Богословље

Беседа Светога Саве о правој вери, изговорена 1220. године у манастиру Жичи

Браћо и другови и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанствене заповести. И пошто чујете ове свете речи, положите их, дакле, браћо, у ваша срца и на савести душа ваших и пред очи ума, и разумејте.Премилосрдни и човекољубиви Бог, имајући неизмерну милост према људском роду, приклони небеса и сиђе на земљу и својим божаственим промислом и добровољним подношењем многоврсних страдања божанског тела просвети наш род и посла свете Апостоле у сав свет, рекавши им: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт 28,19). Али како они сами до нас не дођоше, то оци наши, чувши уистину речи њихове, повероваше им. Предобри Бог, који има бескрајну милост и не жели да ни један од нас погине (I Тим 2,4), и по истој тој првој заповести и на исти начин по учењу и проповедању светих Апостола, уздиже мене на ово светитељство, хотећи да преко мене “испуни недостатке наших отаца.“ (Кол 1,24). И Духом својим Светим заповеди ми да вам објавим реч своју о вашем спасењу, коју, с љубављу чувши је, сачувајте, да и ми постанемо заједничари реда светих.

Преподобни отац Јустин: Реч о Растку – Светом Сави

Када се наша народна душа спотакла о вечне проблеме, Растко ју је подухватио, подигао и окрилио. Из мука времена Растко нас је извукао и уздигао у најлепшу вечност, вечност Христову. Он је наш први ускок у вечност. Кроза њ – ми смо победили време и простор. Растко је прескочио све препоне, прелетео све врхове, премостио све провалије, и превео нас до самог лица Истине. И ми смо видели Истину, Истину Апсолутну, васељенску, Истину вечну и богочовечну, Истину Христову. До Растка ми смо били слепи; кроз њега – ми смо прогледали, и Господа Христа угледали; до њега – ми смо били глуви; кроз њега – ми смо прочули, и глас Истине чули. Растко је најсветије и највидовитије око душе наше; њиме – ми смо видели што дотле око наше не виде; дознали смо што дотле срце наше ни у сну не виде.

Беседа Светог Мардарија на Нову 1911. годину

Поздрављам те вољени православни роде, срећна Нова година. Још једна година оде у вјечност.  Заувијек је нестала у простору вјечности, као кап у мору, никада се више неће вратити, неће се појавити. Прође година, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је све прошло и нестало оно што смо ми радили у току прошле године? Није, браћо, није! Прође година, али сва наша добра дјела и гријеси остадоше, живе и живеће до самог Суда Христовог. Како могу да нестану и ишчезну наша дјела, када их је записао Анђео у вјечној књизи правде Божје, по којој ћемо се на страшном суду сјећати свега што смо учинили и добро и лоше.

Пресвета Богомајка - заштитница васцеле творевине

Шта да Ти принесемо Христе, зато што си се на земљи јавио као човек нас ради? Свака од створених твари приноси ти благодарење: Ангели –песму, небеса – звезде, мудраци – дарове, пастири – чудо, земља -пештеру, пустиња – јасле, а ми Богомајку Дјеву! Ти који јеси пре векова, Боже, помилуј нас. (из службе празника Рождества)

Свети владика Николај: Беседа о Божићу

Емануил – с нама је Бог. Не идол, и не идеја, и не слутња ни теорија, него истински и прави, вечни Бог. Он се родио као младенац од приснодјеве Марије. Празник Његовог рођења – колико нам је познато – само се на српском језику од свих језика на свету назива Божић или Богић, што ће рећи Мали Бог. Као што би сина царевог назвали царевићем, или сина краљевог краљевићем, тако су Срби од старине назвали Сина Божјег – Божић. Дан Његовог рођења, дакле, назвали су Срби по суштини или по битности Рођенога у тај дан – Божић. Како је то дивно, и пуно разума и словесне красоте! Често народна терминологија помаже теологији, олакшава схватање великих догми вере наше. Превечни Син Божји јавио се у телу, као чедо Божје, као Мали Бог; иако Бог од Бога, Светлост од Светлости, једнобитан са Оцем и савечан Оцу, но у коловрату времена мали због тела и у телу – Божић.