Нове књиге

Представљена монографија о манастиру Никољцу

„Са овом монографијом изнова сам доживео тајну Никољца која је дубоко везана за гроб костима присутног а именом непознатог ктитора, српског властелина који је свој вечни мир задобио под сводом своје задужбине крајем четрнаестога века“, рекао је Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки Јоаникије на свечаном представљању монографије о Цркви Светог Николе (Никољац) у Бијелом пољу, аутора Светлане Пејић, у амфитеатру Народне библиотеке Србије.

Осим аутора и владике Јоаникија, о овој јединственој и свеобухватној монографији говорили су rрецензенти проф. др Јелица Стојановић и проф. др Бранислав Тодић и гђа Ивана Продановић-Ранковић.

Интертестаментални период

Интертестаментални период, Студије из библијске науке, са енглеског превео Предраг Ракић, Београд 2015, стр. 320.

Захваљујући финансијској помоћи Управе за односе са Црквама и верским заједницама при Министарству правде Републике Србије, управо је изашла књига са стручним радовима на теме из библијске историје, а тичу се оног периода од када је написана последња старозаветна књига, књига пророка Малахије, чиме је и канон (зборник) књига био углавном завршен (420. г. пре Хр.) до настанка првих новозаветних књига (52. г. по Христу), односно до разорења Јерусалима и Храма 70. г. по Христу, па и касније. Студује садржане у овој књизи писали су најбољи познаваоци ове проблематике у свету. Отуда се овај период у библијској науци с правом назива интертестаментални, међузаветни период.

Неки од ових радова су објављени у „Гласнику“, службеном листу Српске Цркве, или у „Хришћанској мисли“ и „Видослову“, часопису Захумско-херцеговачке епархије, и наишли су на изванредан пријем  код својих читалаца, можда и из разлога што ова тзв. интертестаментална, међузаветна питања нису довољно обрађивана у нас, поготово не у том опсегу и с том приљежношћу и темељитошћу као на Западу од стране  врхунских стручњака на пољу јудаистике и библијских наука уопште.

Православни мисионар (бр. 343)

Крајем маја 2015. године из штампе је изашао нови број часописа Православни мисионар (свеска 3 за 2015. године, бр.343), са тематским делом посвећеним теми јеванђелског блаженства – „Блажени чисти срцем“.

У новом броју читаоци могу прочитати текстове који се баве догматским и библијским темама, попут чланка о поштовању светих из пера о. Џ. А. Макгакина и текст о стражењу над собом Св. Теофана Затворника. У рубрици „Материк“ преносимо текст о. Георгија Папаварнаве о Светој Олги, док су у рубрици „Старечник“ изложене поуке старца Јефрема Филотејског, за којима следи беседа на 125. псалам Св. Јована Златоустог. У рубрици о полемици са атеизмом налази се редовни прилог из пера А. Милојкова који се тиче заблуда приступа Ричарда Докинса, вође новоатеистичког покрета данашњице.

Нови број мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе у тематском делу доноси неколико чланака у којима се разматра тема јеванђелског блаженства које је услов боговиђења: „Блажени чисти срцем“ (Мт.5,8).

Протојереј др Радомир Милошевић: Србија у вртлогу првог Светског рата

Рецензенти: проф. Др Мирјана Зорић и пуковник Славољоуб Штерић, Смедерево 2014, стр. 328.

На стогодишњицу од Првог светског рата књига протојереја др Радомира Милошевића придружује се многобројним издањима и активностима које су одржаване у спомен славних битака херојског српског народа у Великом рату, који је заувек променио геополитичку карту Европе и света и одредио судбине народа.

Мала Краљевина Србија је имала велику улогу у овом рату, а, како пише аутор, један век од Првог светског рата је прилика да се потомци јунака са Цера, Колубаре и Кајмакчалана подсете на подвиге својих предака и на славне странице српске историје. У обимном издању на преко три стотине страница протојереј др Радомир Милошевић даје прилог нашој историји користећи многобројне изворе и архивску грађу.

Писма парохијанима налик посланицама од срца срцу

Свештеник Милош Весин је своју књигу Драги моји парохијани посветио људима парохије храма Светог архангела Михаила у Јужном Чикагу – Ленсингу, с молитвом Свемилостивом Богу да међу нама који у Цркви тражимо и налазимо спасење, умножи љубав, и да упокоји душе свих свештенослужитеља и парохијана, који се пре нас у вери, нади и љубави потрудише.

Наш отмени аутор доживљава своју парохију као живу заједницу уснулих у Господу, живих и још нерођених, обједињену тајанственим присуством Господа Исуса Христа и теургичком делатношћу Духа Светога. Отац Милош Весин размишљајући о најпогоднијоj комуникацији са парохијанима, и поред непосредних сусрета са њима, било у храму или у њиховим домовима, прибегао је писаној форми општења да би тако ступио у контакт са онима који не долазе редовно у храм. Јужночикашка – Ленсиншка парохија већ 55 година издаје свој „црквени билтен“, а он већ 25 година сваког месеца шаље писма својим парохијанима.

Једног спарног јунског дана 1989. године, по повратку са конгреса у Сан Антониу у Тексасу, блаженопочивши епископ шумадијски др Сава Вуковић, духовни oтац Милоша Весина, предложио му је да посети две наше српске црквене заједнице у Америци: у Детроиту и Јужном Чикагу. Испоставило се да је ово било провиђење. Овај блажени муж није знао да одлази на „званичне разговоре“ након којих ће добити службу у једној од ове две парохије. Ту почиње евангелска мисија и драма свештеника, узорног пастира, др Милоша Весина чија служба, види се по халиеутици, није била узурпација (као што је био случај оних о којима се говори у „Дидахи“). А халиеутика је вештина рибарења, тежња да се људске душе придобију за Христа и спасу за вечни живот (Јн 10,15).

Архиепископ охридски Јован: Слобода у затвору

Управо је изашло друго издање књиге Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована „Слобода у затвору“, која је преведена на руски, као и на многе друге језике. Предговор овој књизи, који је  написао Његово Преосвештенство Епископ стобијски г. Давид, преносимо у наставку:

Неговање бесмртности

„Архиепископ охридски Јован је, и поред свих злостављања и затварања, до краја остао веран Светом Предању Православне Цркве“, пише у Томосу о Аутономији, који је најсветија Пећка Патријаршија издала Православној Охридској Архиепископији. Овде поменуто Свето Предање нас учи да Бог постоји слободан као заједница; и још нас учи да слободну заједницу људи са Богом, у Цркви, ни врата пакла, врата смрти неће надвладати.