Наука

Требиње: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

Последња сесија под називом Светост Међународног научног скупа Свети Василије Острошки – 350 година од престављења одржана је у Културном центру у Требињу. Након поздравног обраћања Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, говорили су: академик Јован Делић (Свети Василије у песмама Матије Бећковића и Рајка Петровог Нога), мр Жељко Вујадиновић (Свети Василије Острошки у свом и нашем времену), доц. др Душан Крцуновић (Свети Василије Острошки: Светост, верска свест и јавно мјење), протојереј-ставрофор Слободан Јокић (Саборни храм Светог Василија у Никшићу (1900-2021)).

Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења
Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења
Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења
Никшић: Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

У раду дводневног Међународног научног скупа „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“, који се одржава у манастиру Острог, Никшићу и Требињу, 10. маја 2021. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, у сесији организованој у Парохијском дому у Никшићу учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије.

Проф. др Стаменко Шушак: Вера, нада и љубав

У канцеларији управника Клинике за кардиоваскуларну хирургију у Сремској Каменици, са неким ко је урадио преко пет хиљада операција на срцу, разговарате, на највишем нивоу, о темама којих се не би постидели ни у одајама Хиландара. И онда вам у тренутку постане јасно да пред собом имате сасвим посебну личност.

У послу којим се бави близу је онога што би се могло назвати апсолутним врхунцем. Уосталом, руководи Клиником која одавно има светске референце. Члан је најеминентнијих међународних стручних организација. И опет, у сваком тренутку, има став и енергију дубоко верујућег човека, који ни у једној ситуацији неће дозволити да му се раздвоје „хоризонтала“ и „вертикала“ његовог постојања.

Сусрет науке и теологије само је привидно „спој неспојивог“, а код вас је апсолутно доминантан. Како ви гледате на ову „алхемију“?

Томина недеља: Посведочено блаженство

Христос  васкрсе! Прву недељу након Васкрса Црква посвећује јеванђелској причи о Томи, Христовом ученику који је рекао да неће поверовати у Васкрсење док лично не додирне Учитеља. Ево шта нам о томе пише јевнађелиста Јован Богослов: А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима (тојест са осталим апостолима) када дође Исус. А други му ученици говораху: Видели смо Господа. А он им рече: Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати. И после осам дана опет бејаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бејаху врата затворена, и стаде на средину и рече: Мир вам! Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој! Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше (Јн. 20, 24 – 29).

Свети Василије Острошки – сведок Васкрсења

На празник Васкрсења Господа нашег Исуса Христа, у недељу 2. маја 2021. године, на програму Телевизије Храм емитовано је прво издање емисије „Свети Василије Острошки – сведок Васкрсењаˮ, аутора катихете Бранислава Илића. Премијерно емитовање емисије је недељом у 21:15 часова, а у репризном термину понедељком у 14:30 часова.

Смрт – посљедњи непријатељ

Смрти гдје ти је жалац,

Аде (Пакле), гдје ти је побједа?

Свети Јован Златоусти

Личност Христова тумачена је већ два миленијума на безброј начина. Како Њему тако и мотиву Његовог доласка на земљу, приступано је из многих углова. За нас Хришћане, ученике Његове, истина о Његовој појави садржана у ријечима Светог апостола Јована: „Јер Бог тако заволе свијет да је Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вјечни“ (Јн 3, 16). Бог, дакле, и након човјековог пада „није одустао од створења свога, него га је посјећивао на разне начине“. Напослијетку, Син Божији је сишао међу нас, а шта нам је оставио као основни одговор на недоумицу свих цивилизација: Зашто је дошао?