Богословље

Богослужбене особености празника Светога Николаја Мирликијског Чудотворца

Празник Светога оца Николаја од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисцрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона свети Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак светом Николају који је саставио свети Теодор Студит, а у коме овог угодника Божјег велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак светом Николају саставио је свети Роман. Угодник Божји Николај, на основу богате химнографије, са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником васколиког рода хришћанскога.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на празник Светог оца Николаја

Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу љидима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово[1]. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ! И зато што је испунио Еванђеље Христово, Господ Христос му је даровао изобилне чудотворне силе и моћи, и оне силе и моћи која је пребивала и у самог Господа Христа и исцељивала све, као што сте чули у данашњем Светом Еванђељу. Народ се гуркао, јурио за Господом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све[2]. Све. Та иста сила, браћо, ето, излила се и на Светог Оца Николаја, а од Господа Христа улива се у све нас, у све нас који га празнујемо, у све нас који га призивамо у помоћ.

Свети Николај Чудотворац - правило вере и образац кротости

Празник светог и богоносног оца Николаја Чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор Студит, и у коме Светог Николаја велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.

У сусрет Празнику: Свети Николај Мирликијски

Ево богаташа који никада не осиромашује. Ево богаташа који из дана у дан све је богатији и богатији. То је свети отац наш Николај Чудотворац. Ваистину човек који се обогатио јединим богатством и у овом свету и у оном свету: богатством које се гњили, не распада се… Богат Богом. Да, ми данас прослављамо дивног Светитеља Божјег, богатог и пребогатог богаташа, а то значи богат вечном Божанском Истином, вечном Божанском Правдом, вечном Божанском Љубављу, вечним Божанском Животом… Десило се са њим оно што се дешава са сваким хришћанином… Само он је показао много у срцу љубави према Богу и постао богаташ који је све богатији и богатији… Богат Богом. Тако бива, речено је у Светом Еванђељу, са сваким који се богати у Бога, а не тече благо на земљи.

Проф. др Мирко Сајловић: Сазревање аутокефалности Српске Цркве

Текст уваженог професора Мирка Сајловића можете преузети у пдф формату ОВДЕ. Мирко Сајловић је рођен 1966. године у Брчком (Босна и Херцеговина). Дипломирао је на Богословском факултету у Београду. На Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну одбранио је магистарски рад на тему „Обнова светогорског манастира Хиландара и његова улога у историји Срба XIII века (Утицај богословља Светог Саве на владарску идеологију Немањића XIII века)“, а потом и докторску дисертацију под називом „Црквена политика српског цара Душана“.