Култура

Будући загробни живот

У многонапаћеној Епархији далматинској поново се пронашло воље и снаге да светлост дана угледа једна занимљива књига

Реч је о делу које је првенствено намењено обичном човеку, а у коме се свако од нас може упознати са најосновнијим елементима учења свете Цркве о томе шта се догађа са човеком након његовог упокојења.

Књига је написана једноставним и свакоме разумљивим језиком, јер то је заиста једини начин када је у питању презентовање истина о овом питању сабраних у књигама Светог Писма, а такође и делима светоотачке књижевности.

Ово дело, како по својој форми и обиму, а још пре по својој цени, заиста је само један у низу бисера мисионарских наслова које је до сада, а надамо се и убудуће, објавила Епархија далматинска и њен неуморни трудољубац Слободан Продић.

Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја

Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја
Нова поставка у Музеју Вука и Доситеја

Вукова кћер Мина 1894. године завештала је сву очеву оставину Краљевини Србији. Слике, личне и породичне предмете и књиге из личне библиотеке на чување је добио Народни музеј. Вуков музеј чинио је део Народног музеја од краја XIX века и био део поставке у тадашњој згради Музеја на Студентском тргу, изложен у две собе. Спомен-соба Вука Караџића допуњена културним добрима која сведоче о Доситеју Обрадовићу, одлуком Владе НР Србије, 28. фебруара 1949. године, постаје самостална установа. Музеј Вука и Доситеја усељен је у тек обновљену зграду, која је првобитно била намењена Школском музеју. Ово здање, у којем је једно време радила и Велика школа, проглашено је за споменик културе од изузетног значаја. Од јуна месеца 1979. године Музеј Вука и Доситеја поново је у саставу Народног музеја из којег је и поникао.

Његош је узорна норма српског културно-историјског “постојанства“

Поводом 200 година од рођења најзначајнијег српског пјесника Петра II Петровића Његоша у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу 24. августа 2013. године одржан Округли сто под насловом “Његош данас“

Учеснике симпосиона: Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, познатог оријенталисту и дипломату проф. др Дарка Танасковића, професоре Београдског универзитета др Мила Ломпара и др Часлава Копривицу, доц. др Горана Радоњића са Универзитета Црне Горе, као и бројну публику, у име организатора - Голијског сабора културе, поздравио је доц. др Душан Крцуновић. Подсјетивши на научне скупове које су, у циљу очувања националног памћења, претходних година уприличене у организацији Голијског сабора културе: “160 година Горског вијенца“, “Ћирилица: хлеб наш насушни“, “Светородна лоза Немањића“, “Свети Сава и светосавље“, “Балкански ратови и српско питање“ Крцуновић је истакао да је “данашњи Сабор посвећен обиљежавању оног дана у ком је из наднебеског Божијег огњишта, из ковачнице бића, излетјела Његошева искра“.

Шта се чује под Божур планином

На празник Успења Пресвете Богородице манастир Подмаине ће поводом свог престоног празника организовати концерт Светлане Стевић, пјевачице српске предањске музике. Наступ насловљен Пој и разговор: Шта се чује под Божур планином почеће у 20 сати у порти манастира Подмаине.

Голијски сабор културе: Његош данас

Поводом 200 година од рођења српског песника Петра II Петровића Његоша Голијски сабор културе организује округли сто у Парохијском дому светог Василија Острошког у Никшићу

Програм почиње у суботу, 24. август 2013. године, у 11 часова. На округлом столу говориће истакнути писци, песници и професори: Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, академик Матија Бећковић, проф. др Мило Ломпар, проф. др Дарко Танасковић, проф. др Часлав Копривица, доц. др Горан Радоњић, доц. др Душан Крцуновић. Беседу ће одржати проф. др Мило Ломпар, а догађај ће пропратити културно-умјетнички програм.