Наука

Нови библијски атлас

Herders Neuer Bibelatlas издање је опремљено сасвим новим картама и материјалом из библијске историје. Приређивачи овог Библијског атласа су Волфганг Цвикел, Ренате Егер-Венцел, Михаел Ернст

„Хердеров нови Библијски атлас“ је настао синергијом двеју установа – издавачке куће богословске литературе „Хердер“ и специјалиста за библијску археологију при Јохан Гутенберг универзитету у Мајнцу. На 200 сасвим нових, специјално  за ово издање сачињених карти, детаљно је описана историја библијских земаља. За област јужног Леванта су сачињене културно-историјске карте од епохе неолитикума (10.000 г. пре Христа), које описују фазе развоја ових области до ранохришћанског времена. Детаљне карте мањих временских одсека појашњавају историју њиховог специфичног развоја.

Поуке Великог рата

У Тополи, одржан међународни научни скуп о Првом светском рату         

У организацији Фонда за очување руске и источно-хришћанске културе Владимир Храбри са седиштем у Москви, уз сарадњу више научних и образовних институција, одржан је научни скуп „Поуке Великог рата 1914-1918. – Русија и Србија историјски савезници“. Уз Фонд Владимир Храбри, у организацији скупа узели су учешћа и Руски институт за стратешка истраживања из Москве, Историјски институт Универзитета у Архангелску, Историјски институт при Белоруској академији наука из Минска и Историјски институт из Београда.   У раду скупа узело је учешћа 22 научника и стручњака из области историје, социологије, политикологије и геостратешких истраживања из Русије, Белорусије, Србије и Црне Горе.

Свети Кирил Александријски

Ризница о Светој и Једносуштној Тројици

Светитељ Кирил Александријски (376–444) - грч: Κύριλλος Α΄ Αλεξανδρείας -  један је од најзначајнијих и Отаца и учитеља Цркве, угледни богослов, полемичар и егзегета и писац многобројних књига. Овај Светитељ је био Архиепископ у Александрији, ревносни бранилац хришћанства и кључна личност у борби Цркве Христове против несторијевске јереси. Кирил Александријски оставио је за собом много списа догматског, полемичког, егзегетског и апологетског карактера.

Познат је његов догматски рад „Ризница ο Светој и Јединосуштној Тројици“ који је управо у Птерограду први пут објављен у руском преводу - Святитель Кирилл Александрийский „Книга сокровищ о Святой и Единосущной Троице“, Издательство Олега Абышко, Санкт-Петербург, 2014. Егзегетски списи које је писао, претежно су алегоријска тумачења Светога Писма, а апологетски списи директно су уперени против цара Јулијана Апостате (Отпадника) и сиријских Епископа.

Јединство у разноликости

Литургија Источне Цркве. Водич кроз литургијски и верски живот православних и оријенталних Цркава

Божанска Литургија Источне Цркве има посебну фасцинацију на многе људе, превазилазећи језичке и културне међе, као и верску припадност. Она својим обредним формама и символима, својим храмовима и иконама очувава православну и оријенталну Цркву у њиховој дугој традицији која суштаствено доприноси грандиозној разноликости хришћанства.

О. Георгије Флоровски: Очев Дом

„Како је страшно место ово!
Овде је доиста дом Божји, и ово су врата небеска.”
Пост 28,17

У учењу о Цркви открива се сазнању вернога „велика тајна побожности” у свој својој неиспитаној пуноћи. Црква је дело Христово на земљи, објективни резултат његовог искупитељског подвига, слика Његовог благодатног боравка у свету „у све дане до свршетка века” (Мт  28,20). У Цркви врхуни и испуњава се божанска икономија о свету. Управо на Цркву у лицу Дванаесторице и свих присутних, као на предизбрани почетак, сишао je Дух Свети „у страшној и неисказаној тајни” Педесетнице; и у Цркви, као у „дому Божјем”, силом и дејством и благодаћу Свесветога Духа савршава се и продужава се спасење, освећење и „обожење” свих створења. Црква је једина „двер живота”, по речима св. Иринеја Лионског, и уз то, „богата ризница” свега што се тиче истине.

„Хронографија“ и „Кратка историја“ Михаила Псела, класика византијске историографије

Михаило Псел (грчки: Μιχαήλ Ψελλός) је био универзални византијски полихистор - писац, философ, политичар, реторичар и историчар. Рођен је 1017. или 1018. г. у Цариграду. Последњи извори о њему потичу из 1078. г., те се претпоставља  да је умро 1096. или 1097. године. Са своје философске ерудиције називан је „Конзулом философа“. Он је коментарисао и парафразирао Аристотелов Органон (De interpretationе) и оставио за собом многобројнe списе, кратке философске и граматичке трактате са педагошком сврхом - на пример, о разликовању хомонима од синонима или о супстанци као самоегзистенцији (avthuparktos) као платонистичком јединству душе и тела или о проблему зла, о сновима итд. Тако је настала нека врста енциклопедије насловљене De omnifaria doctrina. Он је био велики поштовалац Прокла кога је издизао изнад свих древних аутора.