Наука

Отворен научни скуп у Бачкој Паланци

Отворен научни скуп у Бачкој Паланци
Отворен научни скуп у Бачкој Паланци
Отворен научни скуп у Бачкој Паланци
Отворен научни скуп у Бачкој Паланци

Поводом обележавања јубилеја осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве, 2. новембра 2019. године, у Багремари у Бачкој Паланци је отворен научни скуп под називом „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“.

Отварању симпосиона претходила је света Литургија у храму Покрова Пресвете Богородице, којом је началствовао протонамесник Игор Игњатов, парох при храму Светог Симеона Мироточивога у Ветернику. Евхаристијском сабрању присуствовали су учесници научног скупа. На крају Литургије служен је помен упокојеним архијерејима Епархије бачке.

Владика Кирило: Огледи односа теологије и науке

Владика Кирило: Огледи односа теологије и науке
Владика Кирило: Огледи односа теологије и науке
Владика Кирило: Огледи односа теологије и науке
Владика Кирило: Огледи односа теологије и науке

Преосвећени Епископ буеносаирески и јужно централноамерички г. Кирило одржао је 29- октобра 2019. године у крипти подгоричког Саборног храма Васкрсења Христовог предавање на тему „Огледи односа теологије и науке“.

Предавање владике Кирила у организацији братства Саборног храма, којем је прусуствовао и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, изазвало је велико интересовање хришћанске заједнице у Подгорици.

Епархија бачка у осмовековној историји Српске Цркве

Поводом прослављања великог јубилеја Српске Православне Цркве, дводневни научни скуп „Епархија бачка у осмовековној историји Српске Православне Цркве“ биће отворен 2. новембра 2019. године у Бачкој Паланци.

По предвиђеном програму тематски научни скуп ће почети светом Литургијом у храму Покрова Пресвете Богородице и поменом упокојеним епископима бачким. Други дан рада ће почети светом архијерејском Литургијом којом ће, у храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, началствовати Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија и свештенства Епархије бачке.

Старац Софроније (Сахаров): Разлика молитве и јоге

„Молећи се Именом Исуса Христа, ми стојимо пред апсолутном пунотом, како Нетварног Прво-Бића, тако и тварног постојања. Како бисмо ушли у област ове пуноте Бића, треба најпре Њега да уселимо у нас тако да Његов живот постане нашим – кроз, сагласно са заповешћу, призивање Његовог Имена речима: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога.“

„Медитација, као метод апстраховања нашег ума од свих представа, може нам дати осећај смирености, ослобађања од условности простора и времена, али у њој нема свести о томе да стојимо пред личносним Богом; у њој нема праве молитве, то јест лицем у Лице. То може да има за последицу да неко ко се бави медитацијом буде задовољан психичким резултатима сличних експеримената и, што је још горе, да му постане сасвим стран осећај Живог Бога, Личног Апсолута.“

Свети Николај Охридски и Жички: О љубави која превазилази разум

У Исусу Христу Сину својем показа Бог љубав ‘која превазилази разум.’ Онај кроз кога Света Тројица створи свет јави се као човек у телу, да јави човечанству љубав Свете Тројице, дотле непознату свету. Како се јави? Онако како се само велика љубав не стиди да се јави, ради спасења љубљенога: у понижењу, у служењу, у страдању, најзад у врховном жртвовању.