Нове књиге

Типик - Богослужбене напомене за 2016. годину

Обавештавамо свештенство, монаштво и верне наше Свете Цркве да ће ових дана у издању Светог Архијерејског Синода из штампе изаћи Типик - Богослужбене напомене за 2016. годину, који ће бити у продаји од 5. јануара 2016. године.

Нова издања у едицији Свети Оци у преводу на српски језик

Крајем 2015. године и на почетку текуће године у едицији Свети Оци у преводу на српски језик објављене су две свеске и то: Етеријин путопис (свеска 4) и Посланице Светог Игњатија Антиохијског (свеска 5) у преводу Епископа Атанасија (Јевтића) са његовим благословом и дозволом за објављивање превода. Увод у Етеријин путопис потписује проф. др Радомир Поповић, а у Посланице Светог Игнатија Антиохијског др Марјан Алексић.

У плану је да се у 2016. години објаве списи Јеронима Стридонског, Иларија Пиктавијског, Евсевија Кесаријског (Живот Константинов – два тома), Теодорит Кирски (два тома), Јован Касијан (један том). У књигама ће, као и до сада, поред превода списа уз оригинални текст бити приказана житија светитеља и историјске прилике у којима су они стварали своја дела. Ово је врло захтеван пројекат због публиковања превода са критичким апаратом, али и са историјско-богословским предговорима.

Панајотис Ифандис: ПОЗИВ Божји, духовни ПУТ, ПРИЧАСНОСТ Слави Божјој

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима и уз несебичну помоћ Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама и Управе за сарадњу са Србима у региону при Влади Републике Србије, из штампе је изашла нова књига издавачке установе ''Мартириа'' Епархије горњокарловачке, аутора Панајотиса Ифандиса, под насловом '''ПОЗИВ Божији, духовни ПУТ, ПРИЧАСНОСТ Слави Божјој''.

У овом делу се ради о истраживању које описује људске напоре да успоставе тј. развију живи однос са живим Богом или како каже Серафим Саровски да испуне јединствени и прави циљ у животу, а то је стицање Светога Духа. Теологија као реч Божја и као реч о Богу преплиће се са креативним присуством Бога у свету и у историји, а посебно у љубави и спасоносном позиву на светост упућену ка човеку. Агиоологија као разлог за светост и поштовање светости, је упућена сваком човеку понаособ, као одговор на тај Божији позив.

Гласник Српске православне општине у Диселдорфу

Реч уредника: Драги парохијани, честитамо вам празник храмовне славе највећег Србина и космополите нашег народа. Ми данас морамо да знамо да је Црква „со и светлост свету“. Хрлимо у сусрет осам векова српске аутокефалне Цркве, аутокефалне Архиепископије коју је утемељио Свети Сава. До 19. века у нашој иконографији заједно су се сликали Свети Сава и Свети Симеон Мироточиви. С утицајем просветитељства ова два светитеља се сликају одвојено. Лепо је што се на вашем парохијском дому намењеном епископу, свештенству, младима и верном народу налазе прелепи мозаици ова два светитеља. Свети Сава нам је оставио у аманет утицај Цркве на друштво, јер по њему Црква проживљава радост и надања, стрепње и тугу свих људи, солидарна је са сваким мушкарцем и са сваком женом, свакога места и свакога времена, и доноси им радосну вест о Царству Божијем које је у Господу Исусу Христу њима дошло и долази. У људском роду и у целоме свету Црква је веза љубави Божје што подржава сваку искрену мисао о ослобођењу и унапређењу људске личности, и посебно велики рад на нашој омладини као што је фолклор, ваше црквене општине и рецитаторска секција, а свакако да треба много више да урадимо да би и стари и млади постали део Цркве у овој секундарној ерозији хришћанства.

Светигора: Монографија „Све­ти Са­ва Срп­ски”

„Свети Сава Српски” је одговор онима који нам отимају памћење.

„Све­ти Са­ва Срп­ски”, пр­ва од осам књига из но­ве еди­ци­је „Све­ти Не­ма­њи­ћи”, пред­ста­вље­на је ју­че у бе­о­град­ском МПЦ. За­ни­мљи­во пи­са­не би­о­гра­фи­је, сво­је­вр­сни из­да­вач­ки по­ду­хват „Све­ти­го­ре” и ком­па­ни­је „Но­во­сти” пред­ста­вља­ју до­ку­мент срп­ске кул­ту­ре и ду­хов­нoг наслеђа. На јед­ном мјесту на­ћи ће се Све­ти Не­ма­њи­ћи, од просвјетитеља, ду­хов­ни­ка и прин­ца Са­ве, пре­ко ње­го­вог оца Сте­фа­на Не­ма­ње или Светог Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог до кра­ље­ва Вла­ди­сла­ва, Дра­гу­ти­на, Ми­лу­ти­на, Сте­фа­на Де­чан­ског, Сте­фа­на Пр­во­вјен­ча­ног и ца­ре­ва Ду­ша­на и Уро­ша IV Не­ја­ког. О књи­зи су, уз из­да­ва­че, го­во­ри­ли Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је и чу­ве­на исто­ри­чар­ка, ви­зан­то­лог и кон­зер­ва­тор др Ани­ка Ско­вран.