Богословље

Рођење Пресвете Богородице - почетак истинске радости

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени…ˮ Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Свети праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.

Првенство и саборност у светлости православног вероучења

Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј учествовао је 16. септембра 2021. године у раду конференције у организацији Синодске библијско-богословске комисије Руске Православне Цркве на тему „Светско Православље: првенство и саборност у светлости православног вероучењаˮ.

Конференцију је отворио Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил, а пленарно излагање одржао је Високопреосвећени Митрополит волоколамски г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије.

Свети Јован Шангајски: Беседа на Усековање Светог Јована Крститеља

Цео живот Светог Јована Претече, од његових првих дана, био је у потпуности посвећен Ономе, Који је дошао после њега. У дане масакра новорођенчади у Витлејему, оне је такође био тражен од Ирода, али је његова мајка Јелисавета побегла са њим у пустињу, де се упокојила након четрдесет дана. У исто време, његов Отац Захарија био је убијен од Иродових слугу, у Храму.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на Усековање главе Светог Јована Крститеља

Данас је, браћо и сестре, други Велики Петак. На Велики Петак Господ је распет и убијен. А на данашњи дан, распет је и убијен и обезглављен Највећи човек овога света, јер су уста Господа Христа изрекла највећу похвалу о њему: да је он Највећи између рођених од жена. Ни о коме није се тако Господ изразио. Ради чега је то Господ учинио? Шта је то тако велико што је Претеча, живећи у овоме свету, учинио?

Синаксар на Усековање главе Светог Претече и Крститеља Јована

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Усековање часне главе Светог Јована Крститеља - Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.