Нове књиге

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Православље бр. 1221, 1. фебруар 2018. године

Насловну страницу новог броја Православља краси фотографија Саборног храма Светога Саве у Милвокију, у америчкој држави Висконсин. Новине The Milwaukee Journal од 18. јула 1949. године донеле су чланак да је дан раније Епископ Николај Велимировић осветио камен темељац за нови црквени дом. Том приликом, новинар је упитао владику Николаја о његовом четворогодишњем страдању затвору у Дахауу. Владика је скромно одговорио: -Ја сам страдао као што је страдао и други народ. Не бих могао да вам кажем једну или две речи више. Саборни храм Светог Саве у Милвокију је једна од најлепших црквених грађевина америчког Средњег запада. Велелепни храм је освећен 1958. године.

Пажњи читалаца препоручујемо традиционални Божићни интервју Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Празнични број „Светосавског звонца“

Празнични број „Светосавског звонца“
Празнични број „Светосавског звонца“
Празнични број „Светосавског звонца“
Празнични број „Светосавског звонца“

Из штампе је изашао први овогодишњи број Светосавског звонца, православног дечјег часописа у издању Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве.

-О празницима и обичајима патријарх Павле је говорио да су као слика и рам. Са рамом (обичајима) изгледа мало лепше, али рам без слике (свете Литургије) безвредан је и представља само је украс. Сетимо се овог када се окупимо да прославимо Светог Саву. Без одласка у цркву на свету Литургију током које се причешћујемо и потом са свештеником ломимо славски колач, празник постаје само већа или мања гозба која нема никакве везе са суштином, пише у уводнику уредник Светосавског звонца гђа Радмила Мишев.

Антоније Конијарис: Проповедање Речи Божје

Недавно је, у издању Епархије жичке, изашла књига оца Антонија Конијариса, свештеника Грчке Пправославне Цркве у Америци, под називом Проповедање речи Божје. Поред више од педесет година свештеничке службе и веома изражене друштвене активности, оца Антонија је красила и титула професора омилитике на грчком православном колеџу Светог крста, за који је везан сам настанак књиге која је пред нама. Иако упућено најпре онима који проповедају реч Божју, ово дело може бити отрежњујуће и корисно свима вернима који се налазе пред изазовом сведочења праве вере.

Шта је то што ову књигу издваја од осталих и због чега би требало да буде неизоставна литература свакоме ко се припрема или је већ на путу свештеничке службе? Превасходно, то је начин и стил писања, путем кога нас отац Антоније уз обиље анегдота и одлично уклопљеног колажа од цитата и поука, вешто води кроз најдубљи и најузвишенији смисао свештеничке беседе, дарујући успут веома драгоцене и практичне савете. Читалац врло брзо открива колико је суштинских и дубоких истина одевено у ту крајњу једноставност и разуме колико је личног труда и праксе уткано у ово невелико дело, које не само да инспирише и открива, него пружа и конкретну помоћ.

Нови број Гласника - службеног листа Српске Цркве

Нови број Гласника, службеног листа Српске Православне Цркве, у броју 12 за децембар 2017. године, поред службеног дела о активностима Светог Архијерејског Синода, доноси и следеће текстове:

Божићна посланица, Активности Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј у посети Руској Православној Цркви, Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, Поводом педесет година трудољубивог рада у нашој Цркви протођакона Радомира Ракића, Епископ канадски др Митрофан: Свето Писмо у нашем животу, Др Радован Пилиповић: Патријарх московски и све Русије Тихон Белавин (1917–1925) у очима Срба, Свештеномученик Иларион (Троицки), Васпостављање патријараштва и избор сверуског патријарха1917. године (превео: Николај Сапсај), Јеромонах Поликарп (Рајковић): Избор митрополита Тихона за Патријарха сверуског, Проповед оца Василија (Гролимунда) на празник Светог Спиридона (превела: Душица Крафт), Архимандрит Евсевије: Старац Јаков Цаликис - нови светитељ Православне Цркве, Древно грузијско Јеванђеље унето у Унесков регистар „Сећање света“, Др Радован Пилиповић: Црква - Календар Српске Патријаршије за просту 2018. годину, Стефан Недић: Православни катихета.

„Светигорa“ - Загрлимо љубављу Божјом једни друге

Мир Божји! Христос се роди! Ријечи „Загрлимо љубављу Божјом једни друге“ из бесједе коју је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио на Божић прошле године јесу срж и максима овог броја, јер је у њима садржан не само смисао Божића, него и нашег постојања. Те ријечи су увод у ново, 268. божићно издање Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Одмах за њима слиједи бесједа „Љубав према ближњем“ свештеника Владимира Милутиновића. Затим се нижу текстови у духу празника: „Недеља по Божићу“, о праведном Јосифу протојереја Дејвида Мозера, „Божићно писмо“ Ивана Иљина, „Господ се зацари, у лепоту се обуче“ митрополита јарославског Јована,  „Христови  полажајници“ монахиње Олимпијаде Кадић.

Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова

Крајем 2017. године Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ са сједиштем у манастиру Светог Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда објавила је још једну значајну духовну књигу под називом „Синаксари и бесједе - Зборник црквених текстова“.

Митрополит Хризостом, између осталих, посебно истиче три бесједе Светог Григорија Богослова, које говоре о Христовом рођењу - Божићу. -Радује нас чињеница да ће овај Зборник синаксара и изабраних бесједа бити од велике духовне користи свима онима који га буду држали у рукама и читали, јер ће им умногоме бити јаснији, како наши црквени празници, тако исто и значај и узвишеност великог и часног поста и великих празника, наглашава Митрополит дабробосански г. Хризостом у предговору овом зборнику.

Божићни број часописа “Источник”

У овом броју обележавамо двоструки јубилеј Источника: 30 година рада и уједно и 100. број. Сведочанства оца Василија и оца Љубе откривају нам неке, за ширу читалачку јавност, можда мање познате детаље о главним протагонистима и препрекама са којима су се сусретали на овом великом подухвату. Лепо је подсетити се и сарадника који су писали и пишу за Источник. Њихови текстови су били гарант да ће часопис опстати упркос надолазећој технологији која и дневне новине чини за десетину минута или сати застарелим и превазиђеним а камо ли лист који излази само три пута у години. Захваљујући развоју савремене технологије више некад познатих, ћириличних часописа и новина, на канадском тлу, су претходних година престали да постоје. Само Источник превазилази све потешкоће и појављује се и даље. Технологија напредује и ствара нове изазове којима се треба прилагођавати. Источник зато можете читати и у штампаном, а од пре неку годину, и у електронском издању.