Биоетика

Колонирање у служби оживљавања изумрлих врста

Јапански научници су успели да клонирају мишеве, чија су тела била замрзнута најмање 16 година, саопштено је у Вашингтону. На тај начин могуће је оживљавање изумрлих врста.

Стручњак за клонирање мишева Терухико Вакајама и његове колеге из Центра за развојну биологију у јапанском граду Јокохами, изјавили су да помоћу клонирања могу да се "оживе" мамути и друге нестале врсте животиња.

Рођена прва генетски модификована беба

У Севиљи је рођена прва генетски модификована беба - мали Хавијер дошао је на свет како би спасао живот свог брата Андреа.

Шестогодишњи Андре болује од анемије типа Бета Таласемиа, наследног поремећаја грађе хемоглобина, и лекари ће сада искористити стем ћелије из пупчане врпце новорођенчета како би обавили трансплатацију коштане сржи. Хавијер се родио са 3.4 килограма тежине, а читава процедура изведена је у Шпанији. Родитељи Соледад Пуертас и Андре Марискал захвалили су се медицинском тиму од 31 доктора и 14 истраживача, који су пажљиво одабрали ембрио чије су се карактеристике највише подударале са ткивом његовг брата.

Биоетика на часовима верске наставе

Током своје бурне историје, Црква се суочавала са разним овосветским проблемима на које је давала одређена решења која су конституисала "ум Цркве".

Активно суочавање Цркве са овосветским проблемима можемо видети у списима раних хришћанских писаца (Псеудо Варнава, Аристид, Атинагора, Минуције Феликс, Тертулијан, Лактанције...), затим су они били предмет спорова Васељенских сабора. Одговор на битне дисциплинарне спорове и етичке проблеме даје канонско законодавство и списи великих отаца Цркве. Па ипак 20. век је Цркви донео неке нове изазове, који су далеко тежи и комплекснији од ранијих, а све је то настало као последица друштвених промена и техничке револуције, успона мас медија, развоја модерне медицине и глобализације ... На неке проблеме и недоумице савременог друштва имамо одговор али неки новонастали проблеми нашег технолошког друштва изискују не само одговор саме Цркве већ и целог друштва.

Нова књига Вацлава Клауса

Да ли људску врсту изазови ношења са климатским променама можда гурају и у ново доба тоталитаризма? Да ли они стварају климу страха, и да ли их прати атмосфера контроле из некаквих центара моћи?

Одговор на сва ова питања, уколико на глобалне еколошке проблеме гледате из преспективе председника Чешке Републике Вацлава Клауса, недвосмислено је потврдан. Клаус је, наиме, управо објавио књигу под насловом "Плава планета, зелени окови", са поднасловом "Шта је угрожено, клима или слободе?". Аутор тврди да би екологија, односно, како он каже - "екологизам", могао да буде подједанко опасан као и некада комунизам.

Први људско-животињски ембриони створени у Европи

Научни тим из Њукасла објавио је да је створио ембрионе који комбинују људски и животињски генетски материјал, што је први експеримент те врсте у Британији и у Европи.

Мешовити ембриони су створени убацивањем људске ДНК у испражњене јајне ћелије краве, а познати су као цитоплазмични хибриди, или цибриди. Они се добијају убацивањем језгра људске ћелије у животињску јајну ћелију чије је језгро одстрањено. Генетски материјал у ембриону који се добије је 99,9 одсто људски. Коначни циљ је да се овакви ембриони гаје шест дана и да се затим из њих извуку матичне ћелије које ће се користити у истраживањима и лечењу разних болести.