Наука

Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност

У сарадњи Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антрополошка истраживања Института друштвених наука из Београда, Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а) из Ниша 27. и 28. априла 2018. године организује се Међународна научна конференција под називом „Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“ на Сребрном језеру (Велико Градиште, Р. Србија). Више информација можете наћи на сајту Института друштвених наука.

Предавање митрополита Амфилохија у Будви

Предавање митрополита Амфилохија у Будви
Предавање митрополита Амфилохија у Будви
Предавање митрополита Амфилохија у Будви
Предавање митрополита Амфилохија у Будви

-Христос је предвјечни Бог који је постао дијете младо, рођен од Пресвјете Дјеве, што је најдубља тајна, истина хришћанске вјере по којој је  хришћанство јединствено, казао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије 31. марта 2018. године у Будви где је одржао предавање на тему „Из уста мале дјеце и одојчади начинио си Себи хвалу“. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Улазак у Јерусалим

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, одржаo je 31. марта 2018. године, на Лазареву суботу, у храму Светог Јована Владимира у Бару предавање на тему „Улазак у Јерусалим“. Опширније на интернет страници Митрополије црногорско-приморске.

Свети и Велики понедељак

Првог дана страдалне (страсне) недеље богослужбено се сећамо Светог праведног целомудреног Јосифа, проклетства бесплодне смокве, као и Еванђелске перикопе о виноградарима. У наставку објашњавамо богослужбене особености прва три дана страдалне седмице. Последња седмица Спаситељевог живота на земљи назива се страсна или страдална седмица. Црквенословенска реч страст, у себи садржи неколико значења: страдање, трпљење, бол…Сваки од дана страдалне недеље назван је великим и светим због великих и спасоносних догађаја из Спаситељевог живота, и сваки је посвећен одређеним молитвеним споменимâ.

Четвородневни Лазар - првина општег васкрсења

Врбица - Лазарева субота (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као крсну славу. На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости.

Положи наду на Господа

За 20 дана књига мати Јелене игуманије Ћелија Пиперска „Положи наду на Господа“ три пута је представљена публици и духовној деци блаженопочившег оца Лазара Острошког. На Православном богословском факултету у Београду 28. марта 2018. године окупило се многобројно часно монаштво манастира Жиче, Ћелије Пиперске, Хајдучице и Пресвете Богородице Тројеручице, као и студенти и духовна деца оца Лазара, на промоцији књиге и филма посвећених овом великом православном духовнику нашег доба. Опширније на интернет страници Радија Слово љубве.

Др Александра Павићевић: Кремација или сахрана?

Др Александра Павићевић: Кремација или сахрана?
Др Александра Павићевић: Кремација или сахрана?
Др Александра Павићевић: Кремација или сахрана?
Др Александра Павићевић: Кремација или сахрана?

У среду шесте седмице Часног поста, 28. марта 2018. године, у просторијама СКД Просвета у Загребу, др Александра Павићевић, виши научни сарадник на Етнографском институту САНУ, одржала је предавање на тему „Кремација или сахрана? Црквена и лаичка мишљења“.