије време небројено пута понављани термин унутрашњи дијалог, а поводом Косова, није најсрећније одабран. Чини се да се у тој препоруци може наслутити и Ваше уверење да нам је као друштву, односно народу, потребна садржајно свестрана ауторефлексија, не само поводом српског Јерусалима. О чему је, поред теме Косова, у овом историјски тешком тренутку такође неодложно потребно разговарати и промишљати? Како свесрпски разговор уопште остварити на начин да то не буде тек „одрађен“ национални подухват?

Пре него што одговорим на ово Ваше питање (најсадржајније и најумније питање које ми је из медијске сфере икад упућено), дозволите ми, драги пријатељу, да Вама, уредништву, сарадницима, пријатељима и читаоцима „Печата” од срца честитам његов јубиларни, петстоти број. То чиним са закашњењем будући да сам прву половину децембра углавном провео у Москви. Али боље икад него никад...

Божићни интервју епископа Теодосија за „Јединство"

Бог је коначни судија и знамо да он суди не по људској правди већ по свом неизмерном човекољубљу. Косово и Метохија, за све нас, није само територија, већ, пре свега, духовни простор у срцу српског народа, који свој идентитет има у православној вери и следовању оном наслеђу које су нам оставили Свети Немањићи. У историји је све подложно и променама, и ниједном окупатору свећа није горела до зоре.

Нема исправног веровања без правилног деловања, а грех је, заправо, погрешан избор зато је покајање природан начин постојања и повратак Богу. Бог никада неће одбацити онога ко се искрено покаје. Зато они који мисле да нетрпељивошћу и агресивношћу према другима „службу Богу чине” живе у великој заблуди и духовном слепилу - каже у интервјуу „Јединству” Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.

Православна гимназија у Брчком од 2019. године

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије најављује да би прва православна гимназија у Републици Српској могла бити отворена у Брчком од 2019. године, уз обиљежавање 800 година самосталности Српске Православне Цркве.

-У једном разговору предсједник Републике Српске г. Милорад Додик рекао нам је да би желио да свака епархија у Српској има по једну православну гимназију, наводи владика Фотије за Срну. Православна гимназија је, каже Владика, у ствари, класична гимназија са неколико богословских и православних предмета. -Такве гимназије су постојале у нашој традицији прије Другог свјетског рата, па су замијењене дарвинистичко-атеистичким школама, објашњава Владика. Недавно су, напомиње Владика, разговорали о овој теми са градоначелником Брчко дистрикта г. Синишом Милићем. Присуствовали су и представници просвјетних институција и Скупштине града Брчко и Републике Српске.

Интервју Епископа бачког Иринеја Вечерњим новостима

1. Недавно сте се вратили из Москве, са Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, сазваног ради обележавања стогодишњице обнове патријарашке службе у Русији и избора светог исповедника Тихона за првог Патријарха московског и све Русије после епохе Петра Великог. У Москви сте били као члан пратње нашег Патријарха. Колико Вас је охрабрила порука патријарха Кирила да Српска Православна Црква треба да сачува канонско јединство у свим својим историјским пределима? Да ли је та порука, по Вашем мишљењу, јасна подршка чврстом ставу Српске Православне Цркве поводом неканонске одлуке Бугарске Цркве да под своје окриље прими непризнату Македонску Православну Цркву?

Сабор у Москви и укупна прослава јубилеја били су заиста величанствени, са учешћем готово свега руског епископата и делегацијâ скоро свих аутокефалних Цркава, најчешће на челу са патријарсима или другим поглаварима, такође уз учешће руске државе и руског председника, јавности града Москве и многобројних верника. На Литургији у Храму Христа Спаситеља саслуживало је око четири стотине педесет православних епископа. После овога кратког уводног коментара о природи посете Предстојатеља наше помесне Цркве и његове пратње Москви одговорићу укратко и на Ваше питање.

Интервју епископа Григорија за „Глас Требиња“

Тог 3. октобра 1999. године, у препуном Саборном храму Преображења Господњег у Требињу, по благослову тадашњег Патријарха српског Павла, а од стране Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, Григорије Дурић је устоличен на владичански трон Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

И ево већ осамнаест година је са Херцеговцима и међу Херцеговцима. Не крије да је иза њега много тешких тренутака, али га радује што је увијек било воље, ентузијазма и радости да се из пепела ради и гради. Посебно је поносан кад у нашој Епархији види седам живих манастира и педесет седам свештеника иако га помало брине чињеница да на овом простору живи само 80.000 становника. Епископ Григорије столује у Мостару, јер је сједиште Епархије 2011. године премјештено у овај град.