Нове књиге

Проф. др Здравко Пено: Окусите и видите - Тумачење свете Литургије

Предговор епископа др Давида (Перовића) за нову књигу професора др Здравка Пена Окусите и видите - Тумачење свете Литургије, Београд 2020.

Професор др Здравко Пено припада генерацији неопатристичких православних теолога лаика и философа наше црквене епохе. Он је стваралац блиставог пера, писац студија и књига. А оне су одмах по настанку почеле да заузимају своје место у ризници црквене предањске речи Православне Цркве. Зато верујемо да ће оне и трајно остати у њој као њене драгоцености. Једнако, његови радови покривају све сржне области православнога богословља, док се његовом најновијом књигом сада покрива и литургичка област. Њоме је аутор достигао врхунац у свом досадашњем опусу. Својом харизмом тумача он се спонтано надовезао и на богословско-литургијско наслеђе самог Николаја Кавасиле.

Добри пастир Карловачког владичанства – Симеон Злоковић 1911-1990

Поводом тридесет година од упокојења Епископа гоњокарловачког Симеона (Злоковића), са благословим Његовог Преосвештенства Епископа гоњокарловачког г. Герасима, издавачка установа „Мартириа“ објавила је монографију под називом „Добри пастир Карловачког владичанства – Симеон Злоковић 1911-1990“, аутора ђакона Будимира Кокотовића.

Епископ Јован (Пурић): Венац живота

Књига Венац живота коју објављује Catena mundi 2020. године, подељена је у два дела, са јасним циљем да покаже да је богословље неодвојиво од начина живота, те зато аутор Епископ Јован (Пурић) и започиње своју студију анализом Беседе на гори. У првом делу књиге налазе се научне студије о догматским и моралним категоријама, а затим су у другом делу донете беседе Епископа Јована (Пурића) из периода архијерејског службовања у Нишу.

Сами појмови вера, нада, љубав иако одмах асоцирају на моралне категорије, ипак су и догматске природе, а одмах упућује на познату Химну љубави Светог Апостола Павла у Посланици првој Коринћанима, гл. 13. Анализа ових појмова, односно стављање у различити контекст – и богословског и опитног – провлачи се, као мотив, кроз цело дело. У свом третману библијских, новозаветних тема, аутор нуди њихову богату богословску, етичку, иконолошку и химнолошку интерпретацију.

Драгомир Сандо: Велики си, Господе!

Драгомир Сандо, Велики си, Господе! И чудесна су дела Твоја, Глобосино д.о.о. Александрија, Београд 2020, стр.145.

Писац овог дела је Драгомир Сандо, професор на Православном богословском факултету у Београду, али ова садржином изванредна књига не разматра питања из педагогике и методике верске наставе што је његова ужа специјалност (професор је и на челу Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке и Епархије сремске), него доноси петнаест приповедања из његове некадашње пастирске службе, која живо илуструју моћ молитве и подвиг хришћанског понашања и у најтежим овоземаљским околностима.

Читаоцу, поготову из Срема, где је професор био парохијски свештеник и духовник, нека имена споменута у књизи биће позната, јер су та лица и сами познавали. У свом предговору професор наводи да имена нису прикривена, замењена, него се износе јавности уз сагласност тих лица – ради дубљег уверења у веродостојност чуда Божјих која су се на њима збила или су својим хришћанским понашањем, трпељивошћу и молитвом надвладали физичке и духовне нпријатеље (прота Сава Банковић).

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић: Српска Црква и модерна државност

У издању Института за српску културу из Никшића објављена је монографија Српска Црква и модерна државност протојереја-ставрофора др Велибора Џомића. Рецензенти књиге су универзитетски професор др Саво Марковић, правни историчар, и научни саветник др Недељко Радосављевић, историчар из Историјског института из Београда. Монографија је посвећена 800-годишњици аутокефалности Српске Православне Цркве (1219-2019) и 800-годишњици од оснивања Епископије зетске (1220-2020).

Књига представља један од плодова ауторовог дводеценијског истраживања државно-црквених односа. Аутор у уводном делу констатује да ”однос Цркве и државе у српској историји, па и данас, представља један од најважнијих и најсложенијих друштвених односа који је имао и има свој нормативни израз у различитим правним системима”. Имајући у виду да се у модерној државности темељ државно-црквених односа утврђује уставом, аутор подсећа да је Свети Сава је у Карејском типику први у нашем народу употребио појам “устав” (”уставац”). Такође, веома је важна констатација да, све до наших дана, питању односа државе и цркава и верских заједница није посвећивана одговарајућа пажња у савременој правној науци на нашим просторима. С једне стране, у времену идеолошких тумачења државе, устава и права уопште, разматрање односа државе и верских заједница није била популарна тема и није завређивала посебну научну пажњу и теоријску разраду. Преко овог питања се у правној науци деценијама само овлаш прелазило, а коментари о томе готово да нису дужи од уставног текста који регулише ову значајну област.

Глас Епархије нишке (4/2020)

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке број 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика.

У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (О обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (О једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под Крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из манастира Црковнице.