Наука

Студијски семинар у манастиру Крки

Манастир Крка је имао част да угости професоре српског језика, историје, географије, музичког и ликовног одгоја који су захваљујући Удружењу Захарије Орфелин и господину професору Новици Гајићу из Вуковара организовали семинар „Крка 2010".

Свети Владика Николај о Пресветој Богородици

Гле, Света Дјева није писала ништа на хартији што би се могло назвати Јеванђељем. Нити је ко други прибележио њене речи и објавио као њено Јеванђеље. Једино што је сачувано од њених речи и записано у Лукином Јеванђељу, то је њена благодарна песма Богу: „Велича душа моја Господа". Ова песма пева се у Православној Цркви сваки дан на јутарњем богослужењу. По својој лепоти, ова песма Богородичина може се равнати с најлепшим псалмима Давидовим. А по дубини и мудрости, она представља једно мало Јеванђеље. Несумњиво, да је Богомати изговорила још пуно прекрасних речи и порука кроз живот свој. Али, по Божјем Промислу то је остало скривено од нас. Но, браћо моја, Богородично Јеванђеље и није у речима њеним, него у животу њеном. Њен цео живот јесте Јеванђеље, јесте крупна Радосна Вест роду човечијем. Јер, Јеванђеље увек заувек означава Радосну Вест.

Погледајмо први и уводни лист:

Света Небеса јавила су се преко анђела Јоакиму и Ани, да ће им се по молитви њиховој дати ћерка, коју ће сва колена земна и народи назвати благословеном. Шта видимо ту? Прво видимо молитву с надом, друго, услишење и јављење, треће, порођај престареле жене нероткиње. Три радости одједанпут, везане једна с другом. Радост је видети људе, који се моле Богу с вером и надом и просе од Бога нешто што целом свету изгледа немогуће и смешно. Радост је видети, како Бог и такве молитве чује и обећање даје. И радост је видети, како Господ не посрамљује молитве и веру и наду праведника, него им, заиста, на чудесан начин испуњава жељу насупрот природи, Он, Творац природе.

Јеромонах Амфилохије (Радовић) – Богослужење и девственост

Пре скоро седамдесет година (1904), Баланос је написао књигу под насловом: „Да ли је Православна Јелинска Црква само богослужбена заједница?".

Блаженопочивши професор покушава, поменутом књигом, да оповргне критике Западњака, који се баве Православном Црквом, од којих је већина сматрала да је Православна Црква само „богослужбена заједница". Као сажети израз овог става Западњака, Баланос наводи речи познатог Kattenbusch: „Црква је у византијском периоду, и у целој садашњој области источног Хришћанства, само богослужбена заједница, супротно древној Цркви, која није била само богослужење; док је на Истоку била надасве или само богослужење"(1).

Генетски модификовани организми

Остварење научног сна

Средином деведесетих година генетски модификовани организми ушли су у комерцијалну пољопривредну производњу. О томе шта су то генетски модификовани организми и како настају, разговарали смо са проф. др Миодрагом Димитријевићем са Катедре за генетику Пољопривредног факултета у Новом Саду.

• Господине професоре, реците нам укратко, молим Вас, шта су то генетски модификовани организми (GМО) и како настају?

Генетски модификовани организми су организми који никада не би настали спонтано у природи. То су, дакле, организми који настају свесним деловањем човека у лабораторији. По изласку из лабораторије, они налазе своје место било у свету микроорганизама, било у свету виших организама. Генетски модификовани организми не познају границе: ради се о једном механичком трансферу гена из организма који даје ген (донора) у организам који ген прима (акцептор), техникама које не познају никакве баријере, те је буквално могуће узети било који ген из било којег организма и убацити га у генетску основу неког другог организма.