Календар

Свети Великомучениче Димитрије, моли Бога за нас грешне!

И чим стаде свитати двадесет шести октобар војници уђоше у тамницу, и затекоше Светог Димитрија где стоји на молитви, и избодоше га копљима. Тако исповедник Христов предаде чесну и свету душу своју у руке Господа свог Христа. А тело његово, бачено на земљу и поругано, хришћани тајно узеше ноћу и сахранише чесно... /из Житија Светих/

Своју велику љубав према Светом Димитрију српски народ је изразио подизањем бројних цркава које је му је посветио и у којима му се, окупљен у заједници Свете Литургије, молитвено обраћа и поштује. Сутра, на празник Светог Димитрија, свог Небеског заступника прославиће православни парохијани храмова у Лајковцу, Земуну, Новом Београду, Даљу, Крагујевцу, Бајши, Лазаревцу, Угњи код Цетиња, Батињанима код Пакраца, на Крушевцу у Подгорици, у парохији Српске Цркве у Кристиансанду у Норвешкој...

Градови који су добили име по овом светитељу, Сремска и Косовска Митровица, у духовној радости прославиће своје градске славе, а молитве Великомученику и Чудотворцу Солунском биће упућене и из цркве Светог Димитрија у манастиру Пећка Патријаршија.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј сутра ће служити Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Димитрија на Новом Београду са почетком у 9 часова.

Житије преподобног Прохора Пчињског, мироточивог Чудотворца

Преподобни отац наш Прохор, подвизавајући се подвигом добрим у Нагоричанској и Козјачкој пустињи, би јављен свету као светило за царовања благочестивог цара Диогена, који је царовао од 1067 до 1071 године. Родитељи светога Прохора Јован и Ана побожно живљаху у селу Овчепољског краја Скопске области. Беху то људи тужни, јер не имађаху деце. Горећи од жеље за децом, они усрдно узношаху топле молитве Богу и многе милостиње даваху сиротињи и црквама. И Господ погледа на њихове молитве и милостиње, и дарова им утеху и велику радост: Ана заче у старости и роди сина, који на крштењу доби име Прохор. А када Прохор напуни осам година родитељи га дадоше да учи књигу. Просвећиван Духом Божјим, Прохор веома напредоваше у учењу, и тиме много радоваше своје благочестиве родитеље.

Покров Пресвете Богородице

У време цара Лава Мудрог (или Философа), 911. године, било је свеноћно бденије у цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа. У позадини је стајао Свети Андреј Јуродиви, са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи, изнад народа се појавила Пресвета Богородица са распростртим омофором на рукама, као да покрива народ. Сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј, видећи Пресвету, показа на њу руком блаженом Епифанију. Данашњи празник је установљен да подсећа на тај догађај, али и непрекидно покровитељство Пресвете Богородице хришћанском роду. Њена помоћ, како појединцима тако и народима, безброј пута је потврђена. Овај празник је слава манастира Пећке Патријаршије. Еснафска слава воскара, Покров Пресвете Богородице, свечано ће бити прослављена у Патријаршијском Заводу за израду свећа у Сремским Карловцима.

Свети праведни Јоаким и Ана

Св. Јоаким беше син Варпафира, из колена Јудина, и потомак цара Давида. Ана беше ћерка свештеника Матана, из колена Левијева, као и првосвештеник Арон. Тај Матан имаше 3 кћери: Марију, Совију и Ану. Марија се удаде у Витлејему, и роди Саломију; Совија се удаде такође у Витлејему, и роди Јелисавету, мајку св. Јована Претече; а Ана се удаде у Назарету за Јоакима, и у старим данима својим роди Пресвету Богородицу Марију.

У браку Јоаким и Ана живљаху 50 година, али беху бездетни. Живели су богоугодно и тихо, и од свих прихода својих једну трећину само употребљаваху на себе, другу раздаваху сиромасима а трећу жртвоваху храму. А били су имућни.

Рождество Пресвете Богородице - Мала Госпојина

Мала Госпојина8/21. септембар 2008. године - Света Дева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а мати од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се изње родити, као Цара и Првосвештеника. Њени родитељи беху већ остарели, а немаху деце. И зато беху постидни пред људима и скрушени пред Богом. И у скрушености својој мољаху се Богу с плачем, да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Аврама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И Бог свемогући и свевидећи обрадова их радошћу, која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове. Јер им дарова не само ћерку но и Богомајку; озари их не само радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само једну ћерку, која им доцније роди само једног унука, - али какву ћерку и каквог унука!

Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији

Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији
Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији
Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији
Спомен чуда светог архангела Михаила у Хони (Колоси) у Фригији

У Фригијском граду Колоси, близу града Јерапоља, над извором чудотворне воде бејаше храм светог Архистратига Михаила. Од воде овога извора болесници добијаху многа исцељења, више него од бање Силоамске. У бању Силоамску само једном у години силажаше Анђео Господњи и узмућиваше воду, а овде свагда беше присутна благодат Војводе анђелског. Тамо оздрављаше само онај који први улажаше пошто се замути вода, а овде оздрављаху сви, и први и последњи, који год долажаху с вером. Тамо беху неопходни тремови ради боравка болних који дуго чекаху на исцељење, пошто понеки добијаше исцељење после тридесет осам година а овде за један дан, или за један час, болник добијаше исцељење.

Изношење Часног Крста, Макавеји (Почетак поста)

Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост. Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.

14/1. августа почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28/15. августа.