Богословље

Свети Јован Златоусти о посту

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измирисе са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе.

Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!

Тропар преподобном Јустину Ћелијском:

Православља сладост и нектарни премудрости, оче преподобни, 
излио си у срца верних као богатство; 
животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, 
Јустине Богомудри, моли Христа Бога Логоса 
да ологоси оне који Те поштују.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Јустина ћелијског

Родитељи оца Јустина

Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије.  Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.

Протојереј Јован Мајендорф: Свети Јустин Мученик и Философ

Свети Јустин Мученик који је познат и под именом Свети Јустин Философ био је један од првих апологета (односно бранилаца) хришћанства. За разлику од тзв. Апостолских мужева који су се првенствено обраћали члановима Цркве, апологетски списи су упућени њима савременим незнабожачким читаоцима, па је за њихово боље размумевање неопходно и познавање историјских прилика тог времена.

У Римском царству другог века хиршћанство је било проглашено за “незакониту религију” (religio illicita). Оно није улазило у списак дозвољених култова, а само име хришћанин већ је било правни основ за гоњење. У почетку ствари нису биле тако црне: у латинском паганству почетком наше ере, нарочито са новим освајањима од стране царства, испољавала се већа тенденција трпељивости према другим религијама, што се такође тицало и хришћана. У већини случајева њих није нико подвргавао нарочитим истрагама и многи римски чиновници су већ навикли да кроз прсте гледају на њихово постојање.

Свети Јустин Мученик и Философ о бесмртности и смртности у светлу Васкрсења

Васкрсење се односи на умрлу плот, али дух не умире. Душа се налази у телу, а бездушно тело не живи, и када се душа из њега удаљи, не постоји. Јер тело је обиталиште душе, а душа обиталиште духа. Ово троје очуваће се код оних који имају искрену наду и чврсту љубав у Бога.

Према томе, разматрајући оне основе које постоје у свету, не налазимо да је немогуће васпостављање плоти; с друге стране, Спаситељ у читавом Еванђељу показује очување наше плоти; па ако је тако, зашто бисмо прихватали вери противно и погубно учење и безумно се повлачили кад зачујемо да је душа бесмртна, а тело трулежно и неспособно да опет оживи?

Ава Јустин: Ко су светитељи?

Шта су хришћани? Хришћани су христоносци, и тиме носиоци и имаоци вечнога живота. И то по мери вере, и по мери светости која је од вере. Светитељи су најсавршенији хришћани, јер су у највећој мери осветили себе подвизима свете вере у васкрслог и вечноживог Господа Исуса. Уствари, они су једини истински бесмртници у роду људском, јер васцелим бићем својим живе у васкрслом и ради васкрслог Господа Христа, и над њима никаква смрт нема власти. Њихов је живот сав од Господа Христа, и зато је сав – христоживот; и мисао њихова је христомисао; и осећање њихово је христоосећање. Све њихово је прво Христово, па онда њихово. Ако је душа, она је прво Христова, па онда њихова; ако је савест, она је прво Христова, па онда њихова; ако је живот, он је прво Христов, па онда њихов. У њима и нема њих, већ све и у свему Господ Христос.

Пријемни испит за упис у први разред Богословија

Пријемни испит за упис у први разред Богословија
Пријемни испит за упис у први разред Богословија
Пријемни испит за упис у први разред Богословија
Пријемни испит за упис у први разред Богословија

Сходно одлуци Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, 12. јуна 2017. године обављен је пријемни испит кандидата из Архиепископије београдско-карловачке за упис у први разред Богословија за школску 2017./2018. годину. Овом испиту, по благослову Његове Светости, председавао је Епископ изабрани нишки г. Арсеније. После обављеног писменог дела испита приступило се и усменом испиту, након чега је примљено три кандидата који су на испиту показали најбољи успех.