Нове књиге

Издања Задужбине светог манастира Хиландара

На 57. Међународном београдском сајму књига, у хали 4, Задужбина Светог манастира Хиландара ове године представља 11 нових издања:

- Тодор Митровић, Основе живописања – приручник,
- Игор Зиројевић, Антологија Божанске литургије,
- Игор Зиројевић, Христос у граду Витлејему (књига и ЦД),
- Зоран Ракић, Српска минијатура 16. и 17. века,
- Јеромонах Доситеј Радивојевић, Име Божје у руској теологији 20. века,
- Григорије Светогорац, Пресвета Богородица,
- Григорије Светогорац, Исус Христос,
- Архимандрит Херувим Карамбелас, Из Богородичиног врта - носталгичне успомене,
- Др Небојша Марковић, Технологија гајења винове лозе,
- Законик цара Стефана Душана,
- Јован Мајендорф, Свети Григорије Палама и исихастичка духовност.

Сајам је отворен од 21. до 28. октобра, а радно време је од 10 до 21 сваког дана. Књиге можете купити и у књижари Задужбине Хиландара, +381-11-369-2651, 369-2653; knjizara@zaduzbina.org

Извор: hilandar.org

Нова издања Епархије браничевске

Златко Матић: Filioque - Историјски и теолошки аспекти једног проблема

„Да закључимо: овај ватикански документ о исхођењу Светог Духа представља охрабрујући покушај да се појасне темељни аспекти проблема Filioque и показује да је могуће поновно приближавање Истока и Запада по овом питању. Овај документ може битно помоћи дубље истраживање овог проблема, у оквирима конструктивног богословског дијалога.“

Зизијулас, Јован, „Један јединствени Извор“

Садржај:

- Болотов, Василије, „Прилог проучавању питања Filioque“
- Бује, Луј, „Неавгустиновски извори латинске пневматологије“
- Конгар, Ив, „Пневматологија Другог ватиканског концила“
- Светски савет Цркава, Комисија Вера и поредак, „Проблем Filioque у екуменској перспективи“
- Папско веће за унапређивање јединства хришћана, „О исхођењу Светога Духа у грчком и латинском предању“
- Зизијулас, Јован, „Један јединствени Извор“
- Зизијулас, Јован, „Важне тачке пневматологије Другог васељенског сабора“

Зоран Ранковић, Мирослав Лазић: Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске 1920–1925

Архивски извори, штампани у петој књизи библиотеке „Архива Епархије браничевске“, представљају део нове тематске целине која носи назив Одлуке и решења Сабора, Синода и Епархије браничевске, а која хронолошки покрива период од уједињења помесних Цркава и уздизања Српске Цркве у ранг Патријаршије (12. септембра / 30. августа 1920. године) до почетка Другог светског рата 1941. године. У питању је период који представља засебну етапу у животу Српске цркве, када, у значајно измењеним друштвено-политичким околностима после Првог светског рата и формирањем нове мултиконфесионалне државне творевине – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – долази до великих промена у организационом устројству Српске православне цркве. Уједињењем Митрополије београдске и осталих помесних цркава у Српску православну цркву и проглашењем Патријаршије са патријархом Димитријем на челу, мења се и административно уређење Цркве, што се, између осталог, огледа и у оснивању нових и обнови некадашњих Епархија. У склопу ових организационих промена, 1921. године конституисана је, односно обновљена, и Епархија браничевска са седиштем у Пожаревцу, а за њеног првог епископа изабран је Митрофан Рајић, који је на епископској катедри остао до смрти 1930. године. Већ током наредне, 1922. године, основан је и Духовни суд Епархије браничевске, као централно црквено-административно епархијско тело.

Сагледавајући доступне изворе, са становишта црквене администрације могу се издвојити две целине. Прва обухвата период од васпостављања Српске патријаршије, када је Пожаревац још увек био у саставу Архиепископије београдске и када је званична преписка вршена преко њеног Духовног суда, док се друга односи на време после издвајања Епархије браничевске и организовања њених црквено-административних органа. Оснивањем Духовног суда Епархије браничевске, 1922. године, вођење црквене администрације прешло је у надлежност овог епархијског тела. Међутим, и после тог периода надлежни патријаршијски органи су Духовном суду Епархије браничевске или директно епископу слали одређена акта са задатком да их преко окружних протопрезвитера обнародују подручном свештенству. У питању су најчешће одлуке и решења Светог Архијерејског Сабора и Синода Српске православне цркве. Но, поред званичних патријаршијских расписа, Духовном суду Епархије браничевске обраћали су се и надлежни државни органи (Министарство вера, Министарство грађевина, Министарство саобраћаја…), али и многобројна грађанска и национална удружења (Друштво за потпомагање, васпитање и заштиту деце, Српско пољопривредно друштво, Београдско певачко друштво…), као и појединци који су најчешће препоручивали своја дела од општецрквене или друштвене користи. С друге стране, значајан број докумената односио се само на одлуке и регулативе којима је нормиран црквени живот на нивоу Епархије браничевске, које су доносили надлежни епископ или Духовни суд.

Живорад Јанковић: Велики Вожд - Обавеза ћутања

Садржај:

Велики Вожд, Буна без сече - сеча без буне, Тополски синоптичари, „Дечије болести“ устанка, Без плана - „по плану“, Противник - „савезник“, „Плугови наши престаше орати“, Обострана заваравања, Недоумице око Иванковца, „Барем три господара ближња…“, „Живот нам је на терет…“, Круна српских победа, Део европских ломова, Збир „малих страхова“, Војник, да - трговац…, Пред остварењем вековног сна, Највећи пропуст, „С помоћу Бога и Руса“, Тичар - „на Светога Тому“, Цркву јесам свршио, „Усне су му дрхтале…“, Енигма 1803. године, Обавеза ћутања, ДОДАТАК I, ДОДАТАК II - Писмо Јакова Ненадовића

Извор: www.izdavastvo.sabornost.org

Светлопис светог Нектарија Егинског

У издању Задужбине Свети Јован Златоусти, при манастиру Ћелије објављена је књига Светлопис светог Нектарија Егинског Чудотворца, протојереја-ставрофора Ненада Андрића.

Многобројне фотографије са Егине и других грчких светиња које су везане за живот и дело великог савременог чудотворца, светог Нектарија, уз богат текст прота Ненад је преточио у један светлопис који ће приближити читаоцу лик светог Нектарија. За овог православног светилника преподобни Јустин каже: “Овај светитељ нашег века као да би послан од Бога зато да исцељује две најтеже и најраширеније болести нашег времена, злу болест рака и болест ђавоиманости, и уопште нервна и душевна обољења.“ А ово скромно дело, Светлопис светог Нектарија, упућује нас на молитвено заступништво дивног светитеља који је у благодати Духа Светог сасуд дарова Божјих и свештени лекар за кога не постоји неисцељиво.

Његов животни пут, који је био трновит и пун страдања, открива нам начин живљења овог духовног горостаса који нас у свакој прилици нашег живота упућује да га подражавамо. Његов живот је сазидан на чврстом темељу вере, смирења и љубави кроз голготско трпљење свих невоља и напада  каја су му долазила од непријатеља рода људског Сатане и сујетних и злобних људи. Свети Нектарије се показао као новозаветни Јов у подношењу искушења, па свима који су у искушењима указује на практичан пример како изаћи на крају као победниик.

Епископ нишки др Јован (Пурић): Христологија

У издању Епархије нишке објављен је приручник за Догматику – Христологија, аутора Епископа нишког др Јована (Пурића), као наставно учило, које ће бити од користи за боље разумевање и могућу мултидисциплинарност у оквиру часова доматике на свим образовним нивоима у нашој помесној Цркви, али и помоћно средство за учење догмата Православне Цркве свих заинтересованих клирика, верника и оних који желе да боље упознају Тајну Христову. Вишегодишње педагошко искуство Владика Јован је преточио у приручник који завређује пажњу, како својом садржином и помоћним апаратом (за успешније савлађивање градива), а оно и техничком опремом, при чему су му помогли ђакон Ненад Илић, као технички уредник, и Милан Атанасијевић који је преломио текст и графички припремио књигу за штампу.