Нове књиге

Др Слободан Продић: Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског

Др Слободан Продић, Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског (9. јануар 1882. - 8. децембар 1937.) - Поводом осамдесет година од убиства Павла Флоренског.

Име свештеника Павла Флоренског већини читалаца познато је, пре свега, захваљујући његовим богословским радовима. Неке од његових књига преведене су на српски језик и пружају нам могућност да се упознамо са овим аспектом његовог стваралаштва. С друге стране, данас је мало познато да је он био свестрана особа и неко ко се бавио читавим низом научних дисциплина.

Др Александар Средојевић: Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930)

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2017, стр.  600.

Велико дело о великану Српске Цркве написао је протојереј-ставрофор Александар Средојевић и одбранио као докторску дисертацију на Филозофском факултетуу Београду 29. септембра 2014. г. пред комисијом коју су сачињавали угледни историци: Љубодраг Димић, Радош Љушић и Радмила Радић.

Рецензент и ментор др Димић примећује да „није лако реконструисати биографију патријарха Димитрија, истражити његову улогу и одредити историјски учинак“. „У питању је личност која је дуги низ година била на најистакнутијим позицијама СПЦ – као професор факултета, епископ нишки и шабачки, митрополит и патријарх“ (Димић).  Био је и нучник, дипломата, црквени мислилац, организатор црквеног живота на целом простору новоуспостављене Патријаршије.

Православље бр. 1209–1210, 1–15. август 2017. године

У новом ав­гу­стов­ском дво­бро­ју Православља, новина Српске Патријаршије (Православље бр. 1209–1210, 1–15. август 2017. године), поред бројних текстова из сталних рубрика налазе се и три нове рубрике, покренуте у са­рад­њи са Ра­ди­јом Ар­хи­е­пи­ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке „Сло­во љуб­ве“. 

Ове ру­бри­ке на­зва­не су по исто­и­ме­ним ра­дио еми­си­ја­ма – Реч пастира, Под знаком питања и Српски мост, и у овом двоброју у њима ће читаоци наћи разговоре са мати Екатарином, монахињом, глумицом Весном Станковић и др Ди­ми­три­јем Ва­си­ље­ви­ћем, пр­вим срп­ским док­то­ром џе­за.

Пажњи читалаца препоручујемо де­та­љан из­ве­штај из Ли­бер­ти­ви­ла (прослава Св. Мардарија и по­се­та Па­три­јар­ха Ири­не­ја Епар­хи­ји но­во­гра­ча­нич­ко-сред­ње­за­пад­но­а­ме­рич­кој), као и ин­тер­вју са но­во­и­за­бра­ним Епи­ско­пом ни­шким Ар­се­ни­јем.

Сабрана дела оца Георгија Флоровског

Сабрана дела оца Георгија Флоровског
Сабрана дела оца Георгија Флоровског
Сабрана дела оца Георгија Флоровског
Сабрана дела оца Георгија Флоровског

Одбор за просвету и културу Епархије браничевске се од 2015. године латио обимног посла сакупљања, превођења, уређења и штампања сабраних дела блажене успомене о. Георгија Флоровског, једног од кључних родоначелника православне теологије у савременом свету.

Православна вера у XX и XXI веку би се тешко могла и замислити без лика и дела овог блаженог оца и учитеља, који је поставио темеље на бази којих и данас преживљава православна свест о Предању Тајне Цркве. Надамо се да ћемо овим допринети даљем развоју богословске мисли и уопште хришћанске свести о Цркви у оквирима наше помесне Цркве, тј. где год се реч Божја чита и мисли на српском језику.

Сабрана дела Светог Јована Златоуста

Православна Епархија нишка обавештава да је у продаји комплет првих пет томова сабраних дела Светог Јована Златоуста (1-5 + кутија). Комплет можете набавити у продавницама Епархије нишке: Свети цар Константин - ул. Душанова 48 и Света царица Јелена - ул. Страхињића Бана 1, као и телефоном 018/243-799.

Капитално дело у издању Музеја СПЦ

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и Светог Архијерејског Синода, Музеј Српске Православне Цркве објавио је књигу „Српски иконопис у доба обновљене Пећке патртијаршије 1557−1690“ аутора др Миљане Матић.

У овој публикацији, која представља измењено и допуњено издање истоимене докторске дисертације, прикупљени су подаци о иконама Срба иконописаца са подручја обновљене Пећке Патријаршије чија се јурисдикција протезала на територију неколико данашњих држава: Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Хрватску, Македонију, Бугарску, Мађарску и Словачку.