Наука

Пост као саставни део литургијског живота

Врхунац нашег духовног и телесног подвига у посту и молитви јесте учешће у светој Евхаристији, у сједињењу са Господом и ближњима.

Живећи у овом свету, који по речима црквеног песника јесте море узбуркано буром искушењâ и тешкоћâ, хришћани своје укрепљење налазе у посту, покајању и молитви. Без нашег духовног и телесног труда, који бива поткрепљен Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима  важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.

Беседа Митрополита црногорско - приморског Амфилохија на оданије Свете Педесетнице

Беседа изговорена 25. јуна 2005. године, на оданије свете Педесетнице у Цетињском манастиру.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, Данас је оданије Светога празника - Духовдана. Тај празник нас подсјећа на велику и Свету истину-да је Дух Свети Животворни она Божанска сила, којом је Бог оживотворио све што живи и дише, којом је надахњивао Свете пророке, па су знали тајне које су се догодиле, које се догађају и које ће се догодити. Надахнуо је своје ученике и апостоле, пославши им тог Духа као Утјешитеља, да их уводи у сваку истину.

Етика: Да ли ће се свет радикално изменити?

Комисија за етику се бави питањем последица генетске хирургије

Постоји свет пре и након проналаска CRISPR (Clustered Regularly Interspaced Short Palindromic Repeats). Ово сматра молекуларни биолог Јирг Фогел из Вирцбурга. Иза овог дугог и сложеног акронима се крије нова метода генетске хирургије, која ће сходно виђењу многих научника, свет радикално променити.

Огледи из социологије религије др Томислава Бранковића

На Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду 21. јуна 2016. представљено дело овог социолошког прегаоца

Плодни истраживач вишеслојног и сложеног религијског феномена, писац више књига које никога нису оставиле равнодушним, доследни и упорни борац за верске слободе и права Цркава и верских заједница и брилијантни државни службеник, др Томислав Бранковић научној и стручној јавности, као и најширем кругу заинтересованих читалаца, представља своју најновију књигу Огледи из социологије и религије. Рукопис књиге је настао на основу научних истраживања у која су уграђена вишедеценијска искуства рада у државном органу задуженом за сарадњу са Црквамa и верским заједницама.

O Светој Педесетници

Педесетница (Πεντηκοστή) – празник Силаска Светога Духа на Апостоле 

Тропар Педесетнице:

Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

О Старозаветној Педесетници

Педести дан после  јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица  (Изл 34,22) или  Празник жетве  (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова  (Бр 28,26).

Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28).  Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).

Протојереј Јован Мајендорф: Свети Јустин мученик и философ

Св. Јустин Мученик који је познат и под именом св. Јустин Философ био је један од првих апологета (односно бранилаца) хришћанства. За разлику од тзв. Апостолских мужева који су се првенствено обраћали члановима Цркве, апологетски списи су упућени њима савременим незнабожачким читаоцима, па је за њихово боље размумевање неопходно и познавање историјских прилика тог времена.

У Римском царству другог века хиршћанство је било проглашено за “незакониту религију” (religio illicita). Оно није улазило у списак дозвољених култова, а само име хришћанин већ је било правни основ за гоњење. У почетку ствари нису биле тако црне: у латинском паганству почетком наше ере, нарочито са новим освајањима од стране царства, испољавала се већа тенденција трпељивости према другим религијама, што се такође тицало и хришћана. У већини случајева њих није нико подвргавао нарочитим истрагама и многи римски чиновници су већ навикли да кроз прсте гледају на њихово постојање.