Наука

Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”
Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”
Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”
Трећи дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

Трећи и последњи радни дан петог годишњег скупа „Теологија у јавној сфери” мнообројној публици понудио је излагања на три врло занимљиве теме и то у, за овај скуп, новој форми.

Кратка предавања, у трајању од око пола сата, одржала су три предавача: доц. др Кенан Мусић, са Факултета исламских наука Универзитета у Сарајеву, одржао је презентацију на тему „Куран - књига о Богу, човеку и космосу”, затим мср Иван Шупић, са Института фотоничких наука у Барселони, говорио је на тему „Случајност у савременој физици” и коначно др Лазар Супић, са Универзитета Калифорније у Берклију, презентовао је своја размишљања под насловом „Вештачка интелигенција: перспективе и изазови”.

Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”
Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”
Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”
Други дан симпосиона „Теологија у јавној сфери”

Током петка, 9. фебруара 2018. године, реализовани су планирани садржаји другог дана годишњег скупа „Теологија у јавној сфери”, који се пету годину заредом одржава у Требињу.

У преподневним часовима у Културном центру Требиње оджана је панел дискусија под насловом „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?” Модератор, доц. др Андреј Јефтић, са својим саговорницима, настојао је да пронађе одговоре на питања која се тичу утврђивања (не)постојања везе, и њених евентуалних законитости, између религијске припадности људи једног народа и његовог економског успеха. Учесници у овој панел дискусији били су проф. др Борис Беговић, доц. др Растко Јовић и мр Небојша Катић.

Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу

Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу
Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу
Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу
Први дан симпосиона „Теологија у јавној сфери ” у Требињу

Пети годишњи скуп „Теологија у јавној сфери”, организован од стране Центра за философију и теологију Требиње, отворен је у четвртак, 8. фебруара 2018. године.

Током свечаног отварања присутне у сали Културног центра у Требињу најприје је поздравио г. Марко Вилотић, а затим су се обратили и директор Секретаријата за вјере Републике Српске г. Драган Давидовић и градоначелник Требиња г. Лука Петровић. У име организатора, присутнима се обратио свештеник Владан Перишић, који је овом приликом, између осталог, наласио две карактеристике које су разликовале Цркву од секте: „Црква је према свијету имала афирмативни однос, а секта негативан, и у Цркви је владало плуралистичко мишљење, а у секти искључивост.“ На крају свечаног отварања петог по реду скупа „Теологија у јавној сфери” обратио се и Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије објавивши своју и подршку Међурелигијског вијећа Босне и Херцеговине „Платформи за мир”, насталу у оквиру USAID-овог пројекта „ПРО-будућност”, а који имплементира CRS са својим партнерима.

Јереј Марко Шукунда нови доктор теологије

Јереј Марко Шукунда нови доктор теологије
Јереј Марко Шукунда нови доктор теологије
Јереј Марко Шукунда нови доктор теологије
Јереј Марко Шукунда нови доктор теологије

Дана 29. јануара 2018. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду парох трпињски јереј Марко Шукунда је одбранио докторску дисертацију из области Опште историје Цркве и стекао звање доктора теолошких наука.

Промоција зборника „Религија у савременом друштву“

У организацији Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ у Пожаревцу, у четвртак, 1. фебруара 2018. године, у сали Библиотеке, одржана је промоција зборника Религија у савременом друштву, у издању Института друштвених наука и Одбора за просвету и културу Епархије браничевске. О зборнику радова са Међународне научне конференције одржане 19. и 20. маја 2017. године на Сребрном језеру под називом „Религија и Црква у духовним и социо-политичким променама савременог света“ говорили су уредници зборника социолог др Мирко Благојевић и протођакон др Златко Матић. Опоширније овде.

Свети Григорије Богослов о човеку по образу Божијем

Григорије развија, за хришћанство традиционалну тему Божјег лика у човеку. „Човек је твар и образ (лик) великога Бога“, читамо у једној од његових песама. У другој песми он говори о човеку као прекрасном и нераспадљивом лику небеске Речи, подвлачећи сродство између Христа, Који се и Сам показује као „лик“ невидљивог Бога, и човек створен по лику и подобију Божјем.

Теми образа (лика) и подобија Божјег у човеку, једној од централних у хришћанској антропологији оци ране цркве су разнолико прилазили. Лик Божји су посматрали у разумној (духовној) природи човека, у његовој слободној вољи, бесмрћу, господственом положају, као цара видљивог света, склоности ка карактерном усавршавању, способности да ствара. Најраспрострањенији је ипак, био став, по коме је лик Божји укључен у људску душу, тачније у њеним „вишим“ сферама (деловима) – уму (nous), разуму (dianoia) или духу (pneuma). Таквог став придржавао се и Григорије. У једном од својих „Мистичких спевова“ он тако говори о лику Божјем у човеку:

Недеља блудног сина: Радост повратка

Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми део од имања што припада мени. И он им подели имање... (Лк. 15, 11-32).

Бунт млађег сина и очево опхођење

Млађег сина из приче спасава то што себе осећа сином очевим. Он живи у породичном простору. Грех и слабост његова је у томе што будући незрео, није достигао до познања да је имање оца и имање сина исто. Зато тражи део. Та деоба која се збива у њему је грех његов. Деоба, комадање је грех. Отац је богат у љубави и не занима се собом. Њега занима да спасе другога. Дете његово што представља сврху живота. Њега не занима шта ће свет рећи, да ли ће изгубити ауторитет уколико се покаже промашеним оцем детета које оставља дом и долази далеко. Љубав очева сеже даље од суда света и бунта сина његовог. Зато не жели да подучава речима. Није ствар да отац на силу задржи сина, већ да му да могућност да се он сам врати њему. Тај покрет ка оцу одређује сина. Дао му је део који је он тражио. Али део отргнут од целине истине винограда живота не може да донесе род.