Нове књиге

Георгије Флоровски: Чланци и студије

Протопрезвитер Георгије Флоровски, Чланци и студије, с руског превео Миливој Мијатов, Нови Сад 2009, стр. 263.

Књига студија  у свету угледног православног богослова Георгија Флоровског није остала незапажена кад је издана на српском језику у преводу протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, пароха при Алмашкој цркви у Новом Саду.

Целокупна дела проф. Флоровског објављена су својевремено код једног чувеног америчког издавача у 16 књига, на енглеском језику (General Editor Richard S. Haugh, Visiting Scholar Andover Newton Theological School, Translated from Various Languages), што ће рећи да су његови силни радови преведени с руског изворника на енглески језик како би се богословско-философски опус овог великог Руса приближила западном читаоцу. И био је познат на Западу да је као један од говорника иступио на оснивачкој Скупштини Светског савета цркава 1948. године у Амстердаму предавањем под насловом „Екуменски циљеви и сумње“! Његова реч је била уважавана и међу римокатоличким и међу протестантским богословима.

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински, антологија, том III, с руског превео Миливој Р. Мијатов, Хришћанска мисао, Нови Сад 2007, стр. 300.

Вредни протојереј Миливој Мијатов приљежно преводи дела Светих отаца и учитеља Цркве која до сада нисмо имали на српском језику. Овога пута он се предузео превода извода дела наведених Светих отаца,  како их је припремио за штампу јеромонах Иларион (Алфејев), данашњи Митрополит волоколамски, и објавио у Москви 1996. г. с биографским и библиографским предговорима свакоме од њих.

Св. Григорије Чудотворац (рођ. око 213) био  је Епископ неокесаријски, као први хришћански Епископ у родном граду, и на трону је провео око тридесет година. Кад је постао Епископ, у том граду је било свега седамнаест хришћана, а у време његовог престављења у истом граду је остало свега седамнаест пагана. Светитељ је учествовао у раду Антиохијског сабора 265. г., а упокојио се у време владавине цара Аурелијана (270-275). Посмртна слава светог Григорија Чудотворца распростирала се далеко изван предела Неокесарије: у четвртом веку су велики Кападокијци сматрали да је управо он оснивач Кападокијске Цркве. Свети Григорије Нисијски је написао Похвално слово у његову част.

Др Дарко Taнaскoвић: Бeлeзи врeмeнa

У Mузejу Хeрцeгoвинe у Tрeбињу прoмoвисaнa je књигa „Бeлeзи врeмeнa“ ислaмoлoгa и диплoмaтe Дaркa Taнaскoвићa, кoja прeдстaвљa сaбрaнe тeкстoвe oбjaвљивaнe у нeдjeљнику „Пeчaт“ и oстaлим чaсoписимa у пoсљeдњих нeкoликo гoдинa.

Њeгoвo прeoсвeштeнствo влaдикa зaхумскo-хeрцeгoвaчки и примoрски Григoриje истaкao je синoћ дa je риjeч o врхунскoм интeлeктуaлцу, oзбиљнoм и oдгoвoрнoм чoвjeку кoмe je риjeч свeтињa, a њeгoвa oпсeрвaциja je oбjeктивнa и тaчнa.