Богословље

Епископ бачки др Иринеј: Српска православна терминологија која се односи на умирање и смрт

Епископ бачки др Иринеј: Српска православна терминологија која се односи на умирање и смрт

Последњих недеља и месеци многи људи су помрли од короне или са короном. Стога се у нашим новинама чешће него раније објављују смртовнице или посмртнице (вести о нечијој смрти, читуље), некролози, сећања на покојнике и други слични текстови. У њима се, међутим, по неписаном, али општеприхваћеном правилу, никад не каже: „Обавештавамо родбину и пријатеље да је наш драги отац, брат, деда… умро” него се увек користе изрази и обрти који потичу из хришћанске вере и црквене традиције: „Обавештавамо… да је наш драги отац, брат, деда… преминуо (или: упокојио се; или: уснуо у Господу; или преставио се)”. Слична пракса се дâ запазити и у одговарајућим исказима наших земљака муслиманске вере: ни они не јављају да је неко умро него да се „преселио на ахирет”.

Богослужбене особености Недеље Самарјaнке (Свете мученице Фотине)

После празника Преполовљења Педесетнице и после Спаситељевог обећања да ће свакоме који у Њега верује подарити воду живу од које неће ожеднети, Црква пред нас у виду јеванђелске перикопе о сусрету Христовом са женом Самарјанком крај кладенца (бунара) Јаковљевог у граду званом Сихар. Овај извор, који је ископао Јаков, праотац јеврејског народа, дубок је 32м и један је од најдубљих бунара у целој Палестини који и до данас постоји. У новом издању емисије Богослужбене особености великих празника говорили смо о богослужбеним особеностима овог недељног дана.

Богословље светога Марка Ефеског Евгеника о разликовању божанске суштине и енергије у Светој Тројици

У издању Беседе, издавачке установе Епархије бачке, и Матице српске, 2019. године објављена је капитална књига Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја (Буловића), под називом Тајна разликовања божанске суштине и енергије у Светој Тројици по светоме Марку Ефеском Евгенику. Ово дело је штампано као 19. том Беседине едиције Савремено богословље. Реч је о преводу на српски језик докторске дисертације Преосвештеног владике Иринеја, коју је написао и одбранио као јеромонах, на Богословском факултету у Атини 1980. године. Књигу је са грчкога језика превео С. Јакшић.

Недеља Раслабљеног

Недеља Раслабљеног (грч: Κυριακή του Παραλύτου), четврта недеља после Васкрса-Пасхе, посвећена чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао (Јован 5, 1-14). У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње (Јован 5, 4) и раслабљеног. Успомена на чудо у Силоамској бањи, код Овчијих врата у Јерусалиму, ове недеље славила се још у IX веку, а данас се успомена слави у недељу, понедељак и уторак четврте седмице после Пасхе.

Мисија Цркве као служба Ријечи

Хришћанство је плод Откривења Божјег, Његовог јављања и ступања у дијалог са човјеком. Цјелокупна историја Цркве у знаку је свједочења оваплоћене Ријечи и апостолске проповиједи о ономе што су видјели, чули и рукама опипали (1Јн. 1,1). Према томе, црквена мисија извире из свједочења о заједничарењу и служењу Ријечи и то је њен суштински, унутрашњи смисао. Свједочење ”свега што се нас ради збило” мора да узме у обзир историјске околности и промјене у свијету али пазећи да се прилагођавањем њима не искриви свједочена истина. То значи да је једини сигуран метод мисије укотвљеност у литургијско-подвижнички етос Цркве.

Ђакон Божидар Васиљевић: Βοανηργές – Синови грома

Павлова теза о (не)узалудности проповеди Јеванђеља о Христу Васкрслом, у најмлађим, Јовановским списима изражена је са много стила: Што бјеше из почетка, што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше, о ријечи живота; И живот се јави, и видјесмо, и свједочимо, и јављамо вам живот вјечни, који бјеше у Оца, и јави се нама; Што видјесмо и чусмо то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу; а наша је заједница с Оцем и са Сином Његовим Исусом Христом. И ово вам пишемо да радост ваша буде испуњена. И ово је обећање које чусмо од Њега, и јављамо вама, да је Бог видјело, и таме у њему нема никакве. (1. Јн 1, 1 – 5).