Биоетика

Етичке импликације пренаталне дијагностике

Олдос Хаксли описује у својој дистопији „Лепи нови свет“ (1932.), за разлику од Томаса Морове „Утопије“ (1516), како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује. „Савршено“ друштво је је резултат свеобухватног система који почива на вештачкој репродукцији, кондиционирању и индоктринацији тоталитарне светске државе. Морална субјективност њених грађана је стриктно контролисана, опсервирана и изложена сталној манипулацији. Најпре је реч о биолошкој кондиционираности. Људска репордукција се збива изван његове полности, односно исход је техничког процеса оплођења. Социјална кондиционираност се збива путем индоктринације. Чини се да Хакслијев роман није изгубио у својој актуелности. Оно што је изгледало фикционалном визијом, почиње да бива опора стварност у виду ген-техничких процеса савремене репродуктивне медицине.

Контраверза о новом закону о сурогат мајкама

Контраверза о новом закону о позајмљеним мајкама (сурогат мајкама) у законодавству Аустрије и етичке импликације тог феномена у појимању хришћанске породице

Морална контарверза између заговорника и опорицатеља нове технологије репродукције људских бића узима оштре контуре посебно у савременом богословском дискурсу у Астрији. Наиме, викарни бискуп у Бечу Стефан Турновски (Turnovszky) недавно је децидирано негативно коментарисао један предлог за измену закона о сурогату мајкама у Аустрији као ”неспојив са сликом човека”.

Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"

Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"
Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"
Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"
Проф. др Стаменко Шушак: Метафизика ,,мождане смрти"

Проф. др Стаменко Шушак, кардиохирург из Сремске Каменице, одржао је 15. децембра 2014. године у Парохијском дому Храма Светог Саве на Врачару предавање на тему "Метафизика "мождане смрти" - антрополошки осврт на донацију органа".

Професор Шушак је указао на све стручне аспекте "мождане смрти", али и на човека као личност, биће са слободном вољом која тежи вечности, а не само као индивидуу и/или психо-соматско биће. Личносност људска јесте отворена онтологија, док свођење човека на ниже димензије (индивидуу, психосоматско биће или само соматско и/или психичко биће) доводи човека у позицију затворене онтологије простих физичких рефлекса и психичких реакција. Живот и смрт човека никако се не могу свести на живот или смрт једног органа или органског система, тако да се са највећим опрезом у обзир морају узети све чињенице када се говори о донацији органа од стране "мождано мртве" особе.

Нови грађани света или Science-Fiction постаје стварност

Недавна је у једном есеју о репродуктивној медицини проф. др Елизабет Бек-Гернсхајм, професорка социологије из Ерлангена-Нирнберга, изнела аргументе које овде у концизној наративној форми преносимо.

Овај прилог би ваљало контекстуално читати са нашим текстовима објављеним 7. маја ове године - „Нове технологије репродукције људских бића“ и 30. децембра 2013.г. - „“Пренатална дијагностика и њене етичке импликације“, у рубрици „Наука“.

Глобализована репродуктивна медицина омогућује експанзивну заинтересованост за децу из реторте (in vitro fertilization).

Каква су правила на снази на глобалном тржишту? Луиза Браун, рођена 1978. г., први је случај у историји људског рода  зачећа изван мајчине материце, што је представљало медицинску сензацију. О чињеници да ли је тиме учињен напредак или светогрђе, водила се јавна и жучна дебата у медијима, политици, науци.