Богословље

Пост у част Пресвете Богородице

У Цркви Христовој личност Пресвете Богородице је одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част.

Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге - Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.

Пост као саставни део литургијског живота

Круна нашег духовног и телесног подвига у посту и молитви јесте учешће у светој Евхаристији, у сједињењу са Господом и ближњима.

Живећи у овом свету, који по речима црквеног песника јесте море узбуркано буром искушењâ и тешкоћâ, хришћани своје укрепљење налазе у посту, покајању и молитви. Без нашег духовног и телесног труда, који бива поткрепљен Божјом благодаћу, немогуће је ослободити се силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима  важно место и без њега нема напретка ни у једној хришћанској врлини.

О Христу Исцелитељу

Жан Клод Ларше, Лечење духовних болести: -`Да је Господ дошао као исцелитељ болесних, потврђује Он сам`, истиче Свети Иринеј Лионски. Јер он јавно каже: `Не требају здрави лекара него болесни… Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање` (Мт 9, 12-13; Мк 2, 17; Лк 7, 31); и: `Свакако ћете ми рећи ову пословицу: Лекару, излечи се сам` (Лк 4, 23); и још: `Дух Господњи је на мени…, посла ме да исцелим скрушене у срцу` (Лк 4, 18). У складу са овим Христовим учењем о Њему Самом, Свети Оци и читаво црквено предање виде у Њему лекара којега је Отац послао како би излечио људе оболеле од последица прародитељског греха и како би људску природу повратио у првобитно здравље.

Празнична недоумица: Једна или две Свете Петке (8. август и 27. октобар)

У народу често постоји недоумица по питању личности Свете Петке. Она је, највероватније, настала из разлога што многи светитељи имају два (или више) датума који прослављају њих и догађаје везане за њихов живот (тако имамо “летње“ и “зимске“ славе). Да је овде реч о две Свете Петке најбоље сведоче Житија Светих за 08. август и 27. октобар, чији текст у наставку преносимо. Ту се види и да им је крај земног живота био различит. Прва је мученички пострадала и зато је “Преподобномученица“, а друга је скончала земни живот у подвигу и молитви у пустињи и зато је “Преподобна“.

Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?

Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?
Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?
Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?
Јеромонах Јов (Гумеров): Да ли је Марија Магдалина била грешница?

Света равноапостолна Марија Магдалина је била пореклом из галилејског града Магдале (племе Исахарово), који се налазио на западној обали Генезаретског језера, у близини Капернаума. Њу спомињу сва четири јеванђелиста. Након што ју је Господ исцелио од злих духова (Лк. 8: 2), она се придружила оним благочестивим женама, које су свуда пратиле Господа за време Његовог овоземаљског живота и служиле Му својим имањем. Она је била сведок крсног страдања Спаситеља и присуствовала је погребенију Господњем.

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у 8. недељи по Духовдану

Понедељак - Фарисеји и садукеји су од Господа искали да им покаже знак (Мт.16,5), и нису ни приметили да је знак био пред њиховим очима. Господ сам је био знак. Његово учење и дела јасно су показивала ко је Он, тако да друго сведочанство није било ни потребно. Дела која творим ја… она сведоче за мене, говорио је Он Јудејцима (Јн.10,25). Лице небеско умете распознавати а знаке времена не можете (Мт.16,3). Због чега се то десило са њима? Због тога што су живели спољашњим животом, а унутар себе нису улазили. Без сабраности, без пажње и самоудубљивања, дела Божија се не могу ни приметити, нити разумети. То се наставља и до данас.

Тумачење Јеванђеља у 7. недељи по Духовдану

Свети Теофилакт Охридски: Тумачење Јеванђеља по Матеју

27. А кад је Исус одлазио оданде, за њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов! - Слепци Му као Богу вапију: „Помилуј нас“, а као човеку говоре: „Сине Давидов“, јер се код Јевреја говорило да ће Месија доћи од семена Давидова.