Култура

Додељене награде „Трга од ћирилице“

У Херцег Новом су 24. августа 2019. године уручене награде овогодишњим лауреатима културне манифестације „Трг од ћирилице“.

Милу Ломпару, професору београдског Филолошког факултета припао је „Печат херцега Шћепана“, а Српској књиженој задрузи – др Душку Бабићу „Ћириличник“. Образложење Управног одбора и жирија „Трга од ћирилице“ произнео је књижевник Будимир Дубак.

Књижевно вече у библиотеци манастира Раковца

Књижевно вече у библиотеци манастира Раковца
Књижевно вече у библиотеци манастира Раковца
Књижевно вече у библиотеци манастира Раковца
Књижевно вече у библиотеци манастира Раковца

На празник Светог апостола Матије, 22. августа 2019. године, у дворском манастиру Раковцу одржана је промоција књиге „Михајло Идворски Пупин“.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, у сарадњи са Српском читаоницом у Иригу и Градском библиотеком у Новом Саду, манастир Раковац је био место окупљања свих љубитеља књиге који су били знатижељни да упознају лик и дело великог српског великана.

„Жичка хрисовуља“ песнику Владимиру Јагличићу

На празник Преображења Господњег у манастиру Жичи песнику Владимиру Јагличићу додељена је награда Жичка хрисовуља, као највише признање Жичког духовног сабора Преображење и једна од најзначајнијих књижевних награда код нас. Песник је одликован “за поезију укорењену у своме језику и духовном позиву“. Програм је водио Милош Милишић. О поезији Јагличићевој говорили су др Драган Хамовић, председник жирија за доделу награде, и песник Ђорђо Сладоје. Они су присутнима предочили значај постојања аутентичне, ненаручене поезије, која одолева приземним укусима свакодневнице. Глумац Миломир Недељковић говорио је одабране стихове лауреата, док је у музичком делу програма учествовао Градски хор „Црвчанин“.

Трг од ћирилице: Свестосавље има два врела, на Цетињу и у Карловцима

У оквиру културне манифестације „Трг од ћирилице“ у Херцег Новом је приређен разговор на тему Допринос светосавских митрополија Зетске (Црногорско-приморске) и Карловачке очувању самосталности Српске Цркве.

Нови број „Православног мисионара“

Из јулско-августовског 368. броја Православног мисионара, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, чија је централна тема Поштуј оца и матер своју, издвајамо:

Реч уредника: Поштовање родитељâ и одговорност родитељства, Реч пастира: Разговор са презвитером Станком Лакетићем, професором Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима: Васпитати некога за живот у Цркви, значи помоћи му да заволи Христа!, Сећања: Крвава бајка у Долима пивским, Хришћанска антропологија у дијалогу са неурофизиологијом. Тема броја: Катихета Владимир Пекић: Од поштовања ка љубави, Драган Поповић: Родитељи као слика Божја на земљи, Небојша Ћосовић (превод са руског): О правилном односу према сродницима, дипл. теол. Милан Ивковић: Истинско поштовање подстиче на љубав и дивљење, Др Ђорђе Вуковић: Свети краљ Милутин о својим родитељима, Кристина Давидовић: О породичним вредностима, Вишедетне хришћанске породице: Николићи из Мељака.

Нови филм о Светом Нектарију Егинском

Широм Грчке приказаће се нови филм „Човек Божји“ који описује живот и прикљученија Светог Нектарија Егинског. Снимљен на основу истините историје, филм „Човек Божји“ истаћи ће инспиративни и напорни живот Светог Нектарија, којег глуми познати глумац Арис Серветалис (42). „Изгнан неправедно, осуђен без суђења, клеветнички без разлога, но његова љубав према Богу и ближњима освојила је све. „Човек Божји“ описује невоље Светог Нектарија Егинског, који подноси неправедну мржњу својих непријатеља, док проповеда Божју реч и жели свима добро.“

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Тамо далеко

Српско војничко гробље у Солуну – Зејтинлик, посљедњих сто година чувају потомци српске породице Михајловић из Грбља.

Ђед Саво, отац Ђуро и син Ђорђе. Саво је солунски ратник, који је сабрао кости својих сабораца на једно мјесто и чувао их до своје смрти. Његову свештену дужност наставили су син и унук. О унуку Ђорђу је снимљен филм ”Посљедњи чувар”, а држава Србија му је додијелила орден за његове нарочите заслуге. А откуда то да Грбљанин чува српско гробље?