Култура

Духовни устанак - прва књига јеромонаха Игњатија

Прва књига јеромонаха Игњатија (Шестакова), сабрата Сретењског манастира у Москви и уредника портала Православие.ру, под насловом Духовни устанак биће представљена у оквиру духовне вечери у Парохијском дому Вазнесењског храма (Адмирала Гепрата 19) у четвртак, 27. фебруара 2020. године, од 18 часова. Ово дело објавила је Издавачка кућа Бернар, а публици је представљено у оквиру 64. Сајма књига у Београду крајем октобра 2019. године.

Лоза Светог Симеона у манастиру Хиландару

На јужној страни хиландарске Саборне цркве, сваком поклонику пада у очи високо узрасла и снажно разграната винова лоза, полегла по својој пергули. Њено стабло долази из зида на метар и по одстојања од земље, из гроба Светог Симеона (Стефана Немање) који се налази поред истог зида, са унутрашње стране храма. Хиландарско предање о тој лози каже следеће:

Свеприсутни наук - Свети Сава благосиља Српчад

Свеприсутни наук - Свети Сава благосиља Српчад
Свеприсутни наук - Свети Сава благосиља Српчад
Свеприсутни наук - Свети Сава благосиља Српчад
Свеприсутни наук - Свети Сава благосиља Српчад

Иако први писани траг о прослави Светог Саве као школске славе датира из XVIII века, тачније 1734-1735. у Српско-латинској школи у Сремским Карловцима, као званичан датум када се Свети Сава проглашава за школског заштитника узима се 1840. година. Тада је Совјет Кнежевине Србије одобрио свим школама да у целом „отечеству“ као свог патрона славе Светог Саву.

На врху Анда застава у част јубилеја Српске Цркве и црквених емитера

На највишем врху Анда, Аконкагви (Аргентина, 6962 м) завијорила се застава у славу 800 година самосталности Српске Православне Цркве на којој су логотипи црквених радио станица Слово љубве, Глас, Светигора, Милешева, Источник, Златоусти, Српски Сион, као и ТВ Храм и црквених часописа Православље и Светосавско звонце, на празник Сретење, 15. фебруара 2020. године.

Јенс Шретер: ”Апокрифна Јеванђеља. О предањима о Христу изван Јеванђеља“

(Schröter, Jens: Die apokryphen Evangelien. Јesusüberlieferungen ausserhalb der Bibel, .H.Beck, München 2020)

Напоредо са библијским јеванђељима у раном хришћанству настали су многоброји текстови о Христу који нису били прикључени Светом Писму Новога Завета. Овде је реч на првом месту о ”Дечјим Јеванђељима” која су трајно утицала на општу побожност, литургијско наслеђе, традицију празновања празника и визуелно изображење.

Остали текстови, као Томино Јевађеље, били су откривени тек у 20. веку. Аутор Јенс Шретер, евангелистички професор новозаветног богословља на Хумболтовом универзтету у Берлину, описује најзначајније апокрифне списе о Христу, осветљује њихов однос према  канонским јеванђељима и објашњава њихов значај за историју хришћанства.