Богословље

Преподобни Амвросије Оптински: О унинију

Униније је, по сведочанству Марка Подвижника, крст који нам се ниспошиље ради очишћења претходних сагрешења. Униније долази и од других узрока: од повређеног самољубља или од сујете, када човек види да људи који су исти као и он имају више успеха у животу; од тешких околности којима се проверава наша вера у Промисао Божији и нада у Његово милосрђе и свесилну помоћ. Често нам недостаје вере и наде, и због тога тугујемо.

Свети Николај Охридски и Жички: О љубави која превазилази разум

У Исусу Христу Сину својем показа Бог љубав ‘која превазилази разум.’ Онај кроз кога Света Тројица створи свет јави се као човек у телу, да јави човечанству љубав Свете Тројице, дотле непознату свету. Како се јави? Онако како се само велика љубав не стиди да се јави, ради спасења љубљенога: у понижењу, у служењу, у страдању, најзад у врховном жртвовању.

Апостоли у времену и простору

Апостоли у времену и простору
Апостоли у времену и простору
Апостоли у времену и простору
Апостоли у времену и простору

После вечерњег богослужења и молебна које је служио свештеник Михајло Вукчевић, архимандрит Стефан (Вучковић), игуман манастира Велика Ремета на Фрушкој Гори, био је 20. октобра 2020. године гост духовне трибине у Вазнесењском храму у центру Београда, где се са благословом старешине цркве, протојереја Арсенија Арсенијевића, пуних 17 година приређују таква сабрања.

Старац Софроније (Сахаров): Разлика молитве и јоге

„Молећи се Именом Исуса Христа, ми стојимо пред апсолутном пунотом, како Нетварног Прво-Бића, тако и тварног постојања. Како бисмо ушли у област ове пуноте Бића, треба најпре Њега да уселимо у нас тако да Његов живот постане нашим – кроз, сагласно са заповешћу, призивање Његовог Имена речима: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога.“

„Медитација, као метод апстраховања нашег ума од свих представа, може нам дати осећај смирености, ослобађања од условности простора и времена, али у њој нема свести о томе да стојимо пред личносним Богом; у њој нема праве молитве, то јест лицем у Лице. То може да има за последицу да неко ко се бави медитацијом буде задовољан психичким резултатима сличних експеримената и, што је још горе, да му постане сасвим стран осећај Живог Бога, Личног Апсолута.“

Преподобна Параскева - подвижница достојна похвале

У светој личности преподобне мајке наше Параскеве актуализују се речи псалмопојца Давида: „Диван је Бог у светима својим, Бог израиљевˮ (Пс 67,36 ). Овај псаламски стих појемо у служби преподобне мајке наше Параскеве, верне угоднице Божје која је својим подвизима у јорданској пустињи просијала светлошћу светитељства, поставши свима нама образац хришћанског живота. Преподобна мајка наша Параскева, коју са вером и љубављу прослављамо, рођена је од благочестивих и побожних родитеља у Епивату, (између Силимврије и Цариграда, близу Каликратије у источној Тракији). Житије препододбне Параскеве нам казује да је имала брата Јевтимија. Жељан да живот свој посвети Богу Јевтимије се, уз пристанак родитеља, замонаши. Као монах подвизавајући се, себе је испунио многим врлинама, те тако би изабран за епископа Мадитског. Као знаменити епископ он се прославио у борби са многим јеретицима који су својим погрешним учењима пољуљали лађу Цркве Христове.