Култура

Свети Великомученик Георгије – Витез Бога Живога

Свети Георгије Богозарних свјетилника и богодоличних свједока Христових бивало је кроз читаву историју Цркве, у свим њеним нараштајима. Они су оно свето сјеме, посијано Божијом руком, свештена „садница Очева", која увијек изнова доноси правог плода, како показује и примјер једнога од њих, Великомученика и Витеза Бога Живога - Св. Георгија Побједоносца, међу Србима од миља радије називаног Св. Ђурђем или Ђорђем. То је онај дивни млади војвода, који је остао вјеран Господу своме до смрти принијевши Му на уздарје све што је имао - и имање своје и младост и сам живот свој, као што је и Господ на Голготи њему и свима нама принио на дар Себе Самога. Именом будући „земљодјелац", Свети Ђурађ постао је својим мученичким подвижништвом духовни дјелатељ у „Земљи живих", Христу Господу. Као Христовом љубављу порођени „цвијет Кападокије", у Лиди Палестинској „узрастао", побједним се вијенцем мученичким увјенчао у Великом прогону цар-Дуклијановом 303. г., а његове Часне Мошти примила је и у својој лидској цркви похранила Света Земља. Одатле се, пак, овај Великомученик Христов убрзо честицама својих Часних Моштију и чудесним дјелима свога христољубља, као и срцима својих поштоватеља разишао на све четири стране хришћанске васељене и отада до данас походи оне који му се моле у најразличитијим невољама, од Јерусалима до Русије и Далеког Истока и од Италије до преко Океана... Осјећајући непрестано заступничку моћ и помоћ овог Побједоносца Христовог, крштени народи Божији су му, у знак благодарности и искања вјечног покровитељства, вјековима приносили на стотине и хиљаде својих цркава и манастира и најразноврснијих прилога, као што су његовим именом називали и толика покољења своје дјеце и разноврсне установе својих држава и својих култура.

Изложба фотографија "Православље на интернету"

У клубу "Теофил" у Бијељини синоћ је отворена изложба фотографија "Православље на интернету", на којој су представљене 124 фотографије аутора из петнаестак држава.

Организатор изложбе је Светосавска омладинска заједница Епархије зворничко-тузланске, Братство и сестринство Пресвете Богородице Тројеручице из Бијељине, беочинско Друштво љубитеља фотографије, видео и филмских остварења "Беофото" и аутори фотографија објављених на сајту www.orthphoto.net.

Свети Симеон Нови Богослов: Адам и нови Адам

АдамСВЕТИ СИМЕОН НОВИ БОГОСЛОВ

«Адам и Нови Адам» - приказ

Нова књига која jе недавно изашла у издању Епархије Далматинске - Свети Симеон Нови Богослов: Стари и Нови Адам - представља допринос православној богословској мисли. Она се, међутим, појављује у време потреса у нашој помесној Цркви. Честе „теолошке" расправе и разна „црквена" настојања да се сачувају православље и црквена традиција узнемирују јединство тела Цркве. Овакво стање намеће једно логично питање: шта је то православно предање и традиција? Где се може наћи одговор - да ли у празним „богословским расправама" или у повратку аутентичним изворима хришћанске вере? Управо је овај повратак изворима вере Цркве опште прихваћен од свих иоле богословски образованих хришћана. Наравно, свима је познато шта су аутентични извори и сведочанства вере Цркве: то су пре свега Свето Писмо и Свето Предање. Данас је свима јасно шта се подразумева под појмом Светог Писма, иако у првим вековима то није било тако. Међутим, има нејасноћа око тога шта је црквено Предање, и шта је аутентично мерило које одређује шта спада у Предање. Пре свега, основни део предања јесу одлуке великих сабора Цркве (васељенских и помесних), богослужбена сведочанства, дела светих Отаца који износе и сведоче веру и поредак Цркве, као и црквена историја која нам тумачи и приказује остваривање свега овога у историји.

Владика Григорије представио књигу о Православној Цркви у Дубровнику

Владика Григорије Синоћ, 16. априла 2008. године, у Задужбини Илије Милосављевића Коларца у Београду, Његово Преосвешетнство Епископ захумско- херцеговачки Г. Григорије представио је монографију "Српска православна црква у Дубровнику, аутора Ирене Арсић, историчара из Београда.

Промоцију књиге отоврио је протојереј Горан Спајић, дубровачки парох, беседом о животу Цркве и православних Срба у Дубровнику.

Књига о ДубровникуАутор књиге историчар Ирена Арсић говорила је о монографији из више аспеката, како о техничким странама, тако и о суштини и сврси књиге која се у јесен 2007. године појавила се у издању „Видослова" - издавачке установе Епархије захумско-херцеговачке, Српске православне општине у Дубровнику и издавачке куће „Арс Либри" из Београда.

Народна библиотека део светске дигиталне библиотеке

народна библиотекаДиректор Народне библиотеке Србије Сретен Угричић потписао је у Вашингтону споразум са Конгресном библиотеком на основу кога се библиотека у Београду придружује светској дигиталној библиотеци, пројекту који су зачели Унеско и Конгресна библиотека.

Деца читају Библију

Деца Библија Господ наш, Исус Христос, највише је волео децу. Једног дана док је проповедао, доведоше пред Њега децу да их благослови. Његови ученици се почеше бунити „што узнемиравају Учитеља". На то им Исус рече: „Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије... И загрливши их, стави руке на њих те их благослови." (Јеванђеље од Марка, 10, 14-16).

Зашто благи Бог највише воли управо вас, децу? Зато што сте ви најсличнији Њему. Ваша срца су још чиста и неоптерећена грехом - безазлена.

Свети Григорије Ниски: О Светој Тројици

Свети Григорије НискиУ припреми ново издање Епархије далматинске

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА НИСКОГ

Овај свети Григорије беше млађи брат светог Василија Великог. Родио се око 335. г. у граду Неокесарији у Понту у оној истој благочестивој породици из које су изашли још многи други светитељи Божји. Прву науку учио је код свога старијег брата Василија, а затим је прошао и све светске и духовне науке. Оженио се побожном девојком Теосевијом и био посвећен за чтеца божанских књига у Цркви Божјој. Касније мисао да се посвети позиву светског ритора, но по савету светог Григорија Богослова, друга Василијевог и његовог му дође, одбаци ту мисао и, шта више, отиде те се замонаши код свога брата Василија на реци Ирису у Понту, а блажена му супруга Теосевија постаде ђакониса. Ову блажену Теосевију, која се ускоро затим упокоји, многим похвалама увенча свети Григорије Богослов (у писму упућеном Григорију), називајући је „сестром" Григоријевом и својом, похвалом Цркве и украсом Христовим.