Нове књиге

Александра Гаруновић: Божићне радости

По благослову Епископа сремског Василија, светло дана је угледала књига прича и представа Божићне радости ауторке Александре Гаруновић, професора разредне наставе у Сремској Митровици и наставнице Pравославног катихизиса у Основној школи Бошко Палквољевић Пинки у Сремској Митровици. У свом дугогодишњем раду ауторка се бави се и ваннаставними уметничким активностима припремајући прикладне тематске програме са ученицима поводом хришћанских празника.

Као резултат плодоносног рада и девет укупно изведених дечјих представа у којима се издваја циклус Божићних представа, обрадовала нас је значајна књига по свему запажена, и то у дане пред Рождество Христово.

-Божићм, догађај оваплоћења Господа Исуса Христа, сједињења Бога са људима, празник је целог света, целе Цркве, али и сваке породице као Цркве у малом. Значајан је и као празник заједнице и сабирања. Целокупна празнична атмосфера, вешто осликана кроз ове драмске текстове, делује радосно. Поред радосног окупљања око Тела и Крви Христове на светој Литургији, прилика је то, у овим временима разједињености и ужурбаног животног стила, да се и породица окупи. Прилика је да се у ишчекивању Божића сетимо једни других.

Данас се ретко пишу писма. Деца данас одрастају са модерним мултимедијалним технологијама које подразумевају подстицање више чула истовремено, одређену динамику комуникације, али и одвојеност једних од других. Књига која је пред нама представља Божићно писмо и својеврсну намеру ауторке да на занимљив начин деци и младима приближи смисао празника Рођења Христовог, да нас подсети на међусобну повезаност у Господу оваплоћеном, на разговор земље и неба.

-Празник Рођења Христовог обрађен је на савремен, деци приступачан и близак начин. Широка тематика, не само верске наставе, него живота у свеукупности, свакако је нешто ново што ови текстови нуде. Овакав приступ може помоћи да и верска настава, као део васпитно-образовног система, нађе своје место и буде занимљива деци. Ова збирка драмских текстова може да буде користан материјал за сваког вероучитеља, како за наставу, тако и за ваннаставне активности. Деца, учествујући у овим представама усвајају садржаје, а хришћанске вредности уткане у дух наше традиције и културе постају део њихове личности. Тематика, занимљива прича и оригинални ликови нуде могућност да се свако нађе у некој од улога. Прилагођен речник олакшаће разумевање текста и поруке коју носи, усвајање узвишених вредности и позитивних особина. Прихватајући хришћанске врлине, пре свега љубав, која је уткана у целокупну тајну нашег спасења, деца и сви који у овим представама буду учествовали имаће прилику да се приближе једни другима у сјају Рождества, пише један од рецензената, јереј Вукашин Цветојевић, дипл. теолог, управник Катихетског одбора Епархије осечко-пољске и барањске. Други рецензент је проф. Богословије протојереј мр Јован Милановић.

Божићне радости, ауторке Александре Гаруновић, на 88 страна пишу (како слове поглавља)  једно Божићно писмо, причу о Разговору земље и неба, а све то је стало у Топло срце. Сјај Рождества већ говори како изгледа У ишчекивању Божића, а круна свега је последње поглавље Породица, оаза Радости.

-Бављење сценском педагогијом подстиче машту, развија способност концентрације, потребу дисциплине у игри, нужност осећања за заједницу и развија и нaдограђује „игривост“ која је детету природна. За живот сцене и удубљивање у улоге неопходне су Љубав, Вера и Нада, као највише вредности духа, пише нам ауторка Божићне радости Александра Гаруновић и са љубављу нам предаје на дар. 

Зорица Зец

Златко Матић: Да не буде раздора у Телу - Огледи из упоредног богословља

Збирка изабраних студија из широке и захтевне области упоредног богословља, под називом Да не буде раздора у Телу, намењена је свим читаоцима који желе да се ближе упознају са неким од најважнијих аспеката деликатног односа православне и римокатоличке теологије. У њој су сабрани огледи из упоредног систематског богословља (ктисиологије/космологије, теологије Предања, сотириологије, мистирологије и литургике), који помажу аналитичарима да лакше идентификују поједине кључне разлике источне и западне хришћанске онтологије. Након тог почетног става, лакше је, надамо се стићи до уверења да су те разлике пратиле Цркву Христову од њених почетака, а да нису представљале препреке пуној кинонији свих хришћана. Ако те различитости, које смо желели да представимо у овим радовима без икаквих улепшавања или прикривања, нису биле узрок раскола више од једног миленијума, онда их ни сада не можемо разматрати као узроке деобе, него као комплементарности.

