Наука

Јавни час у Бијељини: Вера и етос Цркве

Јавни час у Бијељини: Вера и етос Цркве
Јавни час у Бијељини: Вера и етос Цркве
Јавни час у Бијељини: Вера и етос Цркве
Јавни час у Бијељини: Вера и етос Цркве

Дана 1. априла 2019. године у холу ЈУ Гимназије у Бијељини, у организацији Социолошке секције, одржан је јавни час на тему Вера и етос Цркве. Професор православне веронауке Срђан Мастило у кратком уводу изложио је откривење Бога у старозаветној и новозаветној историји.

Архимандрит Стефан одржао предавање у Никшићу

Архимандрит Стефан одржао предавање у Никшићу
Архимандрит Стефан одржао предавање у Никшићу
Архимандрит Стефан одржао предавање у Никшићу
Архимандрит Стефан одржао предавање у Никшићу

Архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велике Ремете на Фрушкој Гори, гост Епархије будимљанско-никшићке, одржао је 30. марта 2019. године, у Црквено-народном дому у Никшићу предавање на тему „Васкрсење не бива без крста“.

Перспективе: Фрања из Асизија

(Volker Leppin: "Franziskus von Assisi",Darmstadt 2018)

„Ни новац, ни рухо не желим од тебе, од сада зовем Оцем само онога који је на небу!“ Овим речима се опраштао Ђовани Батиста Бернардоне, наречени Францискус (Фрања) из Асизија (1181/82 1226), од своје имућне породице, живећи сав свој живот у сиромаштву, вазда настојећи да чини добро и дела саобразно imitatio Christi импетусу. Најпре као чудак одбачени Фрања је постао оснивач најзначајнијег монашког реда у средњем веку из кога потичу многи велики мислиоци и научници.

Протестантски историчар цркве Фолкер Лепин приближава се Фрањи из сасвим нове перспективе: он сплиће различите наративе и поставља их у први ред, запостављајући стриктну хронологију. Фрањини односи са породицом, друштвом и црквом испуњени су конфликтима, али и способношћу да друге одушеви својим харизматичним деловањем. Лепин тако описује портрет фасцинирајућег и значајног човека који је дубоко уверен у сопствену мисију.

Средина поста: Часни Крст

Трећа недеља Великог поста се назива Поклоњење Крста. Тога сс дана на великом бденију, после великог славословља, у свечаној литији износи Крст на средину храма - где остаје преко целе седмице. После службе је прсдвиђен посебан обред поклоњења Часном крсту. Важно је да се напомене да тема Крста, која доминира у химнографији те недеље, није страдање, него победа и радост. Штавише ирмоси недељног канона су узети из пасхалне службе - „Дан васкрсења" - а канон је парафразиран ускршњи канон.

Митрополит Амфилохије: Тумачење Великопосне молитве „Господе и Владико живота мога“

Од свих предивних химни и молитава за вријеме Свете четрдеснице,Часног и великог поста, најбогатијег периода црквеног богослужења у току године,  једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста. Ријеч је о молитви Светог Јефрема Сирина, великог и дивног Светог оца Цркве Божје: Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми. Дух цјеломудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени, слуги Твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје гриjехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вjекове вjекова. Амин.

Свети Григорије Палама: Беседа о посту

1. Очима је угодно да посматрају мирно море како се блиста и сија јасном светлошћу, док његова глатка површина одражава блесак светлости. Међутим, много је пријатније не само видети Цркву, него и говорити у њој, сабраној у Богу, ослобођеној пометње, тајанствено озареној божанском светлошћу и устремљеној ка том Блистању и рукама и очима, и свим осећањима и мислима. Пошто ми је благодат Духа данас подарила да угледам тај прекрасни призор, као и вас који сте даноноћно присутни у храму Божијем, старајући се да му приступите без икаквог недостатка, могао бих да вас упоредим са изданцима надземаљског стабла, засађеног крај извора воде Духа. И ја ћу, колико могу, потпомоћи том орошавању. Као што ви јутарњим додајете и дневне молитве, тако ћу и ја, уколико ми то време дозволи, јутарњој додати и вечерњу поуку, јасно вам указујући на оне замке помоћу којих непријатељ нашег спасења на разне начине настоји да бескорисним учини не само пост, него и нашу молитву.

Mисли за сваки дан четврте недеље поста

Свети Теофан Затворник

Понедељак - Апостол Павле говори да су се Израиљци, прешавши море, крстили (1.Кор.10,2). Такво крштење је служило као знак њиховог разликовања од Египћана. А апостол Петар додаје: (Вода) и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза (1.Пт.3,21). И наше крштење нас спасава и служи као камен међаш између тамне сатанске области греха и света, и светлог живота у Христу. Крштени од себе одрезује све наде и потпоре земаљске и, ничим везан, живи у овоме веку као да је у пустињи. Његово срце није на земљи, него је сво у оном веку. Све садашње се њега дотиче само успут: онај који има жену, као да је нема; онај који купује, као да ништа нема, и онај који овај свет користи као да га не користи (1.Кор.8,29-30).