Култура

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Будимо деца светлости

Тешко да се данас у нашем времену и роду могу наћи људи попут Светог aпостола Павла који је ономад Атињанима проповедао о „непознатом Богу“, осећајући и ценећи њихову богочежњивост и вапај за смислом. Потреба нашег човека је такође да осети проповед Божје речи и доживи призив Цркве, а нова књиге протојереја-ставрофора др Саве Б. Јовића одговара на изазов прослављања откривеног Бога који је у једном делу нашег народа друге половине XX века био заборављан.

У стара времена, у античко доба привлачне Јеладе и великог Рима, када су остваривана „дела блистателна“, реторика је била практична вештина усмерена ка задобијању публике за политичке сврхе или према успеху на судским процесима. Беседништво као ораторство откривало је и његов свештени значај, још у незнабожачким временима, код народа који нису имали откривење Христово, јер је реч oratio поред говора означавала још и молитву. Са тријумфом Цркве почетком IV века хришћанска омилитика је дефинитивно постала вештина речи и проношења Бога и богооткривене истине, као реч и поука која је нераздвојна од богослужења (sвете Литургије).

Криви пут не води до Бога

Зашто Бог једном човеку даје више талената и могућности у животу, а другом мање? Који је главни задатак хришћанина? Како правилно исповедање вере утиче на молитву и наш земаљски живот? Зашто је спасење немогуће без испуњавања заповести Божјих? На ова и друга питања „Црквене православне газете“ одговара Његово блаженство Митрополит кијевски и целе Украјине Онуфрије.

Ваше Блаженство, Бог све воли подједнако, зашто онда једном човеку даје више талената и могућности у животу, а другом мање?

— Да, наравно, Бог све воли једнако и не гледа на то ко је ко. То значи да Он у Свом односу према човеку не гледа на лепоту лица, на његову одећу и друштвени положај... Али су Богу пријатнији они који Га воле, односно они који испуњавају Његове заповести. Сам је рекао: „Ко има заповести Моје и држи их, то је онај који Ме љуби“ (Јн. 14: 21).

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

На фотографији која краси насловну страну августовског двоброја Православља види се детаљ из храма Свете Софије из Цариграда која се као симбол Православља нашла на оштром удару. Византијска базилика, храм Премудрости Божије Света Софија у Истамбулу, некадашњем Цариграду, од 24. јула 2020. године поново је претворена у џамију. О судбини Свете Софије која је, „као узор свих Божјих цркава, у целом свету и у свим вековима, по други пут у својој историји постала џамија и у којој је већ била прва заједничка молитва (џума)“,  и поруци коју је овим поступком послао свету турски председник Ердоган за новији број новина Српске Патријаршије говоре др Дарко Танасковић, исламолог и некадашњи амбасадор при УНЕСКО, и др Александар Раковић, виши научни сарадник Института за новију историју Србије.

Кардинал Џон Хенри Њумен (1801-1890) (поводом годишњице)

Џон Хенри Њумен (John Henry Newman), рођен 21. фебруара 1801. у Лондону, преставио се 11. августа 1890. у Бермингаму у Енглеској. Он је био ученик елитног интерната у лондонској четврти Илинг и студент у Оксфорду. Већ као 21-годишњак је био асистент у Oriel College(у) и убрзо био рукоположен у свештеника Англиканске цркве. Доцније је био свештеник универзитетске цркве у Оксфорду.

Уместо воштанице Слободану Стојановићу


СЛОБОДАНУ СТОЈАНОВИЋУ
 

Ако сам већ морао отићи
И заборавити где сам се родио
Заборавићу и где сам проходао и проговорио
Заборавићу и стазе и небо
Двориште и цвет
Цео трулежни свет...
Али како да заборавим најбољег друга
И пса?
Чујеш ли оче, рекох,
Заборавили смо пса...
Остао је на ланцу свезан.
Заборавио сам свога пса...
И шта ће сад с њим да се деси?
Заборавио сам да загрлим,
Да одвежем Леси.