Наука

Стопедесетдвогодишњица од рођења Николе Тесле

Никола Тесла

Чист научни геније-песник у науци, један од ретких коме је генијалност призната још за живота, Никола Тесла рођен је на данашњи дан 1856. године и још као дете спознао да га интересује само техника. Рођен 10. јула 1856. године у селу Смиљану код Госпића, у тадашњем Аустроуграрском царству, а данашњој Хрватској, у српској породици, био је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Упркос светској научничкој слави и чињеници да је захваљујући систему наизменичних струја човечанству подарио много удобнији живот, умро је заборављен и сиромашан. У 87. години, од срчаног удара, умро је 7. јануара 1943. године у скромном апартману њујоршког хотела "Њујоркер" који му је био дом.

Патријарх Српски Павле: О нашем времену

Пастир ДобриПонављам и себи и вама, и нас је Господ послао у наше време и поставио задатке које сваки од нас треба да изврши, и у својој породици, и у друштву, и у Цркви, и у целом човечанству. Да ли ћемо ми те задатке, понављам и говорим опет, извршити најбољом снагом коју нам је Бог дао, и најбољом вољом, то зависи од нас. Ми се често изговарамо: да смо се родили у неко сретније и боље време, и ми би били бољи. То је само изговор! Бог нам је дао снаге кад нас је поставио у ово време које су нам потребне, уз Његову благодатну помоћ, да ми издржимо, одолимо и извршимо своје задатке. Ако ли снаге будемо расипали на ништавне ствари, нећемо их имати за оно што је најглавније. А поред тога, живећи супротно ономе што Бог заповеда, ми нећемо хтети после да идемо Његовим путем. И отићи ћемо у супротном правцу и заслужити муку вечну. Или блаженство Царства Небескога - "што око не виде, и ухо не чу, и на срце човеку не дође, што је спремио Бог онима који га љубе" (1 Кор. 2, 9), или муку вечну "где црв њихов не умире и огањ се не гаси" (Мк. 9, 44).

Патријарх Српски Г. Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.

Ми патимо јер немамо љубави...

фрескопис манастира Дечани

"Ми патимо јер немамо љубави. Онај ко не љуби нема ни мир, чак и кад би га у Рај поставили", рекао је један старац.

* * *

Један старац је рекао: "Онај ко уистину љуби Бога, не љуби само ближњег него и васцелу творевину: дрвеће, траву, цвеће. Он све љуби истом љубављу."

* * *

Један старац је рекао: "Називамо се хришћанима, али се нико од нас не придржава заповести о љубави према ближњем."

Преузето са www. verujem.org (из Старечника)

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења"

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења" - осврт на испаде секташких псевдозилота у Душковцима код Пожеге

Истински побожни, црквено, светосавски савесни људи у нашој Цркви запањени су новонасталом халабуком у делу Жичке Епархије, коју изазива групица (или пар групица, које претачу „из шупљег у празно", као они Мирашеви, с путујућим аутобусом) псевдозилотâ, секташа по менталитету, по понашању сасвим туђем Православљу, а што несрећна, плаћеничка мас-медија „проевропске" Србије итекако надувавају, репризирају - као да је то главни проблем Србије и Српког народа, и то у моменту док Косовски пожар гори и спаљује савести, уз подршку истих проевропских мас-медија, разноразних владиних и невладиних Еврослинаваца, за које не постоји, и треба да нестане, Србија на Истоку, и Балкан као колевка Европе, а да остане само бедно епигонство трабаната оних који су нас јуче здушно бомбардовали због суманутог, њима а не народу служећег комуњаре.

Васељенски Патријарх Вартоломеј I: Порука за Светски дан човекове околине (5. јуна 2008.)

Патријарх ВасељенскиДанашњи Светски дан човекове околине јединствена је прилика дасви ми - човечанство у целини, сваки грађанин света лично, укупно друштво,предузетничка заједница и, свакако, верске и политичке вође - промислимо о садвећ тешко сагледивим размерама еколошке кризе. Дошао је тренутак да из основаревидирамо свој начин мишљења и функционисања у јединственом свету који је БогСведржитељ подарио човечанству као наслеђе, са заповешћу да га „обрађује" и „чува".

Човечанство се више не задовољава тиме да из природе црпикорисне материје, неопходне за живот, на такав начин да се у пуној мери сачувамогућност препорода природних екосистема и обнова природних ресурса. Оно је,нажалост, одавно прекршило божанску заповест о старању за творевину Божју.Резултате тога безумног и саможивог понашања доживљавамо данас, гледајући, каобезвољни посматрачи, последице катастрофалних климатских промена, загађеностводе у рекама, морима и свуда, неумерени риболов, упропашћивање разноликостиживих врста, претварање плодног земљишта у пустињу, уништавање шумâ уследубиствених пожара и још много других манифестација небивале еколошке кризе.