Богословље

Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа

Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа
Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа
Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа
Фочa: Семинар за ректоре и професоре богословских школа

У Фочи одржан дводневни семинар за ректоре и професоре богословских школа Српске Православне Цркве

Светом архијерејском Литургијом коју је, у капели Светог Василија Острошког на Богословском факултету Светог Петра Дабробосанског, служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, 24. августа 2015. године у Фочи је почео дводневни, трећи по реду, семинар за ректоре и професоре богословских школа Српске Православне Цркве.

Предавања у Православном духовном центру у Краљеву

У Духовном центру „Владика Николај Велимировић“ 24. и 25. јула 2015. године у Краљеву, др Ивица Живковић, професор у богословији Св. Кирила и Методија у Нишу, одржао је предавања на тему Православна породица и подизање деце. Предавања су организована у сарадњи са Народном библиотеком „Стефан Првовенчани“ у Краљеву, у овиру циклуса предавања под називом Духовни разговори са др Ивицом Живковићем. Проф. Живковић је, тим поводом, одржао два предавања на Дечјем одељењу Народне библиотеке под називом Православна биоетика – поштовање светиње живота и Дисциплиновање мисли у животу православних хришћана.

Симпосион о Григорију Палами

Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами

Научна организација под називом Palamas Seminar уприличила је у просторијама манастира Калипетра, близу Верије, велики међународни скуп посвећен истраживању философског и теолошког легата Григорија Паламе. Овај симпосион, на коме су учешће узели научници и универзитетски професори из Грчке, Србије, Румуније, Пољске, Сједињених Америчких Држава, Русије, Швајцарске и Канаде, био је усредсређен на истраживање специфично исихастичке компоненте у дјелу Григорија Паламе.

Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој

 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој

Бивши декан и професор на Теолошком Факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну г. Михаил Тритос ових дана борави у посјети Епархији горњокарловачкој. Овом приликом професор је на Ивањдан у манастиру Богородице Тројеручице у Доњем Будачком одржао предавање на тему Старац Пајсије Светогорац, пријатељ Божји. На предавању је био присутан и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Вијест о предавању прењели су и грчки црквени сајтови попут Ромфеа.гр и Амен.гр идр.

Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)

Христос Воскресе, браћо и сестре! Тема односа православних хришћана према јоги је изазвала огромно интересовање у српској јавности ових дана, што ме је, морам признати, доста изненадило.

У том смислу сам замољен од стране администрације мисионарског портала Поуке, чланице Мисионарског одељења СПЦ, да појасним свој став о јоги изречен на телевизији N1 пре неколико дана, што чиним овом приликом. Оно што је та телевизија пренела је само мањи део моје изјаве, о чему ће бити речи касније у тексту. Пренети део изјаве гласи да „јoga nije samo sistem telesnih vežbi, već i duhovnih vežbi, koje svoj izvor imaju u hinduizmu, a pri tom telesne vežbe koje se rade, na tim treninzima, u velikoj meri u svojim pokretima, u pozama koje se zauzimaju, zapravo predstavljaju ritualno nasleđe hinduizma. Tako neke poze predstavljaju poze blagodarenja hinduističkim božanstvima” (латични фонт изворно на сајту телевизије N1) - линк ка теми и видео запису.

Видовданска беседа Епископа сремског Василија

Манастир Раваница 2015. године

Драга братијо свештеници, драге сестре ове свете обитељи, оче Пајсије, духовниче ове свете обитељи, драга браћо и сестре!<--break-> Одслужисмо ову Свету Литургију пред моштима Светог кнеза Лазара, великог сведока о ономе што је било на светом и распетом Косову, онога који сведочи и данас о подвигу који је народ са њим на челу постигао, у визији за спасење рода српског од угњетавања, прогањања, злостављања, а које је касније трајало  пет стотина година.