Богословље

Беседа Светог Јустина Ћелијског у шесту недељу по Духовдану

У име Оца и Сина и Светога Духа. Данашње свето Јеванђеље – блага вест о вери. О вери у кога, у шта? О вери у Истинитога Бога! Шта је потребно овоме свету који је пун мана, пун лажних богова, пун заблуда, пун лажних учења? Од чега је човек потчињен(ији) у овоме свету? Од комараца? – да. Од мува? да. А даље, а даље, чиста немоћ. Све је јаче од човека у овоме свету. На првом месту од њега јачи грех, од њега јаче зло, од њега јача смрт, од њега јачи ђаво. Човече, како се осећаш у свету у коме је грех јачи од тебе, свако зло јаче од тебе, свака страст јача од тебе. Ти не умеш да се браниш. Ти када си у греху осећаш неку муку у души, неку потиштеност, невеселост, а често не знаш шта се то збива с тобом, у теби.

Свети Максим Исповедник: О динамици тварног постојања

Свако, дакле, од умних и словесних бића, односно анђелȃ и људи, тиме што је саздано логосом који је у Богу, јесте и назива се честицом Бога због тога што његов логос, као што је речено, прапостоји у Богу. Стога је несумњиво да ће се, буде ли се кретао у складу са собом, обрести у Богу, у Коме логос његовога бића прапостоји као његово начело и разлог; сходно томе, ако своју жељу не усхте да усмери ка било чему другом већ ка свом начелу, онда се неће одвојити од Бога; напротив, сврставањем уз Њега, сȃм постаје бог и назива се честицом Божијом, зато што, саобразно својој природи, мудро и разумно, односно прикладним кретањем, доспева до сопственог начела и узрока. А после свога начела и усхођења и васпостављања у логосу по којему је саздан, он нема више куда да се креће или како да се креће, јер његово кретање ка божанскоме циљу, као што је очито, окончано је у самом том божанском циљу.

Свети Архангел Гаврило – служитељ тајне спасења

Молитвени спомен на Светог aрхангела Гаврила савршавамо два пута у току једне богослужбене године и то: дан после празника Благовести 26. марта/8. априла и 13/26. јула. Светог архангела Гаврила прослављамо и величамо као благовеститеља радосне вести и као учесника у великим и дивним догађајима из домостроја нашега спасења. По речима Преподобног оца Јустина Ћелијског ми архангела Гаврила богослужбено прослављамо другог дана празника Благовести јер треба на достојан начин одати поштовање ономе који је послужио тајни нашег спасења, доносећи Пречистој Дјеви вест о оваплоћењу Бога Логоса у пречистој утроби њеној. У току јула месеца прослављамо такође Сабор Светог архангела Гаврила богослужбено се сећајући свих благословених јављања и дивних дела овог ангела Божјег, који је у потпуности послужио тајни спасења.

Чудотоворна Икона Пресвете Богородице Тројеручице

Радуј се, помоћнице наша, која нам помажеш иконом својом Тројеручицом.

Икона Пресвете Богородице Тројеручица (грч: Παναγία Τριχερούσα) беше породична драгоценост Светог Јована Дамаскина. Он ју је чувао у личном параклису, у својој кући у Дамаску, почетком VIII века. Тада се целокупна Сирија налазила под влашћу Арапа – муслимана. Тадашњи калиф Дамаска, престонице Сирије, Валид (705-715), као муслиман, није знао да уређује верске послове хришћана Сирије. Стога је у својој палати као првог саветника, за питања потчињеног хришћанског становништва Сирије, запослио, тада још увек, световњака Јована Дамаскина, поштујући га због великог образовања и врлине.

У светлости Твојој видимо Светлост

Разговор о Светлости је увек разговор о Богу, који је ваистину једина истинска Светлост који просветљује и освећује све и сва. Свети Григорије Палама је богомудро говорио: Господе Исусе Христе, просветли таму моју! Са друге стране, знаменита црквена песникиња, монахиња Касија, у стихири коју појемо на Велику среду, вапије ка Господу речима:

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у 6. недељи по Духовдану

Понедељак - Због чега многи не разумеју разговоре о духовним стварима? Због одебљалости срца (Мт.13,15). Срце дебља када је пуно пристрасности према земаљским стварима, као што је речено: Угојио си се, удебљао, засалио (Пон.зак.32,15). Будући такво, оно, као неки велики тег, вуче доле и прикива на земљу сву душу, а са њом и ум. Тада се све окреће у кругу ниских предмета, постајући нискомислено, без могућности да се усмери ка висини, слично птици отежалој храном. Окрећући се, оно не види оно што је горе, и читаво његово устројство му је противно… То је сасвим непозната страна за њега. У мноштву својих појмова и искустава оно нема ништа на шта би могло да примени тамошње, не би ли га угледало макар као у огледалу и загонеци. Због тога се ни само не занима расуђивањем о томе, нити има жеље да слуша друге како о њему расуђују, или да књиге које пишу о њему узима у своје руке. Зар нећете код многих срести мноштво светских часописа, а ниједног духовног, ни једне духовне књиге, чак ни Јеванђеља?

Свети Јустин Ћелијски: Беседа у 5. недељу по Духовдану

Откуда лудих људи у овоме свету, откуда лудило у овоме свету? – Од ђавола. – Ко лечи од тог страшног лудила? – Само Бог који је постао човек, Господ Христос. Ето данашње Благе Вести, ето данашњег Еванђеља.

Чули сте шта се десило у земљи Гаргасинској када је Господ ступио на њено тле. Два бесомучника, два човека у којима су били ђаволи, сретоше га и повикаше: „Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш?“ И даље, чули сте како Господ изгони ђаволи из тих људи и како они оздрављују од свога лудила, од своје поседнутости ђаволом. Шта је ђаво? Ђаво је уствари савршено лудило, савршено безумље, јер је ђаво савршено богоборство. Устати против Бога, борити се са Богом, ето – то је ђаво. Нећу више да Бог буде надамном! тиме је постао ђаво. Од Арханђела постао ђаво. Нећу Истину Божју Вечну, хоћу ја сам да будем слободан од Бога, слободан од Његове Истине, слободан од Његове Правде, слободан од Његових Закона! Ето, ђаво није ништа друго него потпуно безакоње, потпуна слобода од Бога, а то значи слобода од Правде, слобода од Истине Божје, слобода од Вечности, од свих блага Божјих. У ђаволу је све обрнуто: оно што је најглавније у животу и у свету – а то је Бог, оно што је најважније он је прогласио за најмање важно: Правду Божју прогласио је за неправду, и Истину Божју прогласио је за лаж; Добро Божје прогласио је за зло; све што је Божје одбацио је и тиме постао ђаво. Авај, тако и ми људи у овоме свету, мала људска бића, када почнемо да одбацујемо оно што је Божје постепено испуњујемо се ђавољим силама, постепено човек се претвара у демона.