Култура

Голога и Васкрс

Изложба „Голгота и Васкрс“ сликара Пеђе Ђаковића свечано ће бити отворена упетак 13. јула 2018. године у 19.00 часова у Великој галерији Дома Војске Србије. Уметник ће представити један од најзначајнијих опуса свог стваралаштва из сегмента посвећеног страдању српске војске кроз различите  периоде. Трагедија као судбина и вечна слава прожета је Косовским бојем, голготом страдалничких подвига српске војске током Првог и Другог светског,  па све до новијих ратова.

Проф. др Радмило Пекић: Билећа у средњем веку

Проф. др Радмило Пекић: Билећа у средњем веку
Проф. др Радмило Пекић: Билећа у средњем веку
Проф. др Радмило Пекић: Билећа у средњем веку
Проф. др Радмило Пекић: Билећа у средњем веку

У Саборишту при храму Светога Саве у Билећи 8. јула 2018. године у 20 часова одржано је предавање проф. др Радмила Пекића на тему „Билећа у средњем веку“.  Присутне је поздравила проф. Тања Бубрешко: -Предавање организује Црквена општина Билећа, па се  најприје  и захваљујемо протојеру ставрофору Небојши  Коловићу који је заслужан да се ово предавање и оствари у пријатном амбијенту нашег Саборишта при храму Светога Саве. Она је потом подсетила на научну каријеру проф. Радмила Пекића и најавила предавање. 

У научном звању проф. др Радмило Пекић је ванредни професор на катедри за историју Филозофског факултета у Косовској Митровици, а хонорарно изводи наставу и на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Професор Пекић је објавио 60 радова у различитим научним часописима. Аутор је двије монографије „Жупа Дабар у средњем веку“ и „Фирентинци на Балкану 1300-1600“, а ускоро се очекује објављивање и његове треће књиге под називом „Билећке Рудине у средњем веку“. Сфере научног интересовања проф. др Пекића су, између осталих, Херцеговина (Хумска земља и Травунија) и њене различите области, Косово и Метохија, Италија… везе са Дубровником у средњем веку. 

Проф. Тања Бубрешко је истакла је: -Познато је и признато Пекићево истинско прегалаштво и љубав према научно-истраживачком раду, и његова спремност да упорно трага за изворима и подацима који су неопходни да би се дошло до нових сазнања о одређеним историјским питањима, али, који прије свега морају бити строго научно утемељени и образложени. У име тога, професор Пекић има смјелости да и оспорава, полемише или побија, у најблажем добро преиспитује одређене већ увријежене историјске „истине“, па не сумњамо да ће и вечерашње предавање бити у том духу и у најави нечег новог и до сада непознатог“.  

А да је заиста и било тако потврђује велики број Билећана који су ово предавање пратили са изузетним интересовањем и са својим питањима учествовали у дискусији. Проф. др Радмило Пекић се у свом излагању, које је и својеврсни увод за предстојећу књигу, бавио именима насеља  Билећких Рудина у средњем веку, њиховим постанком, становништвом ове области, везама са средњовековним Дубровником, а такође и питањима политичко-економских, културолошких и верских прилика тога доба. 

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Низ културних догађаја у Епископији у Пакрацу

Низ културних догађаја у Епископији у Пакрацу
Низ културних догађаја у Епископији у Пакрацу
Низ културних догађаја у Епископији у Пакрацу
Низ културних догађаја у Епископији у Пакрацу

Делагација Матице српске у Пакрацу. Промоција књиге Тајне везе и албума Хипатиа.

У понедељак, 9. јула 2018. године године, Епископију пакрачко-славонску посетили су управник Матице српске из Новог Сада проф. др Драган Станић и директор Библиотеке Матице српске г. Селимир Радуловић. Преосвештени Владика славонски г. Јован упознао је уважене госте са обновом Саборног храма и Владичанског двора у Пакрацу, као и деловањем Епископије на обнови културолошких вредности нашег народа. Гости су у пратњи домаћина посетили и Епархијски депо. Договорена је и будућа блиска сарадња на обнови и проширењу књижевног фонда Епископске књижнице - Библиотеке Епископије пакрачко-славонске. Том приликом гости су Библиотеци подарили преко сто издања Матице српске. Након Пакраца, гости су посетили и манастир Јасеновац.

Филип Зимарис: Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879-880)

Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, Издавачка установа Епархије зворничко-тузланске Синај издала је књигу презвитера Филипа Зимариса Историјски, догматски и канонски значај Цариградског сабора (879-880). Реч је о докторској дисертацији одбрањеној на Аристотеловом универзитету у Солуну 2000. године, а иза чијег квалитета је стао ауторитет Митрополита пергамског Јована Зизиуласа као ментора. Књигу је са јелинског превела Лада Јагушт - Аккад.

С обзиром да је у богословској мисли наше помесне Цркве очигледан недостатак рецепције теолошког прегнућа Светог Фотија Великог, не треба сумњати да је њена појава у простору нашег богословља и наше културе истински празник и позив за свестранијим учешћем у промишљању питања са којима су се сусретали Оци IX столећа, а која су - посебно у контексту екуменских изазова - актуелна и у наше време.

„Царски дани“ у Русији

Музичко друштво Музикус ове године има част да град Теслић представља на манифестацији Царски дани која се сваке године одржава у Русији. Ове године се навршава 100 година од страдања Свете царске породице Романов и поводом тога поменуто друштво је 10. јула 2018. године отпутовало је у Русију.

Путевима Захарија Орфелина

Путевима Захарија Орфелина
Путевима Захарија Орфелина
Путевима Захарија Орфелина
Путевима Захарија Орфелина

Светом Литургијом коју је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Даљ планини служио Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски г. Херувим, на дан Преподобног Давида Солунског, 9. јула 2018. године, по први пут започела је летња школа калиграфије „Путевима Захарија Орфелина“.

Духовни сабор „Виноград Господњи“ у Кикинди

Духовни сабор „Виноград Господњи“ у Кикинди
Духовни сабор „Виноград Господњи“ у Кикинди
Духовни сабор „Виноград Господњи“ у Кикинди
Духовни сабор „Виноград Господњи“ у Кикинди

Десети, јубиларни Дечји духовни сабор у храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди је сабрао близу 150 учесника и преко 20 активних сарадника у више од 10 радионица. Веронаука, ликовна, литерарна, народна традиција, ручни радови, хор, кухињица, новинарска, извиђачи су активно анимирали све учеснике. Опширније на интернет страници Епархије банатске.