Наука

Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ

Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса.

Отац Александар Шмеман вели: Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом  кажу такви  и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“)

Радуј се Василије свети, похвало рода нашега!

Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац и исцелитељ острошки и тврдошки, предивни је украс Цркве Христове, а његове нетљене и целебне мошти које небеским сјајем обасјавају душе наше и својом љубављу греју хладне острошке стене сведочанство су наше вере у Васкрсење. Свети отац наш Василије острошки рођен је 1610. године од побожних и благочестивих родитеља Петра и Анастасије Јовановић у селу Мркоњићу у области  Поповопољској, добивши на крштењу име Стојан.

Икона еремитског монаштва

 Петер Гемајнхарт: „Антоније. Први монах. Живот, учење, легенда“

Свети Антоније Велики је кључна личност раног хришћанства, названа „звездом пустиње“. Ава Антоније је духовни горостас, аскет, отшелник, проповедник, исцелитељ и чудотворац, пустињски монах, идол киновијског монаштва, узор у аскези и надасве доминантна фигура раног периода еремитског, отшелничког монаштва. Готово ниједан други хришћанин није у тој мери надахњивао и фасцинирао као што је то случај са Авом Антонијем (око 250 – 356.г.). Живот овог египатског пустињака пружа грандиозни увид у непознати и далеки свет у коме је хришћанство само једна међу многим религијама.

Гетингеншки професор црквене историје Петер Гемајнхарт прихватио се писања биографије у чијој су сржи живот и учење светог монаха, као и приповедањае која су се испрела око његовог подвижничког житија - Gemeinhardt, Peter: Antonius. Der erste Mönch. Leben, Lehre, Legende, C.H.Beck, 2013. Он реконструише живот овог светитеља од детињства у средњем Египту,  преко његовог подвижничког живота у пустињи, до смрти у 105. години живота. Гемајнхарт описује његово учење саображено ритму његове душе, у широком дијапазону многих приповедања која су се испрела око његове личности, још од средњег века у коме је прослављан као „отац монаха“, па све до надреалистичких визија његових искушења у 20. веку. Са тиме су у споју и настанак и предање патристичких сентенци насловљених „Apophthegmata  Patrum“, познатих још под именом „Изреке пустињских  отаца“. Описом његове биографије из пера епископа Атанасија из Александрије, непосредно после Антонијеве смрти, отпочиње хришћанска агиографија. Преводом Vita Antonii на латински, као и на идиоме хришћанског Оријента, развио се утицај Антонија и изван граница језика и културе, а Антоније постао права „икуменска“ личност, како унутар православног, тако и унутар римокатоличанског и евангелистичког хришћанства. Пустиња је „место слободе“ и „место тишине“, а „imitatio Christi“ је зацело „imitatio sanctorum“ .

Угарит, Рас Шамра

Угарит (данас назван Рас Шамра) био је у 2. миленијуму пре Хр. значајан град-држава на северу Сирије. Налази се око 1 км од средоземне обале и 15 км северно од Латакије. Спомиње се у писмима из Марија и Амарне, но не и у Старом завету.

Пошто је један ратар код малог пристаништа Минет ел-Бајде (Minet el-Beide) орући плугом наишао на камену плочу, која је била гробна плоча, па је одјекивала као да је испод празна просторија, почело је са ископавањима 1928. г. која су се убрзо проширила на суседну Рас Шамру. Француз Клод  Шефер (Claude F.A. Schaeffer) предводио је  ова ископавања од 1929. до 1969. г. (уз прекиде за време Другог светског рата), да би их наставио М. Маргурон (М. Margueron).

Епископ др Јован Пурић: Значење библијско-богословског појма „тајна“

Ради бољег разумевања наше теме, потребно је објаснити библијско-богословски појам тајна. Претходно ћемо се укратко осврнути на значење речи μυστήριον, који је на старом грчком језику означавао нешто тајно, необјашњиво и неизрециво. По многобожачком и идолопоклоничком схватању ту је реч о тобожњем откривењу неке тајне људима од стране богова или демона. У древној Грчкој, али и код других старих народа, људи су вршили мистерије – религиозне ритуале, јер су очекивали да ће им преко мистерија помоћи безлични бог или демони да преживе на земљи. Такве врсте мистерија би се могле окарактерисати као покушај општења човека са боговима или демонима. Међутим, поменуте мистерије немају ничег заједничког са хришћанством и учењем Цркве.[1] Штавише, Црква је осудила и одбацила многобожачке мистерије.

Заамвона молитва Томине недеље

Ти си нас поставио, Свети, у храму Твоме и открио си нам Твоје боравиште, ставивши у уста наша победну песму. Ти си нас обрадовао пречистим и свесветим телом, напојио си нас из Твога извора који вечно тече из пречистог и животворног ребра Твога, које видевши, опипавши и поклонивши се апостол Тома, великим гласом клицаше: Господ мој и Бог мој! И чиме ћемо, Господару, узвратити Теби за све што си нам Ти, Господару, дао? Но, Ти, свемогући Царе свега, обуци свештенике наше, који живе у православној вери, у правду. Нашим православним царевима дај силу против непријатеља, народ који стоји овде сачувај у миру, незнабошце укроти, заробљене хришћане, браћу нашу, врати и умири Свој свет, Боже, Спаситељу наш!

10 година матуре XIII генерације Цетињске богословије

10 година матуре XIII генерације Цетињске богословије
10 година матуре XIII генерације Цетињске богословије
10 година матуре XIII генерације Цетињске богословије
10 година матуре XIII генерације Цетињске богословије

Са благословом Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, ученици XIII генерације обновљене Богословије Светог Петра Цетињског ‎(2004-2008), чији је разредни старешина био протојереј мр Арсеније Радовић, прославили су десетогодишњицу матуре на Цетињу у суботу, 1./14. априла 2018. године.