Богословље

Игуман савински Макарије: Љубав која се остварује у слободи је основ односа Бога и човјека

Утврђујући ученике у вјери и обећању које је донио на земљу, Христос каже да ће се Он вазнијети на небеса како би умолио Оца да пошаље Духа утјешитеља, који ће свједочити истину у овоме свијету. Господ све чини како би своје ученике утврдио у вјери, да се не уплаше и саблазне од кнеза који влада овим свијетом, а који, долазећи, узима данак гријеха људског у овоме свијету, узимајући и сваког оног ко гријеху служи. Христос додаје и то да кнез овога свијета у Господу не налази ништа. Човјек у овоме свијету сам бира коме ће служити, по томе како ће усмјерити своје психоифизичке способности.

Епископ стобијски Давид: Свете Тајне - учествовање створеног у нествореним

У његовој „Мистагогији“, свети Максим Исповедник предочава да је Црква икона целокупног света, који се, од видљивих и невидљивих суштина, састоји. Сагласно овом исказу, али и, уопште, гледано из перспективе Светог Писма и Предања, свет је створен да постоји као Црква. Следствено, није могуће да се примењује расцепљујуће, раздељујуће сагледавање између Цркве и света, нити је, пак, могућа подела на свето и загађено.

У контексту реченог, а гледано кроз призму пастирске теологије, извесно је да одузети из Еванђеља (Марко 2.1,12), у метафоричном смислу карактерише пали свет. Но, ипак, Христос гледа на веру оних, који су донели одузетог, и са љубављу се односи према њему! Очигледно, Христос гледа на тог човека, тачније, рекли бисмо, на тај свет, као на Своје дете. Дакле, онда, када свет не сагледава смисао и циљ свог постојања, Црква је позвана да му предочи и оприсутни његову аутентичну перспективу, будући да вера није индивидуалистичко питање, већ има једну чудесну еклисиолошку димензију, т.ј. она је вера заједнице.

Главни задатак Цркве је привођење људи Богу

Богоопштење, сједињење с Богом - ово је главни циљ живота хришћана. Све остало је другостепено без обзира колико нам се чинило важним. Све свете таjне, богослужења, обреди и молитве човеково срце побудђивају на богоопштење, одводе суjете, мирских мисли, уздижу особу ка том главном циљу - сједињењу с Богом. Црква је увек са својим људима. У тузи и радостима. Од рођења до смрти. Све у Цркви предвиђено служи за утеху, надахнуће и помоћ људима. И фигуративно и дословно сваког дана, од када постоји оваj свет. Црква jе са здравим људима и болесницима, Црква је са онима који се радују и тугују, Црква са онима који се рађају и умиру.

Празнична недоумица: Једна или две Свете Петке (8. август и 27. октобар)

У народу често постоји недоумица по питању личности Свете Петке. Она је, највероватније, настала из разлога што многи светитељи имају два (или више) датума који прослављају њих и догађаје везане за њихов живот (тако имамо “летње“ и “зимске“ славе). Да је овде реч о две Свете Петке најбоље сведоче Житија Светих за 08. август и 27. октобар, чији текст у наставку преносимо. Ту се види и да им је крај земног живота био различит. Прва је мученички пострадала и зато је “Преподобномученица“, а друга је скончала земни живот у подвигу и молитви у пустињи и зато је “Преподобна“.

Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?

Света равноапостолна Марија Магдалина је била пореклом из галилејског града Магдале (племе Исахарово), који се налазио на западној обали Генезаретског језера, у близини Капернаума. Њу спомињу сва четири јеванђелиста. Након што ју је Господ исцелио од злих духова (Лк. 8: 2), она се придружила оним благочестивим женама, које су свуда пратиле Господа за време Његовог овоземаљског живота и служиле Му својим имањем. Она је била сведок крсног страдања Спаситеља и присуствовала је погребенију Господњем. У цик зоре после суботе, она је с осталим благочестивим женама пошла на гроб Исуса Христа, како би помазала Његово тело миром. Стога их Црква назива женама мироносицама. Прво је њима анђео открио да је Господ васкрсао (Мк. 16: 1–8). Због велике преданости и пожртвоване љубави према свом Учитељу, она се удостојила да прва угледа васкрслог Спаситеља. Он јој је поручио да извести апостоле о Свом васкрсењу. Света Марија Магдалина је за апостоле била благовесница. О томе се пева у стихири Пасхе (које је сачинио Преподобни Јован Дамаскин):