Култура

Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске 1931–1941

Архивски извори штампани у седмој књизи библиотеке Архива Епархије браничевске хронолошки се надовезују на претходну публикацију и односе се на период од 1931. до 1941. године, до почетка Другог светског рата.

Међу публикованим документима издвајају се две основне групе. Прва се односи на организационо устројство и црквено-административно уређење Српске православне цркве, као и утврђивање једнообразности у литургијском, богослужбеном и верском животу. С друге стране, друга група извора у знатној мери осветљава однос цркве и државе указујући на значајан уплив државе у живот цркве, као и то да је црква у том периоду, поред своје основне верске функције, имала и ангажовану улогу у истицању националних идеала. Поред ових, истој групи докумената припадају и многобројни расписи на основу којих се може сагледати социјално ангажована улога цркве и њено учешће у разним хуманитарним акцијама. Такође, ови извори указују на место и значај Српске православне цркве у свеопштој едукацији и креирању индивидуалног и колективног идентитета српског друштва у периоду између два светска рата…

Бијељина: Два века од рођења Петра Петровића Његоша

Бијељина: Два века од рођења Петра Петровића Његоша
Бијељина: Два века од рођења Петра Петровића Његоша
Бијељина: Два века од рођења Петра Петровића Његоша
Бијељина: Два века од рођења Петра Петровића Његоша

У организацији Центра за културу ''Семберија'' у Бијељини је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома, 15. децембра обиљежена 200-годишњица рођења владике Петра II Петровића Његоша.

У сусрет великом јубилеју: Осам векова Милешеве

Зборник радова „Међународни научни скуп – Осам векова Милешеве“ I – II. Издавач: Манастир Милешева, 2013.

Светионик српског народа, кандило српске вере, сведок прошлог и будућег времена, манастир Милешева 2019. године пуни осам векова. У осамстогодишњој историји Милешева је "служила као црква, манастир, маузолеј, седиште митрополије, штампарија, караванско-трговачка станица, саборно место народа, дипломатско свратиште европских и домаћих посланстава и путописаца, да би под крај 19. века постала и уметнички споменик који се данас налази на листи за улазак у светску културну баштину под УНЕСКО-м." (Драган Николић, Милешевска епархија, Дани Сретена Вукосављевића ХХIII, Пријепоље, 2007).