Нове књиге

Нови број Православнoг мисионара (бр. 342)

По­чет­ком апри­ла 2015. го­ди­не из штам­пе је иза­шао но­ви број
ча­со­пи­са
Пра­во­слав­ни ми­си­о­нар (све­ска 2 за 2015. годину, бр. 342), по­све­ћен Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци.

Но­ви бро­ј овог ми­си­о­нар­ског гла­си­ла Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве за мла­де сво­јој пу­бли­ци у те­мат­ском де­лу до­но­си ви­ше чла­на­ка ко­ји се од­но­се на пра­во­слав­но по­што­ва­ње Мај­ке Бо­жје, за ко­ју је ре­че­но да је не­пре­су­шна пе­сма бо­го­сло­вља. У окви­ру те­мат­ске це­ли­не на­ла­зе се члан­ци о при­сно­дјев­ству Бо­го­ро­ди­це, о Све­тој Го­ри као Бо­го­ро­ди­чи­ном вр­ту, мо­ље­њу ро­ди­тељâ Све­тог Са­ве Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, о Ус­пе­њу Пресвete Бо­го­ро­ди­це, као и пре­во­ди бо­го­слов­ских тек­сто­ва о Мај­ци Бо­жјој - са грч­ког, ен­гле­ског, ру­ског и укра­јин­ског је­зи­ка, чи­ји су ау­то­ри све­то­гор­ски ста­р­ци, о. Џ. А. Мак­га­кин, aр­хи­епископ Јо­ван (Ша­хов­скиј), Пе­тар Па­ла­мар­чук и митрополит Вла­ди­мир (Са­бо­дан). У окви­ру те­мат­ског бло­ка на­ла­зи се и раз­го­вор (pdf) са ста­нов­ни­ком Бо­го­ро­ди­чи­ног вр­та - Све­те Го­ре, је­ро­мо­на­хом До­си­те­јем (Ра­ди­во­је­ви­ћем), са­бра­том ма­на­сти­ра Хи­лан­дар.

Браничевски весник (6/V, 2014)

Будући да су многи покушали изложити казивање о догађајима који су се догодили међу нама, као што нам предадоше они који су од почетка били очевидци и слуге Логоса, намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле…

Тим речима је Свети апостол Лука отпочео своју јеванђелску повест и ударио темељ свега што би се могло назвати хришћанском или црквеном историјом. Суштина ових речи се огледа у делу једног потоњег историчара Цркве, чувеног Јевсевија Памфила, који је, желећи да попут Луке пише црквену историју, схватио да то не може чинити по старим правилима, тј. нити Ab Urbe Condita, нити олимпијадама, нити сотвореніемъ міра, нити листама краљева и царева. Историја Цркве је, наиме, таква да, као икона Будућег, обухвата све историје – сваког града, државе, племена и народа. Јевсевије је, стога, у свом Хроникону упоредо поређао хронографске табеле различтих народа и крајева, препознавши да је њихово кључно одређење време за сотворити Господеви, тј. време Цркве.

Роксанда Тимотијевић: Старине Призрена

На годишњицу упокојења Роксанде Тимотијевић (1933-2014) на Светлу среду, 15. априла 2015. године, трудом њене породице, из штампе је изашла њена књига-легат Старине Призрена (The antiquities of Prizren, Ниш 2015)

Аутор ове значајне и јединствене монографије града Призрена и његових старина, почивша Роксанда Тимотијевић, супруга проте Милутина Тимотијевића, ректора Призренске богословије, рођена је 11. октобра 1933. године у Неготину. Као дипломирани историчар уметности долази у Призрен септембра 1961. године, где ће примити службу кустоса културно-историјских споменика града Призрена, у првом реду цркава, за које ће животно бити везана до краја свог живота. Била је дугогодишњи радник Завода за заштиту споменика културе у Призрену.

Каленић 2/2015

Из штампе изашао 245. број часописа „Светигора“

Након седмонедјељног поста дочекасмо Васкрсење Христово, најсвјетлији и највећи хришћански празник. Радост Васкрса подијелила је са својим читаоцима редакција „Светигоре“, образника за вјеру културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, кроз 245. васкршњи број часописа. Уз шаренило васкршњих илустрација бројни текстови васкршњег броја дочарали су овај празник. Почев од уводне бесједе светог Григорија Богослова „На Васкрс (на Пасху и о оклевању)“, бесједе његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског Амфилохија „Четвородневни Лазар – првина општег васкрсења“, митрополита београдског Михаила Јовановића „Смрћу против смрти (Велика субота)“, свештеника Пола Јергера „О страху, смрти и побједи“ до текста Џорџа Куломзина „Хришћанска радост васкрсења“. Педесет дана након васкрса слави се Вазнесење Господње, празник неодвојив од Васкрса. О том празнику пише Јован Фундулис „Ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама“.

Епископ Атанасије (Јевтић): Патрологија, књига прва

Држећи у рукама свеже одштампану књигу Патрологија – Црквени Оци и писци прва три века историје Цркве, Епископа Атанасија, прелиставајући је са задовољством и читајући, спонтано нам долазе у ум еванђелске речи: „Други су се трудили, а ми смо у труд њихов ушли“ (Јн.4,38).

Овој књизи-уџбенику Eпископа Атанасија ум. Херцеговачког, професора Богословског факултета, која представља плод његовог труда, љубави и целоживотног саживљавања и друговања са Светим Оцима Цркве Христове, Епископ западноамерички Максим написао је предговор, који целовито преносимо на крају овог кратког приказа. После предговора следи увод, на чијем почетку аутор истиче речи Светог Апостола Павла, које су биле његово руководно начело у писању Патрологије: „Спомињите старешине своје, који вам проповедаше Реч Божију; гледајући на свршетак њихова живљења, угледајте се на веру њихову. Исус Христос исти је јуче и данас и довека“ (Јевр.13,7-8).