Богословље

Нова издања манастира Светог Јована Рилског

У сусрет 1070-годишњици престављења преп. Јована Рилског, на иницијативу игумана овог манастира Епископа адријанопољског Евлогија и по благослову Његове Светости Патријарха бугарског Неофита и Светог Синода, манастирско братство је припремило два јубиларна издања. Једна књига садржи Завет и Акатист преподобном Јовану Рилском Чудотворцу, а друга само Завет (завештања) овог преподобног.

Свети Јован Владимир изнад Истока и Запада

Предавање Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Свети Јован Владимир изнад Истока и Запада“ које је одржао 2. јула 2016. године у манастиру Светог Симеона Немање на Немањином граду у Подгорици на научном слупу „Свети Јован Владимир и његово мјесто у српској историји, култури и духовности“ у организацији Института за српску културу.

Беседа Митрополита црногорско - приморског Амфилохија на оданије Свете Педесетнице

Беседа изговорена 25. јуна 2005. године, на оданије свете Педесетнице у Цетињском манастиру.

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре, Данас је оданије Светога празника - Духовдана. Тај празник нас подсјећа на велику и Свету истину-да је Дух Свети Животворни она Божанска сила, којом је Бог оживотворио све што живи и дише, којом је надахњивао Свете пророке, па су знали тајне које су се догодиле, које се догађају и које ће се догодити. Надахнуо је своје ученике и апостоле, пославши им тог Духа као Утјешитеља, да их уводи у сваку истину.

O Светој Педесетници

Педесетница (Πεντηκοστή) – празник Силаска Светога Духа на Апостоле 

Тропар Педесетнице:

Благословен јеси Христе Боже наш, који си показао Апостоле премудрим ловцима, пославши им Духа Светог. Помоћу њих си задобио Васељену, Човекољупче слава Ти!

О Старозаветној Педесетници

Педести дан после  јеврејског највећег пазника Пасхе зове се према броју дана између једног и другог - Педесетница (грч. Пентикости) или Празник седмица  (Изл 34,22) или  Празник жетве  (Изл 23, 16), као и Дан првих плодова  (Бр 28,26).

Према рабинском тумачењу у позном јудејству, на Педесетницу се славио и спомен на примање Синајског законодавства под Мојсијем, за што нема библијског основа. Од 16. нисана обрачунавано је седам недеља, и следећи или 50. дан био је дан празновања Педесетнице, који је падао 6. сивана (негде крајем маја) (Изл 23,16-19; 34,22; Лев 23,15-22; Бр 28).  Педесетница је била јеврејски дан молитве, и народу се нарочито налагало да се радује пред Господом, са својим укућанима, слугама, левитом у своме месту, а и туђин (дошљак), сирота или удовица имали су се радовати „на месту које изабере Господ твој да онде настани име своје“ (Понз 16,9-12).

Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!

Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!
Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!
Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!
Радуј се преподобни Јустине, Ћелијски Тајновидче!

Тропар преподобном Јустину Ћелијском:

Православља сладост и нектарни премудрости, оче преподобни, 
излио си у срца верних као богатство; 
животом својим и учењем показао си се жива књига Духа, 
Јустине Богомудри, моли Христа Бога Логоса 
да ологоси оне који Те поштују.

Житије преподобног и богоносног оца нашег Јустина ћелијског

Родитељи оца Јустина

Отац Јустин (Поповић) рођен је на дан Благовести Пресвете Богородице (25. марта, по старом календару) 1894. године, у Врању, од побожних православних родитеља Спиридона и Анастасије.  Световно име Благоје добио је по празнику на који се родио. Отац Спиридонов, познати поп Алекса, био је најмање седми по реду свештеник из старе породице Поповића. И Спиридон је учио богословију (два разреда), међутим, отац га је повукао из школе те је он касније прислуживао у храму и домаћим свештенодејствима, одржавајући дух црквености и побожности у домаћинству у коме је растао мали Благоје. Мајка Анастасија је из угледне домаћинске породице из околине Врања. Изродили су осморо деце, али им је у животу остало само троје: кћер Стојна и синови Стојадин и Благоје.