Саборност XII (2018)

Нови број Саборности - часописа који се на Листи категоризованих научних часописа за 2018. годину, коју је усвојило Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, налази у групи друштвених наука - филозофија и теологија, у категорији М51 (водећи часопис националног значаја) - доноси:

Мидић, Игнатије - Основни елементи православне гносеологије, Матић, Златко - Однос Цркве и Свете Тројице у делима Светог Саве, Јевтић, Александар - Да ли је апостол Тома дотакао Васкрслог Христа?, Чиликов, Стоян - Богослужебният чин „Опело на пресвета Богородица“ като част от празника „Успение Богородично“, Убипариповић, Србољуб - „Припремићу светиљку Помазанику моме…“ (Пс 131/2, 17): принос светлости у хришћанском богослужењу, Матић, Златко - Богословље твари у опусу Јозефа Рацингера (папе Бенедикта XVI): хришћанско учење о стварању света пред изазовимa данашњице, Лубардић, Богдан - Међународна Комисија за англиканско‑православни теолошки дијалог (ICAOTD 1973–2018): историја, структура, циљеви, Кисић, Раде - Заједничка изјава Лутеранско‑православне теолошке комисије  - Тајна Цркве: VI Рукоположена служба/свештенство, Јовановић, Стефан - Проблеми и перспективе питања примата у Цркви у делу „Служба љубави“ Пола Мекпартлана, Сандо, Драгомир - Проблем мотивације у (верској) настави, Ивановић, Дарко - Духовни суд Епархије браничевске у XX веку.

Свети Софроније Јерусалимски: Саборска посланица

У децембру 2018. године, у едицији Свети Оци у преводу на српски језик објављен је 11. том - Саборска посланица Светог Софронија Јерусалимског у преводу са изворника. Уводну студију о историјском контексту писања Саборске посланице и сам превод потписује проф. др Радомир Поповић.

Свети Софроније, Патријарх јерусалимски, спада у оне Оце Цркве који су својим животом по вери исповедили и потврдили верност Православљу у најтежим околностима по Цркву Христову. Уз уводну студију, саму Саборску посланицу (превод и грчки текст преузет из PG), Софронијево, не тако опширно, житије у овој једанаестој по реду публикацији, у едицији Свети Оци у преводу на српски језик, донето је према архимандриту др Јустину Поповићу, Житија Светих за месец март, Београд 1973, стр. 195-202.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

У децембарском броју Православљa у рубрици Реч две уз насловну страну, објављен је текст уредника новина протођакона др Дамјана С. Божића, Бљесак живота и пламен вере, посвећен блаженоуснулом проти Драгољубу Денису Павићевићу из Чикага.

-Од мале нам је користи што се сада јавно признаје и пише о „организованој непријатељској акцији појединих група са изразито албанско-националистичким и иридентистичким намерама, упереним против слободе, независности и интегритета наше земље. А ти поступци нису почели сада, нити су створени за ову прилику... записао је давне 1980. године тадашњи Епископ рашко-призренски Павле, потоњи Патријарх српски, у књизи Извештаји са распетог Косова Светом Архијерејском Синоду за САСабор СПЦ 1957–1990, из које нови број Православља доноси одломак.

Покајање, праштање и спасење

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске и Институт за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду публиковали су зборник радова са Научног богословског скупа одржаног 21. маја 2018. године у манастиру Покајница, поводом прославе два века оснивања манастира, под називом „Покајање, праштање и спасење у савременој (постмодерној) култури“.

Садржај:

Катавасије: Српско црквено појање - нотни зборник

Катавасија (грч. καταβασία – силазак) је песничка форма коју сачињава низ ирмоса чији је задатак да у тематском смислу везују тропаре канона са библијским песмама. Ирмос, тачније његов творац – химнограф – то постиже тако што новозаветни догађај који се празнује настоји да доведе у везу са садржајем библијске песме. На тај начин ирмос служи као образац тропарима који следе, и по напеву и по ритму. Прва од девет песама је химна благодарности коју су појали Мојсије и синови Израиљеви после пролаза кроз Црвено море (2 Мој 15, 1-10). Друга се заснива на Мојсијевој песми пред његову смрт (5 Мој 32, 1-43).

Трећа песма је радосна химна пророчице Ане, мајке пророка Самуила (1 Сам 2, 1-10). Четврту песму представља молитва пророка Авакума који је предвидео долазак Господа на свет (Авак 3, 1-13). Пета песма је молитва пророка Исаије и његова радост због доласка Спаситеља на свет (Ис 26, 9-19). Шеста песма је молитва пророка Јоне у утроби кита (Јона 2, 3-10). Седма и осма песма су молитве пуне наде, химна три младића који су чудом остали неповређени у пећи (Дан 3, 26-45; 52-90). Девета је песма хвале Пресвете Богородице (Лк 1, 46-55). Иако се говори о девет песама, у пракси се, међутим, пева осам, с обзиром на то да се друга песма изоставља (осим током Великог поста) због свог тужног и укорног садржаја која као таква не одговара новозаветној радости. На велике празнике катавасија се састоји из понављања почетног ирмоса, док на мање празнике (у ту групу спада и недеља) катавасију чине ирмоси другог сродног или блиског празника. На посведневним јутрењима узимају се само 3, 6, 8, и 9. ирмос последњег канона.