Култура

Свети Григорије Ниски: О Светој Тројици и Божанству Светога Духа

Свети ГригоријеНОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Евстатију

Пролог

Служењу људском роду сте посвећени сви ви који проучавате медицину: и сматрам да би онај ко је, од свих осталих озбиљних животних путева, изабрао ову науку којом се ви бавите, правилно расудио кад би рекао, да се од живота, те највеће драгоцености, треба клонити, уколико је он лишен здравља и сваке стваралачке енергије. Али, у вашем случају, ова наука у значајној мери има двоструку корист; ви сопственим снагама проширујете границе њене човечности, будући да не ограничавате своју вештину само на људско тело, већ се бавите и лечењем душевних недуга. Ово мишљење нисам формирао само на основу гласина, већ ми о томе казује властито искуство; како у многим другим, тако и у овом случају, у овој невероватној пакости наших непријатеља, које си тако вешто растерао, када су се попут неке злураде поплаве сручили на наш живот, одагнавајући и ово страшно запаљење нашег срца топлом купком благих речи. Ваистину сматрах исправним да у време ових непрекидних и различитих насртаја наших непријатеља, ћутим и мирно примам њихове нападе, те да се противим оним људима наоружаним неистинама - тим најубитачнијим оружјем, које понекад упркос очигледној истини, ипак истера своје. Али, ти си учинио добро дело и захтевао од мене да не издам истину, већ да разобличим клеветнике, да не би, услед тријумфа лажи над истином, многи били рањени.

Прва Васкршња духовна лира

Соко Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шабачког Г. Лаврентија у манастиру Светог Николаја у Соко Граду код Љубовије одржана је Прва Васкршња духовна академија.

Академија је почела са радом 28.априла 2008. године, а завршила се на дан Светог Владике Николаја - 3.маја 2008.године.

Организатори Прве Васкршње духовне лире су Епархија шабачка и црквени хор "Света Три Јерарха" из Крупња, док су суорганизатори црквени хорови "Сабор срба светитеља" из Бање Ковиљаче и "Свети Краљ Милутин" из Козјакa и Липничког шора.

Тврђаве на Дунаву

Ове монументалне творевине сматрају се најзначајнијим европским споменицима војне архитектуре

Петроварадин„Тврђаве на Дунаву" је још један пројекат коришћења богатог културног наслеђа Србије као ресурса одрживог развоја туризма и важан сегмент културног коридора југоисточне Европе. Покренуло га је Министарство културе у сарадњи са Министарством економије и Туристичком организацијом Србије.

Тврђаве су у прошлости биле најзначајнији војни објекти који су обезбеђивали одбрану, сигурност становништва, али и доприносили политичкој и војној доминацији на овом стратешки веома важном подручју.

Заточник чистог духа

Изложбом слика познатог ликовног умјетника Цветка Лаиновића, која је отворена у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког, у Никшићу синоћ почели „Дани Светог Василија Острошког"

Љиљана ЛаиновићИзложбу слика под називом „Божанска бјелина", у Црквено- народном дому Светог Василија Острошког, отворио је књижевник Тиодор Росић. Он је казао да Лаиновић припада самом врху минималистичког свјетског сликарства, а културолошке парадигме његовог ликовног рукописа су: вјера, нада и љубав.

- Духовна потка овог сликарства је управо врлина, а врлина је нада, жеља и чежња ка вјечном животу. Поред вјере, ту је и љубав. Та тријада је у подтексту и она духовно уобличава оно што је као трајни залог нашем роду и, уопште, европском духу оставио Цветко Лаиновић. Идеал бескрајног трајања, жива вјечност као човјекова бесмртност апсолутно су присутне у његовом сликарству, рекао је Росић. Он је нагласио да Лаиновићево сликарство чине, најмање три доминантне фазе, а које су препознатљиве и на изложеним радовима у Никшићу: прва је тзв. строзавјетна фаза, којом умјетник апсолутно баштини евокацију главних начела онога што је утемељено у вјечном трајању сликарства од Палмире; друга фаза је сликарство бијелог минимализма, током ког су настајале бијеле слике, слике са бјелином божанског просвјетљења, а трећа, последња Лаиновићева фаза прије његовог одласка у вјечни живот, за којим је, како је казао Росић, чезнуо у свом сликарству јесу радови са релативно пуним колористичким луком.

Ђурђевдански број часописа “Крка”

КркаУ издању Епархије далматинске из штампе је изашао нови ђурђевдански број часописа Крка.

Садржај броја: Богословље, литургија и безмолвије; Житије св. Георгија; Стазама светог апостола Павла; Ја сам са онима који страдају; Сто година од смрти писца Сима Матавуља; Апел хришћанске савести за Косово и Метохију; Нова књига у издању „Истине" издавачке установе Епархије далматинске; Циљ је био да Срби нестану из Хрватске, Биометрија - добро дошли у дигитални конц-логор; Вијести из Епархије; Приложници.

ИЗДВАЈАМО ИЗ САДРЖАЈА:

Његова Светост Васељенски Патријарх Вартоломеј

БОГОСЛОВЉЕ, ЛИТУРГИЈА И БЕЗМОЛВИЈЕ - Изворно учење Источних отаца за савремени свет

Земаљско је замалена царство, а небеско увек и до века

ЛазовићМирослав Лазовић је професор Универзитета у Београду на Одсеку за зидно сликарство, носилац ордена Светог Саве, аутор бројних радова и педагог. Дуго година се бави сакралном уметношћу. У огромни атеље испод Панчевачког моста улазимо са Драганом Петровићем, његовим пријатељем, и питамо у чему га православно сликарство надахњује за велику уметност.

- За велику уметност потребна је велика надрационалност која је и основа духовне и уметничке инспирације. Велики део историје уметности испуњен је хришћанским мотивима. За мене бити човек значи бити хришћанин, каже Мирослав Лазовић.

Уметничка креација – продужетак

Драган ПетровићМр Драган Петровић, дуборезац, магистрирао је на мултидисциплинарним студијама Универзитета у Београду. Његов научни рад је био посвећен природи материјала. Дрво ће бити материјал који ће касније усавршити. Попут дуборесца Тилмана Рименшнајдера уткиваће непролазну лепоту у безобличну материју.

Бројна су места у којима су уметничка дела овог талентованог човека. Петровић је радио дуборез на Светој Гори у Испосници светог Саве, у Кареји. У Србији је радио цркве у београдским насељима Медаковић, Бежанијска Коса, Сремчица, Баново Брдо. Затим у Пиносави, Белушићу, Заклопачи, Котржи код Гуче... Кустуричин Дрвенград на Мокрој Гори украшен је бројним његовим радовима. Познати су Петровићеви дуборези у храмовима широм Републике Српске и Црне Горе, a најпознатији међу њима јесте иконостас у етно селу Станишићи код Бијељине. Радио је и у САД, Канади, Немачкој, Швајцарској, Енглеској, Холандији и Шведској. У Немачкој се издвајају дуборези у храмовима у Диселдорфу, Нинбергу, Аугзбургу, Берлину... У Америци је радио иконостасе у седам савезних држава, у градовима Butte, Fresno, Clearwater, Cudahy, Detroit, Portland, Chicago, Sacramento.