Наука

Свети Joван Шангајски у Југославиjи

А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. (Мт. 10, 23)

Руска емиграција одиграла је огромну улогу у духовном препороду Србије, која се пет векова налазила под османском владавином и која је била веома ослабљена после Првог светског рата. Двадесетих година само у Београду је било 30 хиљада емиграната, а укупан број становника сто хиљада. „На улицама, у парковима, на скверовима и у кафићима руски језик се чуо скоро исто тако често као и српски”, писао је један од житеља Београда сећајући се ових година.

Након доласка у Београд будући архиепископ се уписао на Православни богословски факултет Београдског универзитета, који је завршио 1925. године. По речима свог колеге са године Николаја Зјорнова, Михаил Максимович је „живео врло сиромашно, за живот је зарађивао продавањем новина. Београд је тих година покривало дебело блато кад је падала киша. Максимович је носио тешку бунду и старе руске чизме. Обично би упадао у слушаоницу каснећи, сав у блату...”[1] Познати епископ Николај (Велимировић), којег је Српска Православна Црква недавно канонизовала овако описује младог студента: „Крхког тела, светлих очију и с осмехом на лицу, бивши продавац београдских новина. После Првог светског рата свако јутро је долазио до зграде Патријаршије вичући: „Новине, новине!” Куповали смо од њега новине, али никоме од нас није ни падало на памет да је још пре емигрирања у Србију завршио факултет у Русији...”[2] У то време митрополит Антоније такође је емигрирао у Југославију, и Михаил је одржавао везу с њим. Године 1925. млади Максимович, који је тако добро познавао руску историју, добио је од митрополита Антонија задатак да напише реферат о изворима закона о наслеђивању престола у Русији. Од обичног предавања ово дело је прерасло у читаву књигу на осамдесет страница „Порекло закона о наслеђивању престола у Русији”, у којој су детаљно изложени сви аспекти проблема од времена светог равноапостолног кнеза Владимира до цара-мученика Николаја. На крају књиге Михаил Максимович је критиковао допуну из 1830. године о закону наслеђивања престола с ограничавањем приликом закључивања „бракова неједнаког рода”. Будући светитељ пише: „Не можемо да се не сложимо с тим да ово апсолутно противречи историји и старим руским обичајима. С друге стране, духу руског права би потпуно одговарао захтев да сви чланови Царског Дома исповедају православну веру... и да лица отпала од Православља губе и достојанство, и права Царског Дома”.[3] Као што се види, Михаил Максимович је и друштвени живот посматрао с црквене, а не са световне тачке гледишта.

Верија- 21. „Павлиа“- Свечаности у част светог Апостола Павла

Одлуком Светог Архијерејског Синода, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Арсеније, Викар Патријарха српског, био је овогодишњи представник наше помесне Цркве у граду Верији у Грчкој, где су ове седмице завршене свечаности у част Светог Апостола Павла, које се већ традиционално, по 21. пут, организују у овом древном граду у коме је проповедао Свети Апостол Павле.

Свечаности под називом „Павлиа“ Митрополија Верије, Наусе и Камбаније организује сваке године од 1. до 30. јуна. У току месеца јуна одржавају се бројне културне манифестације, а крајем месеца, од 26. до 28. јуна, одржава се међународни симпосион у коме учествују представници свих помесних Православних Цркава. Ове године тема научног скупа била је: „Стрпљење и трпљење у савремено доба по Светом апостолу Павлу“. У току рада научног симпосиона, на почетку сваке сесије, представници помесних Цркава читају поздравно писмо свог поглавара.

Удружено за живот

Католичка и Евангелистичка црква у Немачкој против припомоћи на самрти (Sterbehilfe)

У четвртак ће Немачки парламент (Deutsche Bundestag) расправљати о новом закону о (при)помоћи на самрти. У једном заједничком комуникеу су Рајнхард кардинал Маркс, председавајући Немачке бискупске конференције у име католика, и његов евангелистички партнер, Хајнрих Бедфорд-Штром, председавајући Савета евагелистичких хришћана у Немачкој (EKD), изнели 30. јуна у Бону своје изричите ставове и истакли нужност даље изградње палијативне медицине и хоспиц-домова.

Библијски лексикон Calwer Bibellexikon

”Calwer библијски лексикон” је један од најпоузданијих приручника (настолних књига) у фаху библијског богословља. На основу најновијих научних испитивања овај лексикон нуди значајне прилоге за бољи прилаз Светом Писму. У преко 3.600 фундираних чланака и обиљем информација из побочних библијских дисциплина пренето је у двема свескама овог лексикона јасним језиком оно што би се мого назвати the state of the art у овој богословској дисциплини. Преко 100 аутора је уткало своју специјалистичку теолошку компетенцију у овај лексикон. Преко 500 црнобелих илустрација визуелно документују предметну позадину важнијих лексема.

Научни скуп „Црква Лазарица и моравска Србија“ у Лазарици

Црква Лазарица је од славних времена свог настанка када ју је Свети кнез Лазар подигао као своју придворску цркву у част рођења свога сина, будућег деспота Србије Стефана, и посветио Светом првомученику архиђакону Стефану проживела многе векове са српским народом. Често тешке и страдалне, као и пут српског народа, ове истроријске прилике оставиле су на цркви Лазарици многе ране које сведоче о њеној тешкој историји. У више наврата обнављана она ни до данас није сасвим повратила онај сјај који јој је дао њен ктитор. Од првобитног иконописа нису остали ни трагови, али је остала жеља и воља да се тај сјасј моравске школе живописа једном врати. Зато се и родила идеја да настане један научни скуп сабран од људи који могу својим знањем и стручним мишљењем да допринесу да се дубље сагледа првобитни изглед цркве Лазарице. Са том идејом а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа крушевачког Господина Давида,  20 јуна 2015. године у амфитеатру цркве Лазарице одржан је научни скуп под називом „Црква Лазарица и моравска школа“ историја архитектура живопис, ми Вам преносимо целокупан програм скупа.

Патријарх Вартоломеј о папиној „еколошкој енциклици“

У више семинара одржаних између 1994. и 1998. на острву Халки недалеко од обале Цариграда скретали смо пажњу на блиску везу између екологије и економије. Оба израза потичу од грчке речи „оикос“ која значи „дом“. Из овог разлога не изненађује нас што наш драги брат Фрања Римски започиње своју енциклику, која је данас објављена у Ватикану, обраћањем Божјој творевини као „нашем заједничком дому“. Нити нас је, пак, изненадило то што је папа Фрања истакао екуменску димензију старања о творевини – израз „екуменизам“ такође има исто етимолошко порекло као и речи „екологија“ и „економија“. Истина је, поред свих догматских разлика које су одлика разних хришћанских вероисповести и поред сваког верског неслагања које може раздвајати разне верске заједнице, да нас земља сједињује на јединствен и посебан начин. Апсолутно сви ми осећамо земљу испод својих ногу и дишемо исти ваздух из атмосфере ове наше планете. Па и кад не уживамо у правичној и праведној расподели овоземаљских добара, ипак смо сви ми одговорни за заштиту и очување овога света. То је управо разлог зашто данашња папска енцциклика говори о потреби „новог дијалога“, „потреби процеса образовања“ и „хитног делања“.