Нове књиге

Нови број Гласника - службеног листа Српске Цркве

Нови број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, у броју 11 за новембар 2017. године доноси, поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода, и следеће текстове:

Мр Предраг Миодраг: Светитељ Арсеније, Други архиепископ српски; Косово и Метохија – јуче, данас, сутра; Спомен соба несталих, киднапованих и убијених Срба са Косова и Метохије; Освештани темељи Саборног храма Светог патријарха Макарија Соколовића у Плужинама; Монахиња Макарија: Допринос проучавању порекла статуе Богородице у Соколици; К.А. Кичен, Арамејци (превео: протођакон Радомир Ракић); МА Марија В. Живковић, Небески пут Светог Саве и Праведног Алексија (В. Ракића); Манастир Пресвете Богородице Тројеручице - Горица; Преподобни Јустин (Поповић) Ћелијски: Господе, освести европског човека; Међународна православна конференција у Патри; Упокојио се у Господу протојереј Младомир А. Тодоровић; Шестомесечни парастос епископу Лукијану; Годишњи парастос епископу Јерониму; З. Зец: Парастос жртвама комунистичког терора; Александра Серђукова: Сећање на о. Сергија Самсонијевског (приредио прота Д. Н. Петровић); Академик Васкрсија Јањић: Енциклопедија Републике Српске; Мира Лолић Мочевић: Душу нису убили

Православље бр. 1218, 15. децембар 2017. године

Први број Православља је угледао светло дана на Велики петак, 15. априла 1967. године. Лист је изашао по благослову Патријарха српског Германа.

Пре 50 година Православље је био једино верско двонедељно гласило на Балкану. Први одговорни уредник био је Епископ моравички др Сава (Вуковић), викарни епископ Патријарха српског. За главног уредника био је задужен протојереј Милисав Д. Протић, који је обављао ову узвишену службу наредних тринаест година. Одговорни уредници били су ex officio и својевремено викарни епископи: Лаврентије (Трифуновић), Иринеј (Гавриловић) и Атанасије (Ракита), док су улогу главних или одговорних уредника обављали ови врли посленици у Винограду Господњем: протојереј-ставрофор др Чедомир Драшковић, протођакон Радомир Ракић, јереј Василије Томић, протојереј-ставрофор др Душан Кашић, протојереј-ставрофор Милан Д. Јанковић, Слободан Милеуснић, протојереј Драган Терзић, Миладин Бојић, протојереј др Љубивоје Стојановић, протонамесник Миодраг М. Поповић и јереј др Александар Ђаковац.

Проф. др Мирко Томасовић: Символ вере (Тумачење Никејско-цариградског Символа вере)

Рецензија проф. др Мирка Сајловића

Овај рукопис се састоји од 383 стране које су подељене на  шест већих целина: Предговор, Древни символи вере, Увод, Никејско-цариградски Символ вере, Тумачење Никејско-цариградског Символа вере, Поговор, те библиографију и један Додатак. Као што се може претпоставити на основу самога наслова, а што аутор објашњава у Прегдовору, књига је замишљена да на основу светоотачког учења и савремене богословске мисли пружи човеку 21. века исцрпно и свеобухватно тумачење основних истина хришћанске православне вере онако како су оне изложене у Символу вере.

Светигора, број 267

Ушли смо у Божићни пост и са првим великим децембарским празником Ваведењем Пресвете Богородице, из штампе је изашао 267. број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Ваведење је дјечији празник, и зато је овај ваведењски број Светигоре у знаку дјетета и одбране дјетета од чедоморства – пошасти нашег доба. -Двадесети вијек је трагичан вијек за српски народ, рекао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на Сајму књига, чије је ријечи Светигора пренијела у тексту „Препоручујемо нашим матерама - рађајте децу!“.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије
Нови број Православља - новина Српске Патријаршије
Нови број Православља - новина Српске Патријаршије
Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Православље бр. 1217, 1. децембар 2017. године

Корице овог броја Православља краси фотографија манастира Ваведења Пресвете Богородице. Фотографију је забележио ђакон Драган С. Танасијевић, светлописац Информативне службе Српске Православне Цркве. Овај манастир налази се у насељу Сењак, на узвишењу изнад Београда. Припада Архиепископији београдско-карловачкој. Првих неколико година по оснивању, манастир Ваведење био је метох манастира Кувеждина на Фрушкој гори, првог српског женског манастира у обновљеној Србији. Добротом и љубављу Персиде Миленковић, родом из Шапца, сазидана је ова светиња као и многа друга здања; храм Свете Тројице у Кумодражу, зграда Математичке гимназије и кућа Црвеног крста у Београду.

Издања ЕУО Епархије жичке


Посебна издања

АПОСТОЛ – како се чита сваког дана по седмицама, приредио Милан Радовановић; Краљево, ЕУО Епархије жичке, 2004 (Београд, Чигоја штампа); хришћ. теологија, 755 стр. илустр. тврди повез, ћирилица, тираж 1000; цена:2.500 дин.