Култура

Др Александар Средојевић: Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930)

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2017, стр.  600.

Велико дело о великану Српске Цркве написао је протојереј-ставрофор Александар Средојевић и одбранио као докторску дисертацију на Филозофском факултетуу Београду 29. септембра 2014. г. пред комисијом коју су сачињавали угледни историци: Љубодраг Димић, Радош Љушић и Радмила Радић.

Рецензент и ментор др Димић примећује да „није лако реконструисати биографију патријарха Димитрија, истражити његову улогу и одредити историјски учинак“. „У питању је личност која је дуги низ година била на најистакнутијим позицијама СПЦ – као професор факултета, епископ нишки и шабачки, митрополит и патријарх“ (Димић).  Био је и нучник, дипломата, црквени мислилац, организатор црквеног живота на целом простору новоуспостављене Патријаршије.

Аморејци

I АМОРЕЈЦИ

Аморејци се наводе на списку Хананових синова, мада се овај етнички назив (који у јеврејском тексту стоји увек у једнини) односи на све хананско становништво које потиче од првобитних Аморејаца. Према Библији, Аморејци су потицала од Хама (Пост 10,6; 15,15; 1 дн 1,13-14). У Аврамово доба цар Елама Ходологомор, заједно с друга три цара, напао је југ Ханана и надвладао Аморејце који су насељавали Асасон-Тамар, а који треба да је југозападно од Мртвог мора. Три Аморејца који су живели код Хеврона или у самом Хеврону, били су тада Аврамови „савезници“ и зато су му притекли у помоћ кад је протерао непријатељске цареве, победио их и ослободио свог синовца Лота (Пост гл. 14). Неко време потом Бог је саопштио Авраму да ће се његови потомци најзад вратити из туђе земље и узети у посед земљу Аморејаца кад им гресима буде  крај (Пост 15,13-21).

Љубичевске коњичке игре

Љубичевске коњичке игре
Љубичевске коњичке игре
Љубичевске коњичке игре
Љубичевске коњичке игре

Дуже од пола века, Љубичевске коњичке игре, најпознатија су и најпрестижнија коњичка манифестација у Србији. Прве су одржане 1964. године, а на њиховом челу био је славни глумац Миливоје Живановић, који је за ту прилику добио и титулу војводе. Тада је осмишљена и јединствена коњичка дисциплина на свету - Љубичевски вишебој.

Др Слободан Продић: Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског

Др Слободан Продић, Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског (9. јануар 1882. - 8. децембар 1937.) - Поводом осамдесет година од убиства Павла Флоренског.

Име свештеника Павла Флоренског већини читалаца познато је, пре свега, захваљујући његовим богословским радовима. Неке од његових књига преведене су на српски језик и пружају нам могућност да се упознамо са овим аспектом његовог стваралаштва. С друге стране, данас је мало познато да је он био свестрана особа и неко ко се бавио читавим низом научних дисциплина.

Византијски хор „Идимелон” у Новом Саду

Византијски хор „Идимелон” представиће се новосадској публици у недељу, 3. септембра 2017. године, са почетком у 20 часова, испред Градске куће у Новом Саду. На концерту ће учествовати ансамбли грчких традиционалних игара – Културно-уметничко друштво из Новог Мадитоса, ансамбл Ефксинос из Понтијског Науса, као и ансамбл Крићана и пријатељи оркестра Еротокритос. На програму ће бити изведене византијске химне, традиционални плесови и песме. Генерални покровитељ концерта је Туристичка организација Грчке. Медијски покровитељ: Радио Беседа Епархије бачке.

Хронологија минијатурног сликарства српске рукописне књиге

У контексту разумевања различитих стратегија самообликовања српског минијатурног сликарства посредством писања, драгоцени примери који су доспели до наших времена осликавају осим уметничкин домета и узоран пут монашког усавршавања у врлини и успону на лествици хришћанских вредности. На размеђи Истока и Запада, средњовековна српска земља била је изложена различитим благотворним утицајима. Са истока је Византијско царство пружало одговарајуће подстицаје у развоју материјалне и духовне културе, док су преко јужне Италије на обале Јадрана стизали утицаји цивилизације западног Медитерана оплемењујући српску средњовековну културу уметничким дометима раног средњег века, романике и готике. То је период владавине првих Немањића.