Култура

Овако су црквена појања у Светој Софији звучала пре 15 векова

Erdogan wants to pray in Hagia Sophia on July 15После дугогодишњег истраживања, анализирања и проучавања акустике, архитектуре, византијске историје, развијања византијске музике и сведочења, Универзитет Станфорд и Капела Романа оживели су са највећом могућом тачношћу начин на који су се црквена појања чула у Светој Софији пре 1500 година, као што је наведено у чланку портала iefimerida.gr.

Тихи син утјехе: Архимандрит Варнава Савински (1934-2018)

Уочи молитвеног спомена друге годишњице упокојења Архимандрита Варнаве Гвозденовића (+ 25. јун 2018.), игумана манастира Савина, објављено је друго, проширено издање монографије посвећене овом узорном монаху Српске православне цркве који је служио Богу и народу током друге половине 20. и безмало две деценије 21. века.

Књига се састоји из 17 сведочења особа из клира и народа, које су имале личног духовног искуства са оцем Варнавом на просторима и светињама у којима је служио од 1954. до 2018. године, а то су манастири Дечани, Гориоч, Соколица, Зочиште, Сопоћани, Милешева, Михољска Превлака и Савина.

Петропавлов манастир – бисер требињског краја

Петропавлов манастир – бисер требињског краја
Петропавлов манастир – бисер требињског краја
Петропавлов манастир – бисер требињског краја
Петропавлов манастир – бисер требињског краја

Манастир Светих апостола Петра и Павла је смјештен у истоименом пољу, седам километара југозападно од Требиња. Археолошка откопавања 2001. године су утврдила да манастирски храмови датирају још из античког периода, али данашњи изглед манастира је формиран у току неколико посљедњих деценија.

Владика Фотије: Света Софија

Света Софија
 
Света Софија поста џамија,
а васцели свет, слуша и гледа
из првог и последњег реда,
и она вапије,
где су моја чеда?
 
Где су владари, које сам одгајила,
где је свештенство,
које ме благољепијем украшаваше,
где су војници, који ме бранише,
где су молитве светих,
које ме Небом учинише?
 
Где су глухи и слепи,
који се у мени исцелише,
хроми који усташе,
неми, који проговорише?
 
О, децо моја, из рода хришћанског и православног,
поново без духовног Светионика остасте,
а мене саму остависте.
 
Где су моје Васкршње и Божићне Литургије,
мозаици,
који земљу на небо уздизаше?
Све у трен неста
и ја удовица остах.
 
Где су свети патријарси,
да Благословено Царство наговештавају?
Где су безбројни хорови,
који и ангелске надјачаваше?
Где су покајници, подвижници
и они скрушена срца,
који овде утеху проналазише?
 
О, туго, која моје срце испуни,
јер нема оних који Бога траже.
У мени се више
света Софија не велича,
без које у космосу безумље влада,
куда и како сада?
 
Ја стојим пуста и сама
у тамну одежду одевена,
жалећи за децом, које више нема,
да разним путељцима
и морима овамо ходе,
да их моје величанствене куполе, Небесима узводе.
 
Епископ Фотије

Огњена Марија Ливањска

Таленат да се препознају судбинске приче вредне отимањa од заборава довео је Буда Симоновића, лета 1990. године, до Ливањског поља, а све на трагу сазнања да у неком селу код Ливна живи жена која је у дубокој крашкој јами преживела више од месец дана. У јаму су је, заједно са бројним рођацима и комшијама, убациле усташе давне 1941. године, иако је била у поодмаклој трудноћи. У селу Челебић нашао је јунакињу своје будуће приче, Стану Лалић - Црногорац, и од ње сазнао да и другим селима на рубу Ливањског поља постоји још сличних судбина везаних за сам почетак рата и усташке покоље. Да те трагичне приче отргне од заборава аутор их је објављио у „Илустрованој полиици“, а потом је тај мозаик тужних фељтона и репортажа прерастао у књигу чије се прво издање појавило лета 1991. године. Тог лета ексхумирани су и сахрањени посмртни остаци жртава извађених из јама и са других стратишта у околини Ливна у којима су лежале пола века.