Нове књиге

Kњига која опомиње и подсећа на дарове које је оставио Владика Сава

Kњига која опомиње и подсећа на дарове које је оставио Владика Сава
Kњига која опомиње и подсећа на дарове које је оставио Владика Сава
Kњига која опомиње и подсећа на дарове које је оставио Владика Сава
Kњига која опомиње и подсећа на дарове које је оставио Владика Сава

По љубави Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована, пред препуном свечаном салом Владичанског двора у Крагујевцу, 18. октобра ове године, на дан када Црква прославља Светог Стефана Штиљановића, о књизи Изабрани-богословско историјски радови епископа Саве Вуковића, која је приређена поводом десетогодишњице упокојења владике Саве, говорили су, поред домаћина владике Господина Јована, академик др Димитрије Стефановић, генерални секретар САНУ и потпредседник Матице српске, др Даница Петровић, директорка Музиколошког института САНУ, др Ненад Ристовић, доцент Филозофског факултета у Београду, Добрила Мартинов, уредник у Матици српској и Негослав Јованчевић, приређивач књиге.

Митрополит Амфилохије: Поменик новог косовског страдања

Част нам је да Вас обавестимо да ће у среду, 19. октобра 2011. године, у 14 часова у београдском Медија центру (Теразије бр. 3), Издавачко - информативна установа „Светигора“ представити четири књиге Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија под називом  "Поменик новог косовског страдања". У питању су дневници и текстови који описију страдање српског народа и светиња на Косову и Метохији у периоду од почетка 1999. до краја 2000 године.

Ненад Идризовић: Библиографија часописа „Богословски Гласник“ (1902–1914)

Eдиција: Библиографија српске теологије, књ. IV, ИТИ, Београд 2011, 100 стр.

Оснивање часописа Богословски Гласник 1902. године представља почетак савременог српског богословља. Гласник је први озбиљни српски теолошки журнал, који је пре Првог светског рата окупљао наше најзначајније богослове. Реч је о ауторима који су родоначелници критичког (читај: научног) теолошког мишљења у Србији. Поред ванредног образовања стицаног на престижним европским (и руским) универзитетима, они су за своје време били значајни хришћански аутори не само на подручју наше помесне Цркве, него и ван њених граница. Довољно је сетити се протојереја др Душана Јакшића. Он не само да је публиковао своје студије на руском и немачком, већ су оне на тим језицима биле и читане (данас овдашњи теолози све чешће објављују своје радове на страним језицима, међутим, рецепција „њихових“ ставова још увек изостаје; разлози су чини ми се познати); Јакшићеви радови су у иностранству поред позитивних оцена бивали и оспоравани, што је у свету науке такође од значаја јер говори о томе да су их и опоненти сматрали вредним критике (значајна је помена полемика Јакшића са римокатоличким богословом А. Палмијеријем).

Светомир Бојанин: Тајна школе

Београд: Одбор за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, 2011.

Доктор Светомир Бојанин рођен је 1932. год. Он је знаменити дечији психијатар и један је од утемељивача неуропсихологије развојног периода. Радио је као професор Дефектолошког и Медицинског факултета. Аутор је више књига, есеја и монографија из области дечије неуропсихијатрије. Велики значај у својој теорији даје човековом духовном развоју.

Прво издање књиге Тајна школе објављено је пре осам година и одавно је недоступно многима који би желели да се упознају са њеним садржајем. Друго издање ове корисне књиге садржи четири дела.

Свештеник Алекандар Михаиловић: Иза одшкринутих врата

Уводна реч аутора: На прагу трећег миленијума

У последњој књизи Новога завета, у Откривењу Светог Јована Богослова, у IV глави, читамо: И одмах бијах у Духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше Неко. По изгледу сличан камену јаспису и сарду; и около пријестола бијаше дуга на изглед као смарагд. И около пријестола видјех двадесет и четири пријестола, и на пријестолима видјех двадесет и четири старешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и са вијенцима златним на главама својим. И од пријестола излажаху муње и гласови и громови…

Ова есхатолошко литургијска слика представља прототип хришћанства, његов узрок и почетак. Још пре Великог праска као почетка васионе, пре еона еона и пре сваког времена, Бог је „измислио” разлог ради ког је створио све што је створио. Једним стваралачким Fiat, једним „Нека буде”, гледајући пред собом циљ, Господ је створио свет и човека. Циљ стварања био је сабрање свих и свега око Сина Човечијег, око Христа Богочовека. Разлог је велики и славни последњи Дан осми.