Биоетика

Италијанска влада забранила еутаназију

Влада Италије забранила је једној болници да искључи апарат за одржавање живота пацијенткињи која је у коми од 1992. године, иако је Касациони суд одобрио ту процедуру.

"Мој је задатак да упутим такву директиву како би све здравствене установе поштовале обавезу да се свакоме гарантује право на храну и хидратацију у коми", рекао је министар здравства Маурицио Сачони. Према његовим речима, против закона би било искључити апарате пацијенткињи Елуани Енгларо (37), која је у коми од 1992. године. Касациони суд је 13. новембра одобрио еутаназију, али је ту одлуку жестоко критиковао Ватикан, оценивши да је "пацијенткиња шаље у смрт".

Живот без срца

СрцеJеднa 14-годишња Американка живела је четири месеца без срца, уз помоћ посебне справе, у очекивању нове трансплантације срца пошто је прва неуспела, саопштили су лекари у болници у Мајамију.

Прво неуспело пресађивање спроведено је 2. јула, али је пацијенткиња Д'Зана Симонс морала да чека до 29. октобра да добије нови орган. У том периоду, Д'Зана Симонс живела је повезана са машином која има две пумпе. Једна пумпа је слала крв у плућа, а друга пумпа је распоређивала крв по целом телу.

Мождано ткиво из матичних ћелија

Откриће јапанских научника могла би да буде прекретница у лечењу многих болести

Јапански научници успели су да створе мождано ткиво из ембрионалних матичних ћелија. Они су генерисали ткиво мождане коре, која служи као „контролни торањ" људског мозга. То отвара пут ка новим методама лечења. Само неке болести могу да се лече трансплантацијом једноставних ћелија, а трансплантација ткива могла би да побољша терапеутски процес.

Колонирање у служби оживљавања изумрлих врста

Јапански научници су успели да клонирају мишеве, чија су тела била замрзнута најмање 16 година, саопштено је у Вашингтону. На тај начин могуће је оживљавање изумрлих врста.

Стручњак за клонирање мишева Терухико Вакајама и његове колеге из Центра за развојну биологију у јапанском граду Јокохами, изјавили су да помоћу клонирања могу да се "оживе" мамути и друге нестале врсте животиња.

Рођена прва генетски модификована беба

У Севиљи је рођена прва генетски модификована беба - мали Хавијер дошао је на свет како би спасао живот свог брата Андреа.

Шестогодишњи Андре болује од анемије типа Бета Таласемиа, наследног поремећаја грађе хемоглобина, и лекари ће сада искористити стем ћелије из пупчане врпце новорођенчета како би обавили трансплатацију коштане сржи. Хавијер се родио са 3.4 килограма тежине, а читава процедура изведена је у Шпанији. Родитељи Соледад Пуертас и Андре Марискал захвалили су се медицинском тиму од 31 доктора и 14 истраживача, који су пажљиво одабрали ембрио чије су се карактеристике највише подударале са ткивом његовг брата.

Биоетика на часовима верске наставе

Током своје бурне историје, Црква се суочавала са разним овосветским проблемима на које је давала одређена решења која су конституисала "ум Цркве".

Активно суочавање Цркве са овосветским проблемима можемо видети у списима раних хришћанских писаца (Псеудо Варнава, Аристид, Атинагора, Минуције Феликс, Тертулијан, Лактанције...), затим су они били предмет спорова Васељенских сабора. Одговор на битне дисциплинарне спорове и етичке проблеме даје канонско законодавство и списи великих отаца Цркве. Па ипак 20. век је Цркви донео неке нове изазове, који су далеко тежи и комплекснији од ранијих, а све је то настало као последица друштвених промена и техничке револуције, успона мас медија, развоја модерне медицине и глобализације ... На неке проблеме и недоумице савременог друштва имамо одговор али неки новонастали проблеми нашег технолошког друштва изискују не само одговор саме Цркве већ и целог друштва.

Нова књига Вацлава Клауса

Да ли људску врсту изазови ношења са климатским променама можда гурају и у ново доба тоталитаризма? Да ли они стварају климу страха, и да ли их прати атмосфера контроле из некаквих центара моћи?

Одговор на сва ова питања, уколико на глобалне еколошке проблеме гледате из преспективе председника Чешке Републике Вацлава Клауса, недвосмислено је потврдан. Клаус је, наиме, управо објавио књигу под насловом "Плава планета, зелени окови", са поднасловом "Шта је угрожено, клима или слободе?". Аутор тврди да би екологија, односно, како он каже - "екологизам", могао да буде подједанко опасан као и некада комунизам.