Наука

Предавање епископа Андреја у Бечу

Предавање епископа Андреја у Бечу
Предавање епископа Андреја у Бечу
Предавање епископа Андреја у Бечу
Предавање епископа Андреја у Бечу

У свечаној сали Епископске резиденције у Бечу, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј одржао је 23. марта 2019. године предавање на тему 9.,10. и 11. књига Сабраних дела Светог владике Николаја.

Истраживање о томе како интернет утиче на православно хришћанство

Млади научници са Уралског федералног универзитета и Више школе економије проучавају да ли интернет утиче на православно хришћанство, и како се друштвене установе и друштвене праксе могу обликовати у условима широко распрострањених медија.

Пројекат „Друштвени медији као чинилац ширења Православља у данашњој Русији“ добио је подршку Руске фондације за основно истраживање за 2019-2021. годину.

Свети владика Николај: Тумачење Јеванђеља друге недеље поста

Јеванђеље о исцелењу узетог (Протумачено и у шесту недељу по Духовима) Марко,2,1-12.Зач.7.

Прошле недеље чули смо јеванђеље о чудотворном дејству великог и моћног присуства Христовог. Натанаил, који је посумњао у речи апостола Филипа, да се појавио у свету дугоочекивани Месија, и то у лицу Исуса из Назарета, – тај исти Натанаил чим је дошао у присуство самога Господа, одмах Га је признао и исповедио као Сина Божјег и цара Израиљева. Данашње пак јеванђеље говори о превеликом паштењу и труду истинских верујућих људи да дођу у присуство Христа Господа.

Теолошка дубина молитвене поезије у Великом канону Светог Андреја Кристског

У суботу, 16. марта 2018. године, отпочео је Васкршњи циклус предавања у Црквеној општини загребачкој. Предавања се већ традиционално одржавају благословом Његовог Вископреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија, у току свете и велике Четрдесетнице и Божићног поста.

Хришћанска реч у Недељу Православља

Хришћанска реч у Недељу Православља
Хришћанска реч у Недељу Православља
Хришћанска реч у Недељу Православља
Хришћанска реч у Недељу Православља

У Недељу Православља, 17. марта 2019. године, у сали Црквено-народног дома „Светог Василија Острошког“ у Никшићу предавање на тему „Хришћанска реч у Недељу Православља“ одржао је протојереј-ставрофор др Дарко Ђого. Предавање је одржано по благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија у организацији Православне црквене општине Никшић.

Радосна туга

За многе, а можда и за већину православних хришћана, пост се састоји у једном ограниченом броју формалних, претежно негативних, правила и прописа: у уздржавању од извесне хране, игранки, и, можда, биоскопа. У таквом је степену наше отуђење од стварног духа Цркве да нам је готово немогуће да разумемо да постоји и „нешто друго" у посту - нешто без чега сви ови прописи веома много губе од свог смисла. Ово „нешто друго", може да буде најбоље описано као „атмосфера", „клима" у коју човек улази, а то је пре свега, стање ума, душе и духа који седам недеља прожима наш целокупан живот. Још једном да подвучемо да сврха поста није у томе да нас принуди на некакве формалне обавезе, већ да „омекша" наше срце тако да би се отворило за стварност духа, да бисмо доживели скривену „глад и жеђ" за заједничарством са Богом. До ове посне „атмосфере", овог јединственог „стања духа" долази се првенствено преко богослужења, преко различитих литургичких промена које се за време поста уводе у литургички живот.

Свети Григорије Палама (1296-1359)

Свети Григорије Палама се празнује у Православној Цркви 14. новембра, али је овом великом светитељу Цркве Христове посвећена и друга недеља Васкршњег поста. Био је Митрополит солунски и истакнути православни богослов и заступник исихазма. Рођен је у Цариграду у познатој породици пореклом из Анатолије у Малој Азији. Око 1318. године, са своја два брата Григорије је дошао на Свету Гору. За свештеника је рукоположен у Солуну 1326. године, а затим као отшелник живи у околини Верије у Тесалији, да би се поново вратио на Свету Гору 1331. године, а већ 1337. године долази у богословски сукоб са Варлаамом Калабријским, схоластичарем са Запада и номиналистом. Спор је настао око питања могућности виђења таворске светлости, што су Варлаам и Григорије Акиндин и њихове присталице оспоравали сматрајући да је Бог несазнатљив.