Нове књиге

Протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић: Јеванђељски мотиви у епским народним песмама

Најновијом књигом прота Саво Б. Јовић указује да је епска поезија израз народног стваралаштва и традиције који је неодвојив од хришћанске културе и црквености, као и да је Православно хришћанство формативни оквир српске културе и потврда њеног вековног трајања.

После христијанизације у 7. веку, затим и успешне мисије Свете браће Кирила и Методија и њихових ученика петочисленика (у 9. и 10. веку), српски народ је ушао у период раних средњовековних држава. Међутим, све је то била припрема за ону епоху културног узлета светородне династије Немањића, коју су зацртали крајем 12. и почетком 13. века својим радом Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви) и његови синови Стефан Првовенчани (Св. Симон) и равноапостолни просветитељ нашег народа Св. Сава, први архиепископ српски.

Поимање историје као сарадње са Божјом вољом, вишевековна култура задужбинарства и изградње велелепних споменика (цркава и манастира), затим појава Косовског завета кроз судар са исламским завојевачем Балканског полуострва помогао је Србима да време туркократије преброде као самосвестан и поносан народ. Суноврат племства на Косову „грдном судилишту“ није уништио елиту код Срба. Парадигма предводника поробљене нације, како је то ипак уметнички осетио историчар Стојан Новаковић (1842–1915) у своме заборављеном историјском роману, остали су „калуђер и хајдук“. Свештеномонах је и даље чувао снагу средњовековне писмености, а хајдук је носио жељу за променом социјално наметнутог лошег положаја. Али, и једног и другог повезивао је епос.

Нови број Православља – новина Српске Патријаршије

Православље бр. 121, 1. октобар 2017. године

На насловној страници овог броја налази се слика Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II, који се од 22. септембра налази у Србији, у званичној (мирној) посети Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви, а о његовој посети читаоци се опширније могу информисати у репортажи коју смо припремили...

Такође, у овом броју Вашу пажњу скрећемо на извештај са устоличења Преосвећеног Епископа зворничко-тузланског г. Фотија из пера Зорице Зец, као и на прилог о „Данима Српске“ у Србији који је приредила Славица Лазић, те на разговор са Преосвећеним Викарним Епископом моравичким г. Антонијем.

Храм као Тело Христово

Предраг Ристић је велики човек и велики архитекта. Kолико ја знам, ученик је Дероков. Говорио је да треба превазићи свога учитеља и ја мислим да је он превазишао Дерока. Зову га Пеђа Исус, јер је онако жут. Стари је Београђанин. Пун је прича, сећања, живих историја. Као младић је гледао кад су Немци порушили железнички мост на Сави, па су се на срушеном мосту у води заустављали лешеви Срба из Јасеновца. Он је силазио са Топчидерског брда и после је гледао кад су их сахрањивали на Ратном острву. Својевремено је направио предлог архитектонског решења за споменик у води који би се дизао на неколико спратова. То би био споменик јасеновачким жртвама на Ратном острву.

Нови број Православља - новина Српске Патријаршије

Православље бр. 1212, 15. септембар 2017. године  

На насловној страници овог броја налазе се две фотографије новоустоличених архијереја Српске Православне Цркве. Њихово постављење на катедре поверених им епархија збило се почетком септембра 2017. године. У тринаесту недељу по Духовдану (3. септембра) устоличен је новоизабрани Митрополит дабробосански г. Хризостом (Јевић). Недељу дана касније, 10. септембра, устоличен је Епископ бихаћко-петровачки Сергије (Карановић). У овом броју Православља налазе се опширни извештаји о наведеним устоличењима.

Пажњу читаоцима скрећемо и на интервјуе са академиком Владетом Јеротићем, протом Василијем Томићем - некадашњим уредником Православља, као и протојерејем Сергијем Јаношевићем, православним мисионарoм на Сејшелима.

Др Александар Средојевић: Српски патријарх Димитрије Павловић (1920-1930)

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2017, стр.  600.

Велико дело о великану Српске Цркве написао је протојереј-ставрофор Александар Средојевић и одбранио као докторску дисертацију на Филозофском факултетуу Београду 29. септембра 2014. г. пред комисијом коју су сачињавали угледни историци: Љубодраг Димић, Радош Љушић и Радмила Радић.

Рецензент и ментор др Димић примећује да „није лако реконструисати биографију патријарха Димитрија, истражити његову улогу и одредити историјски учинак“. „У питању је личност која је дуги низ година била на најистакнутијим позицијама СПЦ – као професор факултета, епископ нишки и шабачки, митрополит и патријарх“ (Димић).  Био је и нучник, дипломата, црквени мислилац, организатор црквеног живота на целом простору новоуспостављене Патријаршије.

Др Слободан Продић: Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског

Др Слободан Продић, Прилози за биографију свештеника Павла Флоренског (9. јануар 1882. - 8. децембар 1937.) - Поводом осамдесет година од убиства Павла Флоренског.

Име свештеника Павла Флоренског већини читалаца познато је, пре свега, захваљујући његовим богословским радовима. Неке од његових књига преведене су на српски језик и пружају нам могућност да се упознамо са овим аспектом његовог стваралаштва. С друге стране, данас је мало познато да је он био свестрана особа и неко ко се бавио читавим низом научних дисциплина.