Нове књиге

100 година традиције часописа „Жички благовесник“

Ове године сусрела су се два важна јубилеја за Српску Православну Цркву: 800 година аутокефалије и 100 година традиције часописа Жички благовесник.

Тако је број април-јун 2019. Жичког благовесника, часописа Епархије жичке, добио леп и захтеван задатак да два велика јубилеја представи својим читаоцима. Труд на остварењу овог задатка видљив је већ на корицама. Предња корица је лепим дизајнерским решењем објединила фреску првог српског архиепископа Светог Саве из 1315. године, која краси зидове Краљеве цркве у Студеници, затим фреску Жичког сабора на којој се виде Свети Симеон Мироточиви и Краљ Стефан Првовенчани, као и две најзначајније задужбине ових владара: Манастире Жичу и Студеницу. Задња корица је украшена великом сликом Манастира Жиче, док је на њеном унутрашњем делу корица првог броја Прегледа Цркве Епархије Жичке из 1919. када је започета традиција епархијског часописа који ће 1938. понети име Жички благовесник. Са предње унутрашње корице, из простора садржаја часописа, посматра нас лик Светог Николаја Жичког, као оснивача часописа.

Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије

Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије
Ђакон Александар Аздејковић: Голгота Раковичке парохије

Књига ђакона Александра Аздејковића Голгота Раковичке парохије (друго допуњено издање, Београд 2019.) представљена у Центру за културу и образовање у Раковици. У последњој недељи Часног поста, када сви радосно очекујемо Васкрсење Христово, раковичким  мученицима, страдалим  од комунистичке репресије после Другог светског рата,  упаљена је свећа и њима се са молитвом обраћају парохијани раковичких парохија са свештенством и монаштвом да нас помињу пред Престолом Божјим и моле Бога за све нас.

Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље

У оквиру едиције „Српски црквени писци у Далмацији у 19. и 20. веку“ издавачке куће „Истина“, објављена је нова књига „Автобиографија протосинђела Кирила Цвјетковића и његово страдање за Православље“. Овим књигом, која се први пут појавила 1898. године, издавачка делатност Епархије далматинске наставила је да одаје почаст изузетним људима који су данас помало заборављени, а који су својом вером и подвигом вазда били, јесу и биће живи сведоци оних вредности на којима почива неуништиви етос српског православног народа.

53. број часописа „Дабар“

У дане Васкршњег поста из штампе је изашао 53. број часописа „Дабар“, гласила Митрополије дабробосанске, једног од најцјњенијих духовних часописа Српске Православне Цркве. У уводном тексту новог броја „Дабра“, штампаног на 130 страна, Митрополит дабробосански г. Хризостом у Божићним порукама подсећа да су „само мир и добра воља алтернативне немирима нашег савременог света и наше свакодневнице“, уз поруку  да „нема мира без добре воље“, и уз констатацију да на жалост живимо у омражености, „што је сасвим супротно од добре воље“. Митропилит Хризостом због тога упућује апел народним и политичким вођама да личним примером покажу добру вољу у решавању свих отворених путања.

Православље и религија будућности

У издању издавачке куће Издавачке куће Епархије зворничко-тузланске „Синај“ из штампе је изашла књига „Православље и религија будућности“ оца Серафима Роуза. Ова књига је право духовно благо, јер нам јасно и недвосмислено указује на све изазове и опасности новог доба (New Age) у којем живимо, а које на све начине покушава да потисне хришћанску духовност, традицију и вредности. Једна од главних духовних одлика „њу ејџа“ је верски синкретизам тј. учење по којем су све религије света једнаке. Управо због тога, хиндизам је главна религија која се од поборника „њу ејџа“ највише пропагира. Хиндуизам је по својој природи синкретистичан и у тој религији има места за све и за Исусa и за Шиву и за Браму и за Мухамеда.