Наука

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на празник Светог оца Николаја

Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу љидима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово[1]. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ! И зато што је испунио Еванђеље Христово, Господ Христос му је даровао изобилне чудотворне силе и моћи, и оне силе и моћи која је пребивала и у самог Господа Христа и исцељивала све, као што сте чули у данашњем Светом Еванђељу. Народ се гуркао, јурио за Господом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све[2]. Све. Та иста сила, браћо, ето, излила се и на Светог Оца Николаја, а од Господа Христа улива се у све нас, у све нас који га празнујемо, у све нас који га призивамо у помоћ.

Свети Николај Чудотворац - правило вере и образац кротости

Празник светог и богоносног оца Николаја Чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор Студит, и у коме Светог Николаја велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.

Jеромонах Никон (Цветићанин): Послушање у Цркви

У суботу, 14. децембра 2019. године, у свечаној сали Музеја Српске Православне Цркве у Загребу, одржано је треће предавање у оквиру Божићњег циклуса предавањâ. Предавање је, по благослову митрополита Порфирија, одржао јеромонах отац Никон (Цветићанин) на тему Послушање у Цркви.

Нови доктор наука у Српској Православној Цркви

Нови доктор наука у Српској Православној Цркви
Нови доктор наука у Српској Православној Цркви
Нови доктор наука у Српској Православној Цркви
Нови доктор наука у Српској Православној Цркви

Клирик Епархије шумадијске г. Милосав З. Ђоковић је одбранио 16. децембра 2019. године на Понтификалном оријенталном институту у Риму докторску дисертацију под називом Политичко-црквени односи Србије и Свете столице од 1878. до 1918. године.

Одбрани су присутвовали Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован са сарадницима, протојерејем-ставрофором Рајком Стефановићем и ђаконом Иваном Гашићем, као и амбасадор Републике Србије при Светој столици г. Дејан Шаховић са првим секретаром Амбасаде г. Срђаном Миљковићем.

Протојереј Борис Милинковић: Папска држава у време Хилдебранда

Из штампе је изишла студија под називом „Папска држава у вријеме Хилдебранда (1020–1085)“. У питању је докторска дисертација протојереја Бориса Милинковића, одбрањена на Православном богословском факултету Универзитета у Београду 2018. године. Однос духовне и свјетовне власти, тј. сакралног и профаног, односно свештеног и овосвјетског у западном крилу Цркве, у другој половини XI вијека, јесте лајтмотив ове студије.