Култура

Јеромонах Стефан (Веселиновић): Словес у појму

Јеромонах Стефан (Веселиновић): Словес у појму
Јеромонах Стефан (Веселиновић): Словес у појму
Јеромонах Стефан (Веселиновић): Словес у појму
Јеромонах Стефан (Веселиновић): Словес у појму

Након Свете Литургије у убском Храму Христа Спаситеља, 8. децембра 2013. године, у сали црквеног дома представљена је најновија књига јеромонаха Стефана (Веселиновића) „Словес у појму“. Књига је издата у Ваљеву 2013. године с благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г.  Милутина.

Дани српске културе у Прагу

У Прагу је, током новембра, одржана културна манифестација "VI Дани српске културе“. Организатор је била српска дијаспора у Чешкој, чијим културним програмом руководи Бранка Кубеш, писац, преводилац, делегат у Скупштини дијаспоре и Срба у региону за Чешку и Словачку.

Из новог броја Православног мисионара

Света тајна крштења тема је новог броја Православног мисионара, из кога  издвајамо интервју са проф. др Здравком Пеном под насловом Света тајна крштења из догматског угла.

Професоре, у Светом Писму налазимо сведочанство да је Св. Јован Крститељ крштавао у реци Јордан и да су при том људи исповедали грехе своје. Данас су ово две одвојене Свете Тајне, а Миропомазање је трећа. Можете ли нам рећи нешто у вези са историјским развојем Свете тајне Крштења из догматског угла?

– Све три Свете Тајне су уствари једна Тајна – Тајна Христова. Крштења нема тамо где нема покајања, тј. метаноје или преумљења. Исто тако, ни Крштење није завршено без Миропомазања. А смисао Крштења је одувек у учешћу у Евхаристији.

Слободан Продић: Из рукописне племените баштине

У оквиру издавачке делатности часописа „Видослов“ објављена је и једна, за данашње услове, помало несвакидашња књига. Наиме, реч је о радовима господина Слободана Продића који се баве српском рукописном грађом из времена средњега века. Слободан Продић који је иначе по образовању теолог и историчар, и чија је сфера интересовања српски средњи век, током својих научних истраживања начинио је и низ значајних радова кроз које је данашњим читаоцима настојао да приближи детаље не само из политичког живота Срба, него и детаље из њихове свакодневице. Уредништво часописа „Видослов“ његове радове уврстило је у неколико бројева часописа и они су, према коментарима читалаца, оставили упечатљив утисак на њих јер су имали прилику да се упознају са подацима о којима до тада готово и да нису чули.