Наука

Митрополит Калист Вер предаје на тему „Шта значи бити човек?“ на Институту за православне хришћанске студије

Ове суботе (28. марта) Институт има част да домаћин овог месеца на Дану предавања буде  председник овог Института, Митрополита Калиста, који ће одржати предавање на тему „Шта значи бити човек?“ Ово је друга овогодишња серија Дана предавања Заједнице која обрађује општу тему „Вера, Идентитет и Различитост“. Дан предавања  одржаће се у нашим просторијама, 25-27 Хај Стрит, Честертон, Кембриџ.

Извор: ОСР

Предавања на Богословском факултету

Сви заинтересовани могу присуствовати следећим сабрањима на Православном богословском факултету Универзитета у Београду:

  • у четвртак, 26. марта 20115. године, у 19 часова предавање на тему "Исток и Запад: личност, осећање, историја" одржаће проф. др Жарко Видовић и публициста Матеј Арсенијевић,
  • у петак, 27. марта 2015. године, у 20 часова, сала бр.2, предавање на тему "Филмски језик Тарковског" уз инсерте из филмова и стручне анализе одржаће доц. др Олег Јекнић и редитељ проф. мр Драган Елчић.

Патријарх Кирил: „Пра­во на еу­та­на­зи­ју“ и мо­рал­на од­го­вор­ност

Срп­ска јав­ност уско­ро ће се су­о­чи­ти са те­мом пре­кра­ћи­ва­ња му­ка те­шких бо­ле­сни­ка ко­ји ла­га­но уми­ру, по­што је еу­та­на­зи­ја пред­ви­ђе­на пред­на­цр­том Гра­ђан­ског за­ко­ни­ка, ко­ји је пред јав­ном рас­пра­вом. У на­став­ку до­но­си­мо из­вод из из­ла­га­ња Па­три­јар­ха мо­сков­ског и све Ру­си­је Ки­ри­ла по­све­ће­ног фе­но­ме­ну „уби­ја­ња из ми­ло­ср­ђа“, ко­је је ле­га­ли­зо­ва­но у Хо­лан­ди­ји (2001), Бел­ги­ји (2002), од­мах за­тим у Швај­цар­ској, бли­жи се тај дан у Скан­ди­на­ви­ји и Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, а три са­ве­зне др­жа­ве САД одо­бра­ва­ју еу­та­на­зи­ју. Пре­ма ис­ку­стви­ма из Бел­ги­је, у гра­ду од 100.000 ста­нов­ни­ка до­га­ђа се 19 слу­ча­је­ва еу­та­на­зи­је го­ди­шње, што је ви­ше не­го по­ги­ну­лих у кри­ми­нал­ним уби­стви­ма.

По­след­њих го­ди­на раз­ви­ја­ју се та­кве тен­ден­ци­је у сфе­ри људ­ских пра­ва ко­је ве­ру­ју­ћи љу­ди оце­њу­ју у нај­ма­њој ме­ри као дво­стру­ке стан­дар­де. С јед­не стра­не, људ­ска пра­ва слу­же до­бро­би­ти. Не тре­ба сме­та­ти са ума да су се упра­во под ути­ца­јем ове кон­цеп­ци­је на јав­но мње­ње зе­ма­ља бив­шег со­ци­ја­ли­стич­ког бло­ка Пра­во­слав­на Цр­ква и дру­ге вер­ске за­је­ди­це из Ис­точ­не Евро­пе осло­бо­ди­ле од око­ва без­бо­жни­штва. Осим то­га, људ­ска пра­ва про­мо­ви­шу бор­бу про­тив раз­ли­чи­тих зло­у­по­тре­ба, по­ни­же­ња и за­ла ко­ја се лич­но­сти на­но­се у дру­штву. Ме­ђу­тим, с дру­ге стра­не, по­ста­је­мо све­до­ци по­ја­ве да се кон­цеп­ци­јом људ­ских пра­ва при­кри­ва­ју лаж, не­прав­да, вре­ђа­ње мо­рал­них и на­ци­о­нал­них вред­но­сти. По­ред то­га, у ком­плекс људ­ских пра­ва и сло­бо­да по­сте­пе­но се ин­те­гри­шу иде­је ко­је се на­ла­зе у ко­ли­зи­ји не са­мо са хри­шћан­ским, не­го и са тра­ди­ци­о­нал­ним мо­рал­ним пред­ста­ва­ма о чо­ве­ку уоп­ште... Све то те­му људ­ских пра­ва пре­но­си из чи­сто по­ли­тич­ке у сфе­ру ко­ја се ти­че пи­та­ња жи­во­та и суд­би­не чо­ве­ко­ве, а на је­зи­ку Цр­кве – чо­ве­ко­вог спа­се­ња.