Наука

Синодик који се чита у Недељу Православља (из 843. године)

Годишње Богу дужно благодарење, у дан у који смо добили опет Божију Цркву са потврдом догмата православља и са пропашћу злобнога злославља.

Следећи пророчки изрекама, идући за апостолским поукама и следујући за Јеванђелским повестима, прослављамо дан обновљења. Јер Исаија вели да се "обнављају острва Богу" (Ис. 41,1), подразумевајући (под тим) Цркве из незнабожаца. А Цркве су не просто грађевине и украси храмова, него пуноћа (= мноштво) православних, који су у њима, и песме и славословља којима они служе Богу. А и Апостол, то исто поучавајући, заповеда да "ходимо у обновљењу живота", и "ако je ко у Христу нова твар", нека се обнавља (Рм. 6,4; 2 Кор. 5,17). Господње пак речи, показујући пророчко стање (= остварење), веле: "Беше празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима" (Јн. 10,22). Било да je то (зима) духовна, у којој Јудејски народ изазиваше буре и немире злочинства против општег Спаситеља, било пак да je то она (физичка зима) која променом хладног ваздуха угрожав а телесна чула.

Прва недеља Великог поста – Православља

У богатој Светоотачкој литератури период Свете Четрдесетнице се често назива путешествијем. Као што смо кроз припремне недеље, пролазећи одређене врлинске ступњеве, хитали ка узвишеном и светом периоду у коме се сада налазимо, тако се и кроз недеље Великог поста, погружени у молитви и покајању и пролазећи кроз нове духовне ступњеве, савршеном припремом крећемо ка Празнику над празницима који и јесте извор наше Православне вере.

Светлост Христова просветљује све

Сваки члан Цркве Христове услед греховне бујице овога света која помрачује душе, потребује истинску и суштинску светлост Христову која просвећује и освећује свакога човека који долази на свет. У Литиргији Пређеосвећених дарова, коју служимо у данима свете Четрдесетнице налази се један  специфичан возглас: Светлост Христова просветљује све. Врло су занимљива тумачења неких Отаца о овом благослову: Неки га доводе у везу са читањем Старога Завета и, по њима, благослов за време читања старозаветних одељака показује да су праоци и пророци били просвећени истом светлошћу Божјом која и данас све просвећује, светлошћу Спаситеља који се јавио свету, а кога су они најавили.

Епископ Андреј одржао предавање у Бечу

Епископ Андреј одржао предавање у Бечу
Епископ Андреј одржао предавање у Бечу
Епископ Андреј одржао предавање у Бечу
Епископ Андреј одржао предавање у Бечу

На Чисти четвртак прве седмице Великог поста, у великој сали храма Васкрсења у аустријској престоници, после великог повечерја са читањем канона Светог Андреја Критског, организовано је духовно вече, током кога је верни народ имао част и привилегију да слуша предавање свог архипастира Преосвећеног Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, који је присутне обрадовао окрепљујућим и назидатељним словом о Осмој књизи из Сабраних дела владике Николаја.

Епископ зворничко-тузлански Фотије: О посту

Драга браћо и сестре, eво налазимо са на почетку Великог и Часног поста. Црква нас је кроз четири недеље јеванђељским поукама припремала за овај период духовне борбе, духовног препорода и једног хода кроз пустињу, како се Велики пост назива у духовним књигама Светих Отаца наше Цркве.

Часни и Велики пост је установљен као сећање на четрдесетодневни пост Господа нашег Исуса Христа у Јорданској пустињи пре Његове јавне проповеди и позива на покајање свих људи и свих народа на земљи (Мт. 3, 2).

Литургија пређеосвећених дарова

Божанствена Литургија је празнично и радосно богослужење, то је служба радости и весеља. Управо због ове радосне и торжествене особине овог богослужења, она се служи само суботом и недељом током Васкршњег поста, али не и осталим седмичним данима због великопосног покајног расположења. Ипак, да би се верни могли причешћивати током седмице, веома древно и прелепо богослужење, Литургија пређеосвећених дарова се служи само у току Васкршњег поста, и то: у сваку среду и петак првих шест седмица Поста: у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, уторак и среду.

Прва недеља Великог поста

Пост овај назива се Великим, и због посебне важности, и са своје дужине. Састоји се од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Четрдесетница је установљена од стране Цркве ради подражавања 40-дневног поста и молитве Господа Исуса Христа, које је Господ држао - после свога крштења, удаљивши се у пустињу - пред своје ступање на проповед Јеванђеља. Иза Свете четрдесетнице, која се завршава у петак Шесте седмице поста, долази пост Страсне седмице посвећен учествовању у страдањима и смрти Господа Христа, по заповести његовој да ће „доћи... дани кад ће се отети Женик од њих, и онда ће постити у оне дане" (Лука 5, 35).