Наука

Вера као победа над смрћу

Вера као победа над смрћу

Вером је Авраам принео Исаака када је био кушан, и јединца је приносио који је примио обећања, коме је речено: по Исааку назваће ти се потомство. Пoмислио је да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га је и добио као слику. Јевр 11,17-19.

Последњи детаљ старозаветних приповести о Аврааму који је коришћен у Химни Вере је жртвовање Исаака, драматични одељак Пост 22:1-16. Авраам се суочава са великим захтевом, а библијски приповедач употребом реторичке градације постиже снажан ефекат. Авраам треба да на Морији принесе на жртву: свог сина, и то јединца, љубљенога, у којем је требало да му се умножи потомство. Била је то коначна и највећа провера Авраамове вере, искушење које пркоси логици. Међу примерима које наводи писац Химне, једино се за Авраама каже да је кушан од Бога (уп. Сир 44,20; 1Мак 22,52). Ниједан од великана вере није доживео нешто што је упоредиво са овим моментом живота праоца Авраама.

Првоврховни апостол

Првоврховни апостол

Да ли се римокатолички теолози с правом позивају на речи Господње из Еванђеља по Матеју: „А и ја теби кажем да си ти Петар, и на тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати“ (Мт 16,18), у циљу потврде и оправдања папског примата римског епископа у хришћанској Цркви?

Наведене Христове речи упућене апостолу Петру налазе се само у Еванђељу по Матеју (Мт 16,18). Оне представљају Христову реакцију на Петрово исповедање вере, односно препознавања Месије, Сина Божијег, у личности Исуса из Назарета. На Христово питање шта мисле они, његови ученици, ко је он, апостол Петар испред свих одговара: „Ти си Христос, Син Бога живога.“ На његово исповедање вере Христос одговара: „Блажен си Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. А ја теби кажем да си ти Петар и на томе камену сазидаћу Цркву своју и врата адова је неће надвладати. И даћу ти кључеве од Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима, а што разрешиш на земљи, биће разрешено на небесима“ (Мт 16,15– 19).

Мр Зоран Јелисавчић: Богословље Отаца

Светоотачко богословље је свако богословље које настаје у Цркви као заједници Светога Духа. Дакле, исти је Св. Дух који је некада надахњивао Св. Василија Великог у четвртом и који надахњује Георгија Флоровског у двадесетом веку.

Професор Зоран Јелисавчић је асистент на катедрама за Увод у богословље и Екуменско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду, и наставник на катедри за Новозаветни грчки језик Теолошког факултета Свети Василије Острошки Универзитета у Источном Сарајеву. Такође је и заменик главног уредника часописа Хришћанска мисао и члан уређивачког савета часописа Отачник. У разговору за Православље говори о светоотачком богословљу и његовим основним елементима.

Има ли ишта узвишеније од човека?

Има ли ишта узвишеније од човека?

У Православљу бр. 1062 појавио се чланак под називом „Блиски сусрет треће врсте“. Пошто ми се не чини могућим спајање идеја које носи овај текст са основама онога у шта верујемо слободан сам да изнесем нека своја запажања.

Теза о могућности постојања интелигентног облика живота тј. разумних бића на другим планетама, никако се не поклапа са православним Богословљем, односно са нашом Вером. А наша Вера није људско домишљање или теорија, већ Богом откривено стање ствари садашњих и будућих. Бог је постао човек. Има ли онда ишта више од човека? Ако је васиона мала за Сведржитеља, исто тако је мала и за човека који благодаћу и заједничарењем постаје сутелесник Творца. Чак и анђеле Бог одређује да служе човеку. Шта је онда васиона за човека? Треба ли му она нешто и може ли му нешто дати? Јер, наводно, у тој васиони може постојати и други облик интелигентног живота и то виши од човека. Да ли би у том случају Бог постао човек или неко друго биће?

Епископ др. Јован (Пурић): Христос хљеб живота

Епископ др. Јован (Пурић): Христос хљеб живота

Поводом скорог устоличења Његовог Преосвештенства изабраног Епископа Нишког (досадашњег Епископа Диоклијског Игумана Острошког) др. Јована (Пурића) доносимо Предавање Преосвећеног Владике Г. Јована на тему „Христос хљеб живота“ које је одржао 17. септембра 2006.г у Духовмом центру Црквене општине Подгорица. Преузмите аудио датотеку - Светигора.