Наука

Ми патимо јер немамо љубави...

фрескопис манастира Дечани

"Ми патимо јер немамо љубави. Онај ко не љуби нема ни мир, чак и кад би га у Рај поставили", рекао је један старац.

* * *

Један старац је рекао: "Онај ко уистину љуби Бога, не љуби само ближњег него и васцелу творевину: дрвеће, траву, цвеће. Он све љуби истом љубављу."

* * *

Један старац је рекао: "Називамо се хришћанима, али се нико од нас не придржава заповести о љубави према ближњем."

Преузето са www. verujem.org (из Старечника)

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења"

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења" - осврт на испаде секташких псевдозилота у Душковцима код Пожеге

Истински побожни, црквено, светосавски савесни људи у нашој Цркви запањени су новонасталом халабуком у делу Жичке Епархије, коју изазива групица (или пар групица, које претачу „из шупљег у празно", као они Мирашеви, с путујућим аутобусом) псевдозилотâ, секташа по менталитету, по понашању сасвим туђем Православљу, а што несрећна, плаћеничка мас-медија „проевропске" Србије итекако надувавају, репризирају - као да је то главни проблем Србије и Српког народа, и то у моменту док Косовски пожар гори и спаљује савести, уз подршку истих проевропских мас-медија, разноразних владиних и невладиних Еврослинаваца, за које не постоји, и треба да нестане, Србија на Истоку, и Балкан као колевка Европе, а да остане само бедно епигонство трабаната оних који су нас јуче здушно бомбардовали због суманутог, њима а не народу служећег комуњаре.

Васељенски Патријарх Вартоломеј I: Порука за Светски дан човекове околине (5. јуна 2008.)

Патријарх ВасељенскиДанашњи Светски дан човекове околине јединствена је прилика дасви ми - човечанство у целини, сваки грађанин света лично, укупно друштво,предузетничка заједница и, свакако, верске и политичке вође - промислимо о садвећ тешко сагледивим размерама еколошке кризе. Дошао је тренутак да из основаревидирамо свој начин мишљења и функционисања у јединственом свету који је БогСведржитељ подарио човечанству као наслеђе, са заповешћу да га „обрађује" и „чува".

Човечанство се више не задовољава тиме да из природе црпикорисне материје, неопходне за живот, на такав начин да се у пуној мери сачувамогућност препорода природних екосистема и обнова природних ресурса. Оно је,нажалост, одавно прекршило божанску заповест о старању за творевину Божју.Резултате тога безумног и саможивог понашања доживљавамо данас, гледајући, каобезвољни посматрачи, последице катастрофалних климатских промена, загађеностводе у рекама, морима и свуда, неумерени риболов, упропашћивање разноликостиживих врста, претварање плодног земљишта у пустињу, уништавање шумâ уследубиствених пожара и још много других манифестација небивале еколошке кризе.

Нова књига Вацлава Клауса

Да ли људску врсту изазови ношења са климатским променама можда гурају и у ново доба тоталитаризма? Да ли они стварају климу страха, и да ли их прати атмосфера контроле из некаквих центара моћи?

Одговор на сва ова питања, уколико на глобалне еколошке проблеме гледате из преспективе председника Чешке Републике Вацлава Клауса, недвосмислено је потврдан. Клаус је, наиме, управо објавио књигу под насловом "Плава планета, зелени окови", са поднасловом "Шта је угрожено, клима или слободе?". Аутор тврди да би екологија, односно, како он каже - "екологизам", могао да буде подједанко опасан као и некада комунизам.

Први људско-животињски ембриони створени у Европи

Научни тим из Њукасла објавио је да је створио ембрионе који комбинују људски и животињски генетски материјал, што је први експеримент те врсте у Британији и у Европи.

Мешовити ембриони су створени убацивањем људске ДНК у испражњене јајне ћелије краве, а познати су као цитоплазмични хибриди, или цибриди. Они се добијају убацивањем језгра људске ћелије у животињску јајну ћелију чије је језгро одстрањено. Генетски материјал у ембриону који се добије је 99,9 одсто људски. Коначни циљ је да се овакви ембриони гаје шест дана и да се затим из њих извуку матичне ћелије које ће се користити у истраживањима и лечењу разних болести.

Епископ Григорије: О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М.Достојевског

Владика ГригоријеУ препуној сали Епархијског дома у Требињу, 23. марта 2008.године, у другу недељу Васкршњег поста, Епископ захумско-херцеговачки Г.Григорије је одржао предавање на тему "О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М. Достојевског". У уводном излагању Епископ је нагласио велики значај Ф.М.Достојевског како како за свјетску књижевност тако и за православну мисао. Писање овог свог последњег, а можда и понајбољег, романа Достојевски започиње убрзо након повратка из манастира Оптине, камо је путовао са младим философом Владимиром Соловјовим. У манастиру је Достојевски два пута разговарао насамо са «старцем» Амвросијем који му је касније у писању романа послужио као прототип за лик старца Зосиме.

Тонски запис предавања можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Владика Атанасије: Хришћанска антропологија над тајном човјека

Владика АтанасијеБлагословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Николаја у сриједу, 5. марта, Митрополију дабробосанску посјетио је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије, који је на позив Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву на Палама одржао предавање о теми „Хришћанска антропологија над тајном човјека".