Биоетика

Православни и англикани о еутаназији и крају човековог живота

Организациони Међународне комисије за англиканско-православни богословски дијалог састао се 27. и 28. јуна 2019. при Кентерберијској катедрали.

Делегацију Православне Цркве чинили су белгијски митрополит Атинагора, егзарх за Холандију и Луксенбург, који је уједно и православни копредседавајући Комисије, у пратњи архиђакона о. Филаделфа Кафалиса, др Христоса Христакиса, православног ко-секретара Комисије, и професора Богословског факулетета Аристотеловог Универзитета у Солуну Милтијадиса Константину.

Audiatur et altera pars

Реплика једног хришћанина на текст ”Еутаназија Србије” аутора Мише Ђурковића од уторака, 11. јуна 2019. године у рубрици ”Погледи” дневног листа ”Политика” (online). За разлику од Томаса Мора у  „Утопији“ (1516.), Олдос Хаксли у својој дистопији "Лепи нови свет" (1932.) описује како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује.

Еутаназија Србије

 Протекле недеље уважена новинарка овог листа госпођа Петровић је својим текстовима направила праву медијску кампању за одређена врло контроверзна решења која најразличитији лобији већ скоро деценију неуспешно покушавају да наметну Србији. Ко је читао серију њених текстова објављених на насловној страни сазнао је да „Србија уводи” сурогат-материнство, еутаназију и сличне ствари, затим да је еутаназија уведена у „великом броју земаља”, да би испод тог бомбастичног наслова могао да прочита да су у питању свега четири европске земље, Канада и један број држава у САД, итд.

Eутаназија и аподиктичка етика

Реаговање на чланак у ”Политици” од петка 7. јуна 2019. ”Подељена мишљења правника о еутаназији. Смрт од туђе руке је убиство, смрт од своје руке је самоубиство, а смрт од државне руке је извршење смртне казне”.

Разантни развој сазнања у области медицине и нових медицинских могућности да се продужи људски живот фундаментално су изменили однос људи према смрти.

О еутаназији

Протојереј-ставрофор Милорад Лончар, Мелбурн, Аустралија
Протонамесник др Зоран Пајкановић, Бања Лука, Република Српска

Поимање људског живота одувијек је предствљало тему интересовања свих слојева друштва и људи свих убјеђења. У основи постоје религијски, философски и научни приступ разумијевања људског живота.[1] Сходно убјеђењу пројављује се и сам однос према животу. Хришћанство препознаје циљ човјека у заједници са Богом у овоземаљском и у вјечном животу. Философски приступ захтијева рационални приступ који одређује нормативе у вредновању живота, а савремена наука унапријед искључује постојање духовног, невидљивог свијета кога не може подвргнути експерименту. Однос према животу условљава и однос према питању еутаназије. Дакле, питање еутаназије дотиче се најсуптилнијег односа према људском животу.

Експерти упозоравају: Пренатална дијагностика као инструмент селекције

У угледном аустријском недељнику "Die Furche" дискутују шефица за комуникацију аустријске дијецезе Ст. Пелтен Катарина Бранднер и психолог Карин Торди о позном прекиду трудноће. Катарина Бранднер, шеф департмана за комуникацију дијецезе Ст. Пелтен упозорава од пренаталне дијагностике као коришћење инструментом селекције.

Студентскa конференцијa у Кијевској духовној академији

Студентскa конференцијa у Кијевској духовној академији
Студентскa конференцијa у Кијевској духовној академији
Студентскa конференцијa у Кијевској духовној академији
Студентскa конференцијa у Кијевској духовној академији

У Кијевској духовној академији 26. марта 2019. године отворена је 10. студентска конференција на тему Студентска наука у Духовној школи.

У раду конференције учествују студенти из Руске Православне Цркве и други помесних Православних Цркава. Српску Православну Цркву представља студент Православног богословског факултета Универзитета у Београду г. Николај Сапсај, уједно репортер Радија Слово љубве.