Нове књиге

Браничевски весник (3/II, 2011)

Беседе: Архиепископ охридски и Митрополит скопски Г. Јован — Беседа о Светим Бесребреницима, Епископ пожаревачко-браничевски Г. Игнатије — Беседа поводом славе Епархије браничевске, Ђакон Томислав Пауновић — Светосавска беседа

Хришћанска мисао: Митрополит Месогее и Лавреотике Николај — Човек, биће на границама светова, Свештеник Вукашин Милићевић — Судбина, Свештеник Александар Михаиловић — О једној особености у православљу

Интервју: Разговор са Архиепископом охридским и Митрополитом скопским Г. Јованом

Веронаука: Ђакон Томислав Пауновић — Треће епархијско такмичење из веронауке у Епархији браничевској, мај 2011., Ђакон Игор Димитријевић — Семинар вероучитеља у Смедереву, 24–25. децембар 2011., Данијела Марковић — Оком вероучитеља

Ново издање Епархије ваљевске

Епархија ваљевска пет година од васпостављања Епархије ваљевске обележено је публиковањем монографије манастира и црквених ризница наше Епархије.

Ово је сигурно јединствена прилика да се на једном месту могу видети кроз писану и фото документацију духовне уметничке и културно-историјске вредности које чувају манастири и цркве у Епархији ваљевској.

У књизи је сабрано готово целокупно Благо Црквених Ризница Епархије Ваљевске. Књига има 500 колорних страна са тврдим повезом и златотиском.
                                                    Епархија ваљевска

Ново издање манастира Хиландара

Архимандрит Георгије Капсанис - Крст Христов и његов значај у нашем животу; Искуства благодати Божије, Задужбина Светог манастира Хиландара, 2004. 89 стр.

Часни крст је најсветији знак и символ наше вере. Све Свете тајне се свршавају призивом Светог Духа и печатом крста: крштење, мирпомазање и божанска евхаристија. Сви свештени благослови су у знаку крста. Свештени храмови, свештени предмети и одежде освећују се часним крстом. Незамислива је било која лигургичка радња или скуп без крста.

Крст је и највернији друг сваког православног хришћанина, од тренутка кад се родимо до наше смрти. Крстом се означава и гроб сваког хришћанина.

Уредбе и прописи Митрополије београдске 1894–1920

Архивски извори, штампани у четвртој књизи библиотеке „Архива Епархије браничевске“, хронолошки се надовезују на оне из претходне публикације, а покривају период од почетка 1894. до уједињења помесних цркава и уздизања Српске цркве на ранг Патријаршије 12. септембра / 30. августа 1920. године.1 Извори припадају истој тематској целини као и у претходним књигама, а односе се на уредбе, прописе, правила и решења Архијерејског Сабора које је Духовни суд (Конзисторија) Митрополије београдске, преко окружних протопрезвитера, прослеђивала подручном свештенству. Поред конзисторијских расписа, знатан број докумената које су потписивали надлежни митрополити односи се на регулисање црквеног живота у самој Архиепископији.

У сусрет празнику нашег духовног Оца Светог Саве

Из штампе је изишао “Светосавски зборник 1 (2011)“, Годишњак за светосавску културу у Црној Гори, који, с благословом Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, издају Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

Зборник отвара текст проф. др Богољуба Шијаковића, приређивача, под називом “О Светом Сави и Светосављу“, којим се, још једном, сагледава значај личности Светог Саве. По мишљењу др Шијаковића, у читавој културној историји српског народа не постоји личност самјерљива са Растком Немањићем, кнезом Хумске области, који је постао светогорски монах, потом архиепископ Сава, државник и законодавац, ходочасник и дипломата, светитељ и просвјетитељ, писац и учитељ. Овим уводником назначена је и потреба за покретањем поменуте периодике, којом ће се, превасходно, документовати Светосавске академије у Црној Гори, а што је, како наводи Шијаковић, дио наше обавезе према Светом Сави.