Наука

Протојереј Андреј Ткачов: Беседа пред плаштаницом

Станимо добро, хришћани, станимо са страхом! Станимо са свештеним страхом у дому Бога нашег испред Спаситељевог гроба као испред отворене књиге. Ево краја земаљског труда Сина Божијег, Који није учинио грех и Који ни за шта није био крив. Љубав према људима довела Га је с неба на земљу, а људска злоба Га је одвела на муке. Али он није само убијен, већ је прво осуђен, при чему је злочин заоденут у закон. И није једноставно погубљен, већ је злостављан и мучен, људи су Му се ругали и били су злуради, као да посредством својих дела објављују сродство с демонима.

Синаксар на Свети и Велики четвртак

Стихови за Свештено умивање: "Бог умива на вечери ученицима ноге; Чија нога је некада у Едему ступала поподне." За Тајну Вечеру стихови: "Дупла вечера; јер носи Пасху закона. И Пасху нову, Крв, Тело Владике." За Натприродну молитву стихови: "Молитва и ужас; капи крви, Христе, на лицу, молећи се пред смрт, врага си њима преварио." За Издајство стихови: " Шта требају ножеви? Шта штапови народоваралице; На онога који је спреман да умре за избављење света?"

Свети и Велики четвртак

У Свети и Велики четвртак вршимо молитвени спомен на Христову Тајну Вечеру на којој је установљена Света Евхаристија; Молитвено се сећамо Спаситељеве опроштајне беседе, на Христово омивање ногу својим ученицима, као и Првосвештеничке молитве пред страдање. Централни и особито важан спомен Великог четвртка јесте Христова Тајанствена вечера, на којој је Он заблагодаривши Оцу, преломивши и осветивши дао хлеб својим Светим ученицама и апостолима рекавши: „Узмите, једите; ово је тело моје." и "Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за вас и за многе ради отпуштења грехова" (Мт. 26, 26-28) Црква Божја од овог тренутка до данас, није ништа друго до једна непрестана Тајна вечера, једно вечно сабрање у име Господње и заједничарење са Њим јединим истинским Свештенослужитељем.

Протојереј-ставрофор Милорад Лончар: Из беседе на Благовести

Ми смо захвални Богу, Творцу и Сведржитељу, Богу који нас је из љубави створио, а онда, и када смо отпали од Њега, када смо се одвојили из гордости и самољубља, није нас напустио, већ је обећао да ће нас спасти и остао у сталној бризи за нас, чак и у данима, када смо се тако здушно борили против себе. Благодарни смо Богу, који је Сина Свога Јединородног дао да „сваки који верује не погине, него да има живот вечни“.

Мисли за Велику среду

Господ је ћутао у среду и четвртак до вечери, да би се тада обратио ученицима речју којој нема равне ни у људским ни у Божанским писмима. По указању Цркве, сада из уста Господњих слушамо указање да не ометају помазивање миром, будући да се тиме [Његово тело] припрема за смрт. Пред Његовим очима је још само смрт – тј. завршна тајна Његовог доласка на земљу ради нашег спасења. Удубимо се и ми у сагледавање те тајанствене смрти да бисмо извукли благу наду за спасење душа наших, обремењеним многим гресима. Удубимо се, како бисмо стекли наду, јер иначе не знамо где бисмо нашли мира од мучења разбуђене савести и како бисмо се одбранили од свести о праведности Суда Божијег над нама, тако страшног и неизбежног.