Култура

Свети Григорије Ниски: О Светој Тројици

Свети Григорије НискиУ припреми ново издање Епархије далматинске

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ГРИГОРИЈА НИСКОГ

Овај свети Григорије беше млађи брат светог Василија Великог. Родио се око 335. г. у граду Неокесарији у Понту у оној истој благочестивој породици из које су изашли још многи други светитељи Божји. Прву науку учио је код свога старијег брата Василија, а затим је прошао и све светске и духовне науке. Оженио се побожном девојком Теосевијом и био посвећен за чтеца божанских књига у Цркви Божјој. Касније мисао да се посвети позиву светског ритора, но по савету светог Григорија Богослова, друга Василијевог и његовог му дође, одбаци ту мисао и, шта више, отиде те се замонаши код свога брата Василија на реци Ирису у Понту, а блажена му супруга Теосевија постаде ђакониса. Ову блажену Теосевију, која се ускоро затим упокоји, многим похвалама увенча свети Григорије Богослов (у писму упућеном Григорију), називајући је „сестром" Григоријевом и својом, похвалом Цркве и украсом Христовим.

Марина Раjевић - Савић: Док анђели спавају

ПатријархСеријал: ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ

Инетрвју са Његовом Светошћу Патријархом Српским Господином Павлом:

ЖЕНА И МУШКАРАЦ СУ ПРЕД СВЕВИШЊИМ ЈЕДНО

Разговор вођен у Двору Српске Патријаршије, 24. априла 1996. године

Аутор и водитељ: Марина Рајевић - Савић

Ђакон Оливер Суботић: “Биометријски системи идентификације”

ЧипЗбог великог интересовања шире и стручне јавности, Институт за политичке студије у Београду је на својој Интернет презентацији поставио електронску верзију књиге „Биометријски системи идентификације: критичка студија", аутора ђакона Оливера Суботића, главног и одговорног уредника „Православног мисионара".

Подсећамо да је основа те студије урађена на захтев Светог Архијерејског Синода СПЦ, те да је у питању прва и према нашим сазнањима још увек једина мултидисциплинарна студија из области биометријских система идентификације објављена на српском језику. Штампано издање књиге је распродато.

Комплетна студија у PDF формату се може преузети ОВДЕ.
Кратак закључак студије у 15 тачака можете погледати ОВДЕ.

Косовска константа у српској култури

Митрополит АмфилохијеВисокопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије говорио је вечерас на Филолошком факултету на тему Косовска константа у српској култури. Предавање је одржано у организацији Удружења студената Исидора Секулић.

Циљ предавања на ову тему јесте да млади учествују и донесу нешто ново по питању Косова и Метохије у данашњим искушењима, зато је и узт појам константа јер Косово прожима све видове српске културе од 14. века наовамо.

Епископ Фотије: Стазама Светог Апостола Павла

Стазама Светог Апостола павлаПредговор

Идеју за објављивање књиге Стазама светог апсотола Павла дали су монаси манастира Крке, подсетивши нас у недавном разговору да је, ево, прошло скоро десет година од нашег устоличења за Епиксопа далматинског.

Ова књига је замишљена као скромно сведочанство о томе. Назив књиге је символичан. Познато је већ из Светог Писма Новог Завета, да је свети апостол Павле са својим ученицима Луком, Титом и Ермијем проповедао у Далмацији и ту у ранохришћанским катакомбама, које се данас налазе у крипти олтара манастира Крке, основао Цркву у Далмацији.

Ново, осмо, допуњено издање – Од Косова до Јадовна, Епископ Атанасије (Јевтић)

Од Косова до ЈадовнаП р е д г о в о р*

Овим новим утрострученим и допуњеним издањем своје књиге „Од Косова до Јадовна" о. Атанасије Јевтић је свој првобитни „путопис" претворио у потресно сведочанство нашег времена о Српском народу и његовој трагичној судбини. И онда када је била замишљена као путопис ова књига није имала за циљ да разоноди нити да буде књижевно дело у уобичајеном смислу речи. Путујући, поклоништва ради, између Косова и Јадовна о. Атанасије се суочио са распећем свога народа, прошлим и садашњим. Дотакавши се непосредно његових „рана од клинова" он је то распеће свог народа доживео као своје; силазећи на његово дно и пењући се до његових врхова, он се изнова враћа његовом корењу и дну, Косову, старом и најновијем српском „грдном судилишту".

Сетве и жетве - Ава Јустин

Ава Јустин Објављујући постепено САБРАНА ДЕЛА Преподобног оца Јустина Новог Ћелијског, ево, Богу хвала, дошли смо и до 20. књиге - зборника који смо саборно назвали СЕТВЕ И ЖЕТВЕ, а који садржи његове Чланке и мање списе. У овај зборник нисмо уносили чланке који су ушли у зборнике које је сам о. Јустин приредио и објавио: Философске урвине, Светосавље као философија живота, Православна Црква и екуменизам, као ни у ћелијски саборник: На Богочовечанском путу, и најновији тек изашли хиландарски: Богоносни Христослов /Хиландарски путокази, 50/.1' Изузетак смо учинили уносећи чланке бр. 1-3,12, 31 и 58а, као и 4 Молитве (које су иначе већ штампане у Акатистима, Сабрана Дела, 5). Сетве и жетвеПоновили смо их овде због њиховог посебног значаја за мисао и реч Оца Јустина (а и он је неке од њих понављао), да би читаоци у овом зборнику имали панораму мисли и богословља Аве Јустина на једном месту. Ово донекле важи и за објављивање Песама, мада су оне ипак нешто посебно (о њима в. даље, бр. 122). Чланке и мање списе, 123 на број, груписали смо, ради прегледности, у 5 целина: после три уводна чланка, названа Прослов, следе групе: 1) теме, 2) личности, 3) догађаји, 4) представке, и 5) прикази. На крају, као Послесловље, долази новопронађена Авина поема у прози о цвећу, и збирка Песама и Молитава. Унутар ових пет целина следили смо, колико је могуће, хронолошки ред, али не увек, јер смо текстове понегде груписали тематски.