Наука

Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну

Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну

Уз учешће многих излагача 24. маја 2018. године завршене су четвородневне сесије осмог међународног симпосиона православне теологије у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне Цркве. Православна теологија у 21. веку’’.

Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.

Значај угаритских текстова за библијске студије

Пуних четрдесет година прошло је од када је Клод Шефер (Claude Schaffer) руководио ископавањима у Рас Шамри у Сирији, где је са својим колегама откопао остатке дуго изгубљеног града Угарита, метрополе из позног бронзаног доба и раних библијских времена. У рушевинама Угарита пронашао је архиве овог древног града. Глинене таблице откривене у овим архивама имале су револуционарни утицај на изучавање Библије.

Маја 14, 1929,  док се уклањао шут с пода некадашње зграде (библиотеке, како је касније утврђено), пронађене су прве глинене таблице. Првобитно су датиране сходно датовању других артефаката у суседним археолошким локацијама. Установљено је да текстови с њиховом записаном садржином потичу из 14. и 13. века пре Христа.

“Нови библијски атлас” – стандардно егзегетско дело

Herders Neuer Bibelatlas је опремљен новим картама и материјалом из библијске историје. Приређивачи овог Библијског атласа су Волфганг Цвикел, Ренате Егер-Венцел, Михаел Ернст

„Хердеров нови Библијски атлас“ је настао сарадњом двеју институција – издавачке куће богословске литературе „Хердер“ и специјалиста за библијску археологију при Универзитету у Мајнцу. На 200 сасвим нових, специјално  за ово издање сачињених карти детаљно је описана историја библијских земаља. За област јужног Леванта су сачињене културно-историјске карте од епохе неолитикума (10.000 г. пре Христа), које описују фазе развоја ових области до ранохришћанског времена. Детаљне карте мањих временских одсека појашњавају историју њиховог специфичног развоја.

Педесетница

Духови, Тројицa, Силазак Светог Духа на Апостоле, празник који представља рођендан хришћанске Цркве; а празнује се 50. дан после хришћанске Пасхе (Васкрса), па се зове и Педесетница (грч. Πεντηκοστή). Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, који се светковао као Празник седмица (недеља) или Празник жетви (2 Мој 34,32), исто у 50. дан после Пасхе. У хришћанској Цркви на Педесетницу светкује се спомен на Силазак Светог Духа на Апостоле.

У педесети дан по Васкрсењу и десети дан по Вазнесењу, излила се обилата благодат Светог Духа на ученике Христове, и напунила их снагом да Христов закон на земљи утврде: "И кад се наврши педесет дана бијаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога вјетра, и напуни сав дом гдје они сјеђаху; И показаше им се раздијељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују." (Дaп 2,1-4) Тако се испуни оно што је Исус Христос својим ученицима пред одлазак на Небо обећао. Сила Светога духа одмах је почела да дејствује јер је Св. Петар након тога ватреном речју придобио три хиљаде људи за Христову науку.

Епископ Јован Пурић: Беседа на Духове 2009.

Господо хришћанска, eво нас у Тајни празника Св. Педесетнице. Ево прилике да уђемо у тајну језика Цркве и да откријемо себи и свету, опет и изнова, сву лепоту празничног доживљаја. Време празника открива нам прво јављањe свештеног времена. Свештено време - то је време Цркве, и за његов извор може се сматрати дан Св. Педесетнице. На тај начин религиозан и побожан човек, за разлику од оног који у потпуности живи световним, секуларним начином живота, он живи у свештеној садашњости, која би се могла упоредити са есхатолошком стварношћу. Нерелигиозном човеку је неприступачно ово тајанствено осећање литургијског времена, па су услед тога за њега неприступачне и више пројаве духовне културе. Појава Педесетнице неоспорно сведочи да је храм место освештања, доживљаја свештенога времена. Зато је Црква Саборна, односно васељенска, а не национална Црква. Од чуда гласолалије започиње Црква, чиме ће се окончати њен ход кроз историју - носећи универзалну поруку и поуку. У земаљском шаренилу и разноликости, сва човечанска историја сведочи о богатству културе. Можемо слободно поновити речи Господње "да Дух дише где хоће", стварајући велика дела културе и уметности.

Духови - Силазак Светог Духа на Апостоле

Исправно се сматра да су Духови рођендан  Цркве. Празнују се 50. дана после Пасхе, Васкрса, па се зову и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, која се светковала као Празник седмица  (недељā) или Празник жетви (Излазак 34,22), исто у 50. дан после Пасхе.

У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.

”Посланица Диогнету” – бисер ранохришћанске апологетске књижевности

Хорацио Е. Лона: Коментар ”Посланице Диогнету”, Herder Verlag, Freiburg i.Br. 2011

У маниру античке ранохришћанске апологетичке и протрептичке литературе настао је спис анонимног аутора, чији је аутограф пронађен на рибљој пијаци 1436. у Цариграду од стране западног клирика Томаза из Ареца. Године 1443. доминиканац Јоханес (Јован) Стојковић из Рагузе (Дубровника) пренео га је у Базел у доминикански манастир. Спис је недавно објављен у узорно припремљеном издању са опсежним коментарима осведоченог експерта за апологетску литературу хришћанске антике.