Нове књиге

Георгије Флоровски: Чланци и студије

Протопрезвитер Георгије Флоровски, Чланци и студије, с руског превео Миливој Мијатов, Нови Сад 2009, стр. 263.

Књига студија  у свету угледног православног богослова Георгија Флоровског није остала незапажена кад је издана на српском језику у преводу протојереја-ставрофора Миливоја Мијатова, пароха при Алмашкој цркви у Новом Саду.

Целокупна дела проф. Флоровског објављена су својевремено код једног чувеног америчког издавача у 16 књига, на енглеском језику (General Editor Richard S. Haugh, Visiting Scholar Andover Newton Theological School, Translated from Various Languages), што ће рећи да су његови силни радови преведени с руског изворника на енглески језик како би се богословско-философски опус овог великог Руса приближила западном читаоцу. И био је познат на Западу да је као један од говорника иступио на оснивачкој Скупштини Светског савета цркава 1948. године у Амстердаму предавањем под насловом „Екуменски циљеви и сумње“! Његова реч је била уважавана и међу римокатоличким и међу протестантским богословима.

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински

Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински, антологија, том III, с руског превео Миливој Р. Мијатов, Хришћанска мисао, Нови Сад 2007, стр. 300.

Вредни протојереј Миливој Мијатов приљежно преводи дела Светих отаца и учитеља Цркве која до сада нисмо имали на српском језику. Овога пута он се предузео превода извода дела наведених Светих отаца,  како их је припремио за штампу јеромонах Иларион (Алфејев), данашњи Митрополит волоколамски, и објавио у Москви 1996. г. с биографским и библиографским предговорима свакоме од њих.

Св. Григорије Чудотворац (рођ. око 213) био  је Епископ неокесаријски, као први хришћански Епископ у родном граду, и на трону је провео око тридесет година. Кад је постао Епископ, у том граду је било свега седамнаест хришћана, а у време његовог престављења у истом граду је остало свега седамнаест пагана. Светитељ је учествовао у раду Антиохијског сабора 265. г., а упокојио се у време владавине цара Аурелијана (270-275). Посмртна слава светог Григорија Чудотворца распростирала се далеко изван предела Неокесарије: у четвртом веку су велики Кападокијци сматрали да је управо он оснивач Кападокијске Цркве. Свети Григорије Нисијски је написао Похвално слово у његову част.

Др Дарко Taнaскoвић: Бeлeзи врeмeнa

У Mузejу Хeрцeгoвинe у Tрeбињу прoмoвисaнa je књигa „Бeлeзи врeмeнa“ ислaмoлoгa и диплoмaтe Дaркa Taнaскoвићa, кoja прeдстaвљa сaбрaнe тeкстoвe oбjaвљивaнe у нeдjeљнику „Пeчaт“ и oстaлим чaсoписимa у пoсљeдњих нeкoликo гoдинa.

Њeгoвo прeoсвeштeнствo влaдикa зaхумскo-хeрцeгoвaчки и примoрски Григoриje истaкao je синoћ дa je риjeч o врхунскoм интeлeктуaлцу, oзбиљнoм и oдгoвoрнoм чoвjeку кoмe je риjeч свeтињa, a њeгoвa oпсeрвaциja je oбjeктивнa и тaчнa.

Јадовничка голгота - Свештенослужитељи Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ.

У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе - од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању података и изради именичног пописа Затезало је, закључно са 1991.  годином, радио више од 20 година. Распад СФР Југославије онемогућио је његов даљи рад и због тога је ово само дјеломични попис усмрћених у овим логорима и њиховим стратиштима. Попис садржи податке само за 10.502 жртве. Од 10.502 наведене жртве 9663 су Срби (међу којима 1014 дјеце узраста до 15 година), 762 су Јевреји (међу којима петнаесторо дјеце), 55 Хрвати, девет муслимани, осам Словенци, један Мађар, један Чех, један Рус и један Црногорац.