Наука

Епископ бачки Иринеј: Светитељ Георгије Победоносац

Дивног угодника Божјег – светитеља Георгија Победоносца, који је свој живот положио за Истину, за Господа Исуса Христа, молитвено прослављамо 6. маја по новом, односно 23. априла по старом календару. Светоме Георгију су посвећени многи храмови у Епархији бачкој: у Новом Саду, Сомбору, Сонти, Бечеју, Темерину, и у другим местима. У Охридском прологу, Светог владике Николаја Велимировића, о Светоме великомученику  Георгију је наведено следеће:

У сусрет празнику: Свети великомученик Георгије

Младић побеђује суровог цара Диоклецијана, свемоћног цара. Чиме га побеђује? Не оружјем, него мучеништвом. Он је својим мучеништвом показао и доказао да је Христос заиста васкрсао и да је заиста Вечна Истина у Њему, Вечна Правда у Њему, Вечна Љубав у Њему. 

Преподобни Јустин Ћелијски, 1974. године, Ђурђевдан у манастиру Ћелијама

Нова емисија У сусрет празнику посвећена је Светом Георгију, једном од најпоштованијих светитеља у Цркви. Ђурђевдан је једна од најчешћих слава у српском народу, а слава је и многих храмова у Епархији бачкој, поред осталих и Саборног храма у Новом Саду. Молитвени спомен на Светог великомученика Георгија и његово мученичко страдање Црква прославља 6. маја по новом, односно 23. априла по старом календару. О светитељу Георгију говори протопрезвитер Славко Стојисављевић, парох при храму Светих апостола Петра и Павла у Бачком Брестовцу.

Ђакон др Ђорђе Петровић: Радост: увод и разматрање

Човек је биће радости. Радост није жеља, већ conditio umano који носи божанске карактеристике: да траје вечно и да се никада не исцрпи. Радост се препознаје у вечности и зато губи својство ако је исцрпљена. Човек осећа позив да вечно буде радостан.

С. Ц. Луис говори да је радост неутољена жеља која је сама по себи пожељна више него било које задовољство (Surprised by Joy). Поред научних истраживања, многе цивилизације сведоче важност радосних тренутака још у раним периодима живота. Смех и осмех заједно са друштвеним играма, представљају такође неке одлике радости у многим културама.

Недеља Светих мироносица – сведоци Живота

Друга недеља после Васкрса од давнина је у Цркви била посвећена сећању на жене које су пратиле Христа, помагале му својом бригом, а после Распећа дошле на гроб да према тадашњем обичају припреме Његово тело за погреб.

Њима се најпре јавио Христос након што је устао из смрти, оне су прве од њега чуле: Радујте се! и тако постале први сведоци Васкрсења. О женама којима смо започели нашу беседу, у Јеванђељу се говори веома мало, али у свему што је речено открива се оно што смо ми скоро па сасвим заборавили. Због чега су оне ишле за Христом? Оне су служиле Христу, и њихов унутарњи свет разоткрива нам се пре свега као свет љубави, као мир непрестано јачајуће личне верности, личног учешћа.

Небоземна радост и торжественост пасхалног богослужења

Пре него што се било ко од нас усуди да изговори неколико скромних речи о Празнику над празницима, о Пасхи Господњој, дах му застаје услед сазнања да ниједна људска реч није кадра да у потпуности искаже суштину и сверадосни и спасоносни значај празника Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. Свети Григорије Богослов у својој беседи на Пасху богомудро поручује да је  Пасха Царица дана, Празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и Господње празнике!