Нове књиге

Михаил Скабаланович: Педестница

Многонапаћена Епархија далматинска смогла је снаге да се пред велики хришћански празник Педесетнице појави истоимено дело надалеко чувеног професора Михаила Скабалановича. Овај изузетни историчар и литургичар, који је иза себе оставио низ капиталних дела, српској читалачкој публици познат је пре свега кроз свој рад под насловом "Тумачење Типика". Ово дело у преводу Слободана Продића, доктора богословских и магистра историјских наука, доживело је већ неколико издања и постало је незаобилазно штиво из кога се ученици наших богословија и факултета упознају са развојем православног богослужења. Дело ''Педесетница" представља један у низу радова које је пре једног века објавио професор Скабаланович у циљу да читаоцима приближи значај хришћанских празника. Његова замисао, на жалост, није остварена до краја, тако да данас постоји свега шест књига које можемо уврстити у овај сегмент његовог стваралачког опуса. Који су били разлози и шта се заправо догодило са професором Михаилом Скабалановичем, о томе нам изузетно значајне податке пружа рад Слободана Продића који је такође саставни део књиге које је пред нама.

Др Зоран Крстић: Хришћанство у вртлозима савремености

Монографија која носи назив Хришћанство у вртлозима савремености намењена је свим заинтересованима за теме хришћанске социологије и канонског права, али смо, ипак, превасходно, у њеном писању имали на уму студенте Теолошког факултета. У свом досадашњем педагошком раду смо не једном приметили да се студенти тешко сналазе у разумевању, вредновању, а посебно у прихватању вредности савременог друштва, попут верске толеранције, права на слободу вере, политичности и аполитичности религије и сл. У том смислу би ова монографија имала за циљ да их упути и олакша пут ка разумевању разлога настанка савременог друштва, а тиме да, посредно и у будућности, побољша њихову пастирску или катихетску службу.

Кораци ка заједништву - рад Заједничке лутеранско-православне комисије

Последњих деценија из екуменског покрета као да је нестао онај динамизам и оптимизам који га је карактерисао у већем делу XX века. Интензитет екуменског дијалога је опао, а очекивања су се смањила до те мере да поједини теолози постављају питање о сврсисходности даљег дијалога. Међутим, не оспоравајући истинитост горе наведених тврдњи, може се поставити питање да ли је ово стање можда природна и очекивана фаза у развоју екуменског покрета. После оптимизмом испуњених почетака, вековима раздвојене Цркве су спознале да ће пут ка поновном успостављању јединства бити тежак, дугачак и неизвесан.

Свети Јован Восторгов: Шта је монархија

Центар за истраживање православног монархизма је, са благословом свог духовног покровитеља Његовог Преосвештенства г. Иринеја Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске, управо објавио још једну нову књигу, трећу у серији Органска мисао. Реч је о веома значајном делу ''Шта је монархија'', из домена теорије православног монархизма, из пера Светог свештеномученика Јована Восторгова (1864-1918), која је је први пут светлост дана угледала у Москви пре равно стотину година, док је ово њено прво издање на српском језику.

Према монументалном делу ''Монархија'', Лава Александровича Тихомирова, које је својевремено, због великог обима и високе цене, било приступачно малом броју читалаца; а осим тога, ни језик књиге није био прилагођен разумевању широких народних маса, Свети отац Јован Восторгов сачинио је овај кратак преглед главних мисли наведеног дела у форми катихизиса, што ће знатно олакшати разумевање и усвајање материје.

Светигора: Свети краљ Стефан Првовенчани

Књигу „Свети краљ Стефан Првовенчани“ из „Светигорине“ едиције посвећене владарима из лозе Немањића читаоци могу купити уз примјерак „Дана“ по цијени од 3,99 еура на продајним мјестима широм Црне Горе. Ријеч је о богато илустрованом житију о сину Светог Симеона Немање, потоњем монаху Симону, у чије је вријеме шроглашењем краљевине и успостављањем аутокефалне цркве дошло до потпуног друштвено-политичког и вјерског организовања и конституисања српског народа и државе.

Како истиче у поговору за ову књигу митрополит Амфилохије, када 1224. године српски краљ Стефан доноси уредбу по којој ће се у манастиру Жича крунисати и хиротонисати сви будући српски краљеви и и архиепископи Српске Православне Цркве, о чему свједочи његова Друга даровна жичка повеља сачувана на зиду у улазној кули Спасове цркве у Жичи, тиме почиње ново поглавље у историји српског народа.