Нове књиге

Виктор Михаилов: Покидај ланац зависности

ПодмаинеКа­ко да осло­бо­ди­мо ум и те­ло од сва­ке за­ви­сно­сти уз по­моћ пра­во­славне ве­ре - Манастир Подмаине, 2008.

Уредник: Игуман Бенедикт (Јовановић)

Превод са енглеског: Милена Тејлор

Ово ни­је ду­хов­на књи­га. То је књи­га за са­мо­по­моћ са по­да­ци­ма и на­во­ди­ма ко­ји су пре­у­зе­ти из пра­во­слав­них ду­хов­них књи­га. Све­ти­те­љи, на­дах­ну­ти и ру­ко­во­ђе­ни Бо­гом, на­пи­са­ли су пра­ве ду­хов­не књи­ге и оне су до­при­не­ле да и овај смер­ни труд из­ра­сте у књи­гу. Њу је на­пи­сао гре­шник ко­ји је сле­дио њи­хов са­вет. С об­зи­ром на то да од Бо­га до­ла­зи све што нам по­ма­же да по­бе­ди­мо грех и стра­сти, он­да је и ова књи­га, кроз по­ме­ну­те све­ти­те­ље, на­дах­ну­та и ру­ко­во­ђе­на Бо­гом.

Аутор ове књи­ге ни­је до­сти­гао бла­же­но „бе­стра­сно ста­ње" ко­је има­ју Све­ти, већ је са­мо на­у­чио ка­ко да се уз­др­жи од стра­сних де­ла, од­но­сно да се од­вик­не и осло­бо­ди за­ви­сно­сти. То „бе­стра­сно ста­ње" пред­ста­вља ви­ши сте­пен, и оно је из­ван обла­сти ове књи­ге. Ме­ђу­тим, по­сто­је дру­ге књи­ге ко­је су на­пи­са­ли све­ти­те­љи, и оне нас мо­гу во­ди­ти ка том ви­шем сте­пе­ну. „Бе­стра­сно ста­ње" при­па­да они­ма ко­ји љу­бе Го­спо­да Ису­са Хри­ста ви­ше од чи­та­ве тво­ре­ви­не. Ве­ћи­на љу­ди ко­је ће Бог при­ми­ти по­ста­ће пот­пу­но бе­стра­сни тек та­мо, на не­бу. Све­ти­те­љи, ко­ји су до­сти­гли ста­ње бе­стра­шћа док су још жи­ве­ли у фи­зич­ком све­ту, во­ди­ли су и још увек во­де дру­ге ка том ви­шем сте­пе­ну. Све­ти Јо­ван Ле­ствич­ник ка­же: „Ни­је мо­гу­ће да сви до­стиг­ну бе­стра­шће, али је мо­гу­ће да се сви спа­су и по­ми­ре са Бо­гом." То је од­лич­на вест за нас гре­шни­ке!

"Светосавац" - информатор СОЗ Тузла

Светосавац Крајем априла изашао је први број информатора Светосавске омладинске заједнице у Тузли - „Светосавац".

Из првог броја издвајамо наслове:
- Година јубилеја владике Василија,
- Манастир Озрен,
- 125 година од рођења Јована Јовановића Змаја,
- 135 година од рођења Надежде Петровић.

Епископ Атанасије (Јевтић): Духовни живот, виђен православном антропологијом

Владика Атанасије ЈевтићУ Бугарској је изашла из штампе књига Епископа Атанасија Јевтића, "Духовни живот, виђен православном антропологијом". Књигу је објавила издавачка кућа "Синтагма", и представља прво издање амбициозне едиције "Мала православна библиотека". Укључена су два текста, "Духовни живот" и "О православном благочестију", којим се бугарским читаоцима представља Владика Атанасије, један од најпознатијих савремених православних богослова.

Избор текстова, превод са српског на бугарски језик, као и научна редакција су дело др Свилена Тутекова. Др Тутеков у плану има превод и издавање још неколико радова Епископа Атанасија.

Зоран Пешут, Софија, Бугарска

Епископ браничевски Игнатије: Биће као есхатолошка заједница

 Владика Игњатије"Стварање света и човека, оваплоћење Христово и заједница с њим у Евхаристији, јесу типови и иконе будућег Царства Божијег. То још увек није истинито постојање створених бића, зато што још увек није остварено васкрсење мртвих у Христу. Свети Максим Исповедник пише да се све креће ка последњем циљу, ка сједињењу с Богом у есхатолошком Христу. То је будуће стање створених бића, тј. то је будуће васкрсење мртвих у Христу и живот вечни, што се још увек није догодило. У овој студији смо покушали да дамо одговор на питање шта је есхатон и у каквом су односу хришћанска есхатологија и хришћанска онтологија, као и у каквом односу стоје ове две теме са еклисиологијом, са садашњим начином постојања Цркве. Црква постоји у свету да би спасла свет, не толико оним што чини и говори, колико оним што она јесте, а њено биће извире из есхатона. Ту онтолошку поруку, која је уско повезана са есхатоном, носи целокупно учење Цркве, а посебно њен литургијски догађај."

Епископ пожаревачко-браничевски ИГНАТИЈЕ (МИДИЋ)

“Свевиђе” – часопис посвећен животу Цркве и њеног верног народа

У црквеној гостионици Пасха у Никшићу, 11. маја 2008. године, у оквиру „Дана Светог Василија Острошког" представљен часопис „Свевиђе", лист Епархије будимљанско-никшићке

Свевиђе У представљању „Свевиђa", који са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, излази већ шест година, учествовао је јереј Миодраг Тодоровић. Он је говорећи о значају излажења овог и сличних листова, посвећених вјеронауци, хришћанској култури и животу Цркве, казао да је мисија „Свевиђа" у томе што представља наставак Литургије и сабрања кроз писану ријеч.

Црква Рођења Св. Јована Крститеља, Радован Пилиповић, Београд 2008.

Приповест о цркви Светог Јована Крститеља на Централном гробљу у Београду извире из савремене прошлости Православне Цркве у нашем главном граду. Историја овог храма је кратка, како је већ више пута наглашавано, али није недостојна приповедања нити описивања.

Храм Св. Јована Крститеља родио се из нарочитог места у хришћанском предању. Прве хришћанске богомоље настајале су на гробљима, на местима вечног починка хиљада душа које су, у различитој мери, биле у заједници са Богом. Право на гробља је једно од ретких права која је римска држава поштовала и која није ускраћивала хришћанима које је прогонила.

Смрт је за истинског хришћанина једина земаљска стварност са којом се ваља изборити и коју треба победити. Тако је и црква Св. Јована Крститеља настала из тежње за победом над секуларизованим и песимистичним схватањем смрти.

Архитектонска историја цркве која се данас налази у урбаном делу Београда отпочела је од једне просторије у обичној световној згради на Централном гробљу. Њена повест је запала у време које је по владајућој идеологији и друштвеном расположењу, најблаже речено, било суревњиво према Српској православној цркви. Но баш због тога, на примеру овог парохијског храма осећа се животворност речи нашег Господа да ће сазидати Цркву своју и да је ни врата пакла неће надвладати. Умешност, сталоженост и завидна тактичност патријарха српског Германа (1958-1990) освојиле су зграду испрва предвиђену за сахрањивање и испраћај покојника разних вера и идеологија. Од једне просторијице намењене православнима за испраћање на онај свет, читава зграда, иако није била првобитно сазидана са култном наменом, прешла је мало-помало у власништво Српске православне цркве и постала права и достојна богомоља.

Свети Григорије Ниски: О Светој Тројици и Божанству Светога Духа

Свети ГригоријеНОВО ИЗДАЊЕ ЕПАРХИЈЕ ДАЛМАТИНСКЕ

Евстатију

Пролог

Служењу људском роду сте посвећени сви ви који проучавате медицину: и сматрам да би онај ко је, од свих осталих озбиљних животних путева, изабрао ову науку којом се ви бавите, правилно расудио кад би рекао, да се од живота, те највеће драгоцености, треба клонити, уколико је он лишен здравља и сваке стваралачке енергије. Али, у вашем случају, ова наука у значајној мери има двоструку корист; ви сопственим снагама проширујете границе њене човечности, будући да не ограничавате своју вештину само на људско тело, већ се бавите и лечењем душевних недуга. Ово мишљење нисам формирао само на основу гласина, већ ми о томе казује властито искуство; како у многим другим, тако и у овом случају, у овој невероватној пакости наших непријатеља, које си тако вешто растерао, када су се попут неке злураде поплаве сручили на наш живот, одагнавајући и ово страшно запаљење нашег срца топлом купком благих речи. Ваистину сматрах исправним да у време ових непрекидних и различитих насртаја наших непријатеља, ћутим и мирно примам њихове нападе, те да се противим оним људима наоружаним неистинама - тим најубитачнијим оружјем, које понекад упркос очигледној истини, ипак истера своје. Али, ти си учинио добро дело и захтевао од мене да не издам истину, већ да разобличим клеветнике, да не би, услед тријумфа лажи над истином, многи били рањени.