Наука

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на Усековање главе Светог Јована Крститеља

Данас је, браћо и сестре, други Велики Петак. На Велики Петак Господ је распет и убијен. А на данашњи дан, распет је и убијен и обезглављен Највећи човек овога света, јер су уста Господа Христа изрекла највећу похвалу о њему: да је он Највећи између рођених од жена. Ни о коме није се тако Господ изразио. Ради чега је то Господ учинио? Шта је то тако велико што је Претеча, живећи у овоме свету, учинио?

Синаксар на Усековање главе Светог Претече и Крститеља Јована

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа у 12. недељу по Духовдану

Никада људске уши страшније питање чуле нису, никад „земља такав тежак проблем, тако тешко питање није упутила Небу. Никад род људски не би могао одговорити на питање које је данас поставио у Светом Еванђељу младић који је пао пред Господа, клањао му се и поставио страшно питање: „Учитељу, како ми добро ваља да учиним да добијем Живот Вечни?“

Италијански преводи Светога писма*

Први преводи са Јеронимове латинске Вулгате на народном италијанском језику појавили су се вероватно у 13. веку. Ово су били прилично слободни преводи појединих библијских књига, често пропраћени објашњењима и скоро увек анонимни (осим у преводу Дела апостолских доминиканца Доменика Кавалка (Domenico Cavalca, негде из прве половине 14. века). Немац Ванделино ди Спира (Vandelino di Spira) објавио 1. октобра 1471. г. у Венецији прво издање Библије на италијанском под насловом Bibbia degnamente vulgarizzata per il clarissimo religioso duon Nicolao Malermi, касније познато као Библија д’Агосто (Bibbi ad’Agostо). Плод рада монаха Николе Малермија (Nicolò Malermi), који је делимично преводио с латинског, а делимично поправљао преводе у рукопису из претходних векова, била је Библија која је наишла на велики пријем и имала неколико потоњих издања.

Теолошки терцет у Католичкој Акадмији у Баварској

Некадашња министарка у кабинету немачке Владе и бивша амбасодорка Немачке при Светој столици у Риму Анете Шаван, професор догматике на универзитету у Бечу др Јан-Хајнер Тик и гост, угледни  евангелистички патристичар  проф. др Кристоф Маркшис са Хумболт универзитета у Берлину одржали су 10. септембра 2019. трећу сесију ”Теолошког терцета” (Theologisches Terzett) у Католичкој академији у Баварској Минхену. Госпођа Шаван и проф. др Јан-Хајнер Тик су стални чланови ”Теолошког терцета”, а трећи члан је из академске сфере блиске теологији. Гост ове треће по реду сесије терцета био је Кристоф Маркшис (Christoph Markschies) који је од 2004.г. професор античког хришћанства при Хумболт универзитету у Берлину, чији је он био ректор од 2006. до 2010.г. Од 2012. Маркшис је вице-председник Берлинско-Бранденбуршке академије наука.

Васељенски патријарх поводом црквене Нове године

Старање о животној средини је основни израз црквеног живота

У недељу 1. септембра 2019. обележава се 30-годишњица проглашења првог дана Црквене године за Дан очувања животне средине. Овај молитвени дан је успоставио у Православној Цркви патријарх васељенски Димитрије I да би се подигла јавна свест у вези решавања еколошких проблема. Овим поводом васељенски патријарх Вартоломеј је упутио поруку која истиче везу између екологије и богословља. Његова Светост је приметио да брига Цркве о природној средини не представља додатну активност, већ је пре „основни израз црквеног живота“. Еколошке активности се сматрају „богослужењем“ и проширењем Свете Евхаристије у свим димензијама њеног односа са светом.