Нове књиге

Нови број „Православља“ - новина Српске Патријаршије

Новине Српске Патријаршије Православље од 15. марта 2021. године посвећене су блаженоуснулом умировљеном Епископу захумско-херцеговачком Атанасију Јевтићу. „Данас сви заједно можемо да посведочимо речима апостола Павла: Владико Атанасије, добар си рат ратовао, трку си завршио; веру си одржао. Сада те чека венац правде који ће ти дати Господ наш, праведни судија. Вечан ти помен достоблажене и приснопамјатне оче и брате Атанасије“, део је опроштајног слова Патријарха српског Порфирија, које је над одром блаженоуснулог Владике прочитао Митрополит дабробосански Хризостом. Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије преминуо је 4. марта 2021. године у вечерњим часовима у Јавној здравственој установи „Болница Требиње“.

Jеромонах Дионисије: Дневник дечанског монаха 1903-1906

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Хроника српског страдања у Метохији

У издању Епархије Рашко-Призренске и Манастира Високи Дечани је објављен превод са руског језика ”Материјала за историју Високо-Дечанске Свето-Тројицке Лавре”, чији се аутограф чува у Манастиру Хиландару. У питању је дневник о животу и страдању манастира и метохијских Срба у периоду од 1903. до 1906. године, који је водио руски јеромонах Дионисије. Преводилац дневника је Људмила С. Дајовић, а писац предговора Душан Фундић.

Проф. др Драган Дамјановић: Саборни храм Преображења Господњег у Загребу

Са интернет странице Митрополије загребачко-љубљанске преносимо кратки осврт Наде Берош, историчарке уметности, на монографију Саборног храма Преображења Господњег у Загребу, аутора проф. др Драгана Дамјановића:

Крајем прошле године изашла је из штампе опсежна монографија Саборни храм Преображења Господњег и баштина Српске православне црквене општине у Загребу. Аутор монографије је др Драган Дамјановић (1978.), угледни историчар умјетности и редовни професор на Филозофском факултету у Загребу. Иницијално, књигом се жељела обиљежити 150. годишњица завршетка изградње садашњег загребачког православног храма Преображења Господњег (1866.), али се, због опсежности посла, те потребе да се у њу укључи и ново поглавље везано за оштећења на баштини Српске православне црквене општине Загреб, након загребачког потреса у марту 2020. године, посао одужио. Будући да се 2021. навршава 90. годишњица од утемељења Загребачке епархије (1931.) овом ће се књигом сада моћи достојно прославити и тај јубилеј.

Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа

Наставак сарадње протонамесника Миломира Тодоровића из јагодинске Црквене општине и Наде Димитријевић, вишег дипломираног библиотекара из Завичајног одељења градске библиотеке у Јагодини, крунисан је крајем 2020. године још једним важним пројектом.

Публикација Рукописна и стара штампана књига на територији Поморавског округа објављена је са благословом Епископа шумадијског г. Јована. Издавач ове књиге је Народна библиотека Радислав Никчевић из Јагодине.  После увода, представљен је табеларни приказ старих рукописних књига, затим је дат опис рукописних књига са врло добрим репродукцијама, следе одељци према географском дефинисању рукописних и старих књига (по општинама Поморавског округа: Јагодина, Деспотовац, Параћин, Рековац, Свилајнац, Ћуприја). Као што се примећује сада је рад, за разлику од прошлогодишњег, проширен на, поред Шумадијске, још две епархије (Браничевску и Крушевачку). Епископи Игнатије и Давид благословили су труд и рад ово двоје истраживача на територији својих епархија.

Не дамо светиње! Литије у Никшићу

Из штампе је изашла књига Не дамо светиње! Литије Никшић 2020. Књига је штампана са благословом Владике будимљанско- никшићког г. Јоаникија у издању никшићке Саборне цркве и Чувара. Уредници издања су протојереј-ставрофор Слободан Бобан Јокић и протојереј Остоја Кнежевић. Аутори фотографија су Жељко Шапурић и Фото студио ММ. Књига се може набавити у Саборној цркви Светог Василија у Никшићу као и у књижари Духовног центра (ул. Карађорђева 31) у Никшићу.

Мелем за душу: Хроника светосавских академија у Бечу

У вези са ситуацијом, поводом пандемије која се проширила по целом свету, Епархија аустријско-швајцарска у потпуности је поштовала упутства и наредбе Владе Републике Аустрије и Министарства здравља, у циљу спровођења мера превенције ширења вируса, а које су предвиђене да се примене и у црквеномм животу. То је разлог што ове године није одржана ни традиционална Светосавска академија. Да би бечким Србима, ова празнина, у годишњем циклусу црквеног живота, на неки начин, била надокнађена, Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј осмислио је идеју да се одштампа једна монографија, са освртом на досадашње светосавске академије, одржане у главном граду алпске републике и као поклон, подели верном народу.