Култура

Протојереј Александар Михаиловић: Иза одшкринутих врата

У основи, овај аутор промишља феномене васколиког света, од оне првотне свете искре засјале у оку Сазданчевом, од Великог праска до данашњих техничких и технолошких остварења, физике и медицине на једној страни, и теолошких принципа у значењима космичке Литургије, на другој у којој препознајемо Другог, односно Бога... У овим својеврсним огледима откривамо одлике својствене аналитику надасве медитативном, који свет сагледава у себи, толико и около себе, никако не губећи повезаност с Богом и љубав Христову ,,према човеку која је откривена у тајни Цркве и Евхаристије “... У том мисаоном кругу посебну пажњу заслужују размишљања: О слободи, О личности, О индивидуи, О трајању, О победи над светом... На известан начин ови огледи одражавају богословску ерудицију овог времена, не занемарујући светоотачко наслеђе првих проповедника и мислилаца, међу којима су на видном месту мисли кападокијских отаца: Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова и Св. Григорија Ниског. Ту мисаоност су богатили: Симеон Нови Богослов, Св. Максим Исповедник (највише цитиран у овој књизи)...

Међународни сабор духовне поезије у Раковици

Књижевно друштво Раковица у сарадњи са Центром за културу и образовање Раковица расписује конкурс за девети Међународни сабор духовне поезије.

Право учешчћа имају сви песници који пишу на српском језику. Учесници достављају по једну песму (до 32 стиха) под шифром. Избор најбољих радова извршиће стручни жири који ће прогласити резултате и рангирати их на: 1, 2. и 3. место). Најбољи песници биће награђени златницима са ликом Светог Саве. Жири ће одабрати и три песме за похвалу. Од најбољих радова биће објављен Зборник „ Међународни сабор духовне поезије, Раковица 2019. година“.

„Нове косовско-метохијске фреске“ Славка Потпаре

„Нове косовско-метохијске фреске“ Славка Потпаре
„Нове косовско-метохијске фреске“ Славка Потпаре
„Нове косовско-метохијске фреске“ Славка Потпаре
„Нове косовско-метохијске фреске“ Славка Потпаре

У Друштву црногорско-руског пријатељства „Свети Георгије“ у Никшићу 18. маја 2019. године отворена је изложба „Нове косовско-метохијске фреске“ Славка Потпаре.

Преминуо српски историчар уметности, академик Динко Давидов

Академик Динко Давидов, познати српски историчар уметности, преминуо је у суботу, 18. маја 2019. године, у Београду у 89. години, саопштила је Српска академија наука и уметности.

Академик Динко Давидов рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани.

Дијалог између православних хришћана и муслимана

Објављена су научна дела ђакона др Александра Прашчевића под насловом Дијалог између православних хришћана и муслимана у три књиге: 1. Допринос Патријарха српског Германа дијалогу са муслиманима (1958-1990), 2. Патријарх Павле о исламу и муслиманима (1990-1997), 3. Допринос Патријарха српског Павла дијалогу са муслиманима (1998-2009), у издању Епархије рашко-призренске, а под покровитељством Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије.

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

У новом броју „Православља“, новина Српске Патријаршије, читајте:

О молитвеном почетку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве пише протонамесник Александар Р. Јевтић. Разговор са академиком Љубодрагом Димићем под насловом Косова и Метохије се не можемо одрећи водила Славица Лазић. Са професором Филозофског факултета у Нишу др Драгишом Бојовићем разговарао је протођакон др Дамјан С. Божић, о питањима непрепознатих хероја нашег време и непраштању подвига, о интелектуалном херојству у одупирању лажним вредностима, о Светом Предању и народној традицији, о томе какав треба да буде данашњи јунак пре свега...

О Ораховачким војводама, учитељу и војводи Лазару Кујунџићу, Јовану Стојковићу, војводи Бабунском, Јеремији (Јовану) Грковићу Гапону пише Лела Марковић. „Православље“ доноси део из књиге „У почетку беше Смисао“ епископа Данила Крстића – Рукољуб Светим Кирилу и Методију. Поводом блаженог уснућа оца Емилијана Метеоритског и Светогорског пише епископ Атанасије Јевтић, док монах Игнатије Марковић бележи речи о ректору призренском Мелентију Вујићу у Старој Србији: У том правом српском рају.

Античко хришћанство као философија?

KOLLOQUIUM | 25 – 26.05.2019 

Учинак и границе философско-историјског посматрања једне религије

Поводом одласка у мировину проф. др Дитмара Вирве као председавајућег пројекта ”Александријска и антиохијска библијска егзегеза у позној антици” Академије наука у Берлину, ова истоимена истраживачка секција позива на дводневни колоквијум, чији ће се прилози односити на питање у којој мери је смислено разматрати античко хришћанство под философско-историјским аспектима